Taa e našata DIVA, nacionalna folk ikona, pejačka koja svojot zvezden status go zasluži isklučitelno preku rabotata, posvetenosta, posebnata energija i maestralnoto biserno grlo so koe Gospod ja nagradil. Nepovtorlivata Suzana Spasovska imavme čest da ja gledame na “Folk Fest Valandovo” kade imaše svoj show nastap na koj ušte ednaš dokaža deka estradniot piedestal ne slučajno e rezirviran za nea. Elegantna vo crno lame Suzana ja oduševi publikata so svojot izgled i so svojata vrckavost koja i sega vo zreli godini e sostaven del od nejziniot scenski nastap. Nasmena i srdečna kako so novinarite taka i so kolegite Spasovska ni otkri deka svojot nemiren duh nikako nemože da go smiri i deka e workoholik koj nemože bez mnogu angažmani i bez predizvicite koi spremno gi prifaka. Svojata golemina ja dokaža i so specijalniot podarok što svoevremno ni go veti, a sega i lično ni go predade. Stanuva zbor za nejzinata monografija objavna po povod 30 godisninata od estradnoto deluvanje koja e dopolneta i so ušte 6 CD – albumi vo koi se smesteni najubavite makedonski folk refreni otepani na merakliski način so mnogu ljubov tokmu od Spasovska.
Sekogaš insistiravte na orginalnost. Sive ovie godini kolku beše teško da se ostane Suzana Spasovska, orginalna po sekoja cena?
-“Teško e, mnogu e teško prvo da se stigno do edno ime. Ne beše lesno ni porano koga so mnogu silni glasovi, ličnosti
i golemi legendi zastanuvav ramo do ramo zošto beše navistina mnogu teško togaš da se probie mlad čovek, megjutoa, čekor po čekor napreduvav, nikogaš ne sum ni sakala se odednaš da bide. Poleka, poleka pa ako Gospod kažal ќe si dojde moeto, ako ne kažal ќe bidam tamu kade što kažal toj”.
Važite za interpretator što ima vonseriski glasovni možnosti, megjutoa ovoj pat morame da upatime pofalbi i za vašiot izgled. Nekako se dobiva vpečatok kako site ovie godini da ne se promenivte ni malku. I likot i stavata gi začuvavte vo odlična forma.
-“Ne znam, toa site mi go velat. Jas ne možam da zabeležam, bidejќi sepak si gi čuvstvuvam onie propratni momenti,
a čovek staree sekako. No jas ne sakam ništo da menuvam, ednostavno starosta si nosi nekoi svoi ubavini, odnosno taa vozrast si nosi nekoi ubavi raboti, nekoi neubavi raboti. Doagja možebi do nekoja deformacija na teloto, možebi i na umot i taka…No jas zatoa što počnav malku da ja gubam memorijata, počnav da podzaboravam nekoi tekstovi i slično si rekov ќe učam kineski jazik zošto toa e gimnastika na umot i sega sum dobro, fala mu na Gospoda”.
a čovek staree sekako. No jas ne sakam ništo da menuvam, ednostavno starosta si nosi nekoi svoi ubavini, odnosno taa vozrast si nosi nekoi ubavi raboti, nekoi neubavi raboti. Doagja možebi do nekoja deformacija na teloto, možebi i na umot i taka…No jas zatoa što počnav malku da ja gubam memorijata, počnav da podzaboravam nekoi tekstovi i slično si rekov ќe učam kineski jazik zošto toa e gimnastika na umot i sega sum dobro, fala mu na Gospoda”.
Ova e odličen šlagvort za moeto sledno prašanje, a toa e tokmu vašata odluka da go izučuvate kineskiot jazik. Nacijata ja šokiravte so odlukata i istovremeno beše gorda na vas. Do koj stepen ste dojdeni so izučuvanjeto i dali ste zadovolni od postignatoto dosega?
-“Jas go izučuvam jazikot, megjutoa nitu kinezite ne go znaat celosno i dovolno. Kineskiot e mnogu kompleksen, mnogu
složen jazik. Od den na den se poveќe učiš i učiš… I povtorno misliš deka neznaeš. Mene mi e seušte rano da kažam
deka go znam kineskiot, no go izučuvam i napreduvam. Kaj niv ima 6 nivoa, jas sum nekade do treto nivo. Toa ne se objasnuva tuku taka, treba da se pojde do Kina, da se prestojuva najmalku 1 godina i da možete od toj moment da kažete deka dobro se
snaogjate so jazikot. Inaku tuka se uči ona školskoto, konverzacija, a seto drugo ostanato sepak e najdobro da se uči vo Kina,
bidejќi se sluša tonot na koj što se razgovara. Kineskiot jazik e so tonovi i e muzički jazik i so mnogu zborovi, so mnogu
znaci”.
složen jazik. Od den na den se poveќe učiš i učiš… I povtorno misliš deka neznaeš. Mene mi e seušte rano da kažam
deka go znam kineskiot, no go izučuvam i napreduvam. Kaj niv ima 6 nivoa, jas sum nekade do treto nivo. Toa ne se objasnuva tuku taka, treba da se pojde do Kina, da se prestojuva najmalku 1 godina i da možete od toj moment da kažete deka dobro se
snaogjate so jazikot. Inaku tuka se uči ona školskoto, konverzacija, a seto drugo ostanato sepak e najdobro da se uči vo Kina,
bidejќi se sluša tonot na koj što se razgovara. Kineskiot jazik e so tonovi i e muzički jazik i so mnogu zborovi, so mnogu
znaci”.
Dali dosega ste razmisluvale nekoj vaš hit da presnimite ili pak nekoja poznata makedonska narodna pesna da prepeete na kineski jazik?
-“Jas veќe rabotam na narodnata pesna “Makedonsko devojče”, osven toa rabotam na ovaa ideja, no vo periodov go podgotvuvam novoto CD rabotam i na DVD-to so osumte CD-a i drugi komplicirani i ogromni proekti. Podgotvuvam i drugi raboti no mnogu e rano da se zboruva za toa”.
Koga planirate da go izdadete novoto CD?
-“Trebaše sega vo tekot na letnite meseci, no činam deka ќe dojde septemvri koga oficijalno ќe izleze. Sega vo tekot na
letovo treba da go podgotvuvame i “Lešočkiot festival”, veќe gi odbirame pesnite popoleka i nie se podgotvuvame za festivalot,
potoa me čeka svadbata na ќerka mi vo oktomvri mesec i potoa može da se razmisluva i na drugi proekti i da se dozavršat
veќe započnatite”.
letovo treba da go podgotvuvame i “Lešočkiot festival”, veќe gi odbirame pesnite popoleka i nie se podgotvuvame za festivalot,
potoa me čeka svadbata na ќerka mi vo oktomvri mesec i potoa može da se razmisluva i na drugi proekti i da se dozavršat
veќe započnatite”.
Vie ste institucija na našata muzička scena, ime koe ima svoja istorija. Neodamna ja promoviravte i vašata monografija, kade može da ja najdat monografijata site poklonici na vašata muzika?
-“Monografijata može sekoj što saka da ja nabavi da ja najde vo slobodna prodažba vo “Jugoton”. Taa e izlezena kon krajot na
2017-ta godina tie 6 cd-a. Zači 6 CD-a so po dve pakuvanja, odnosno po 3 CD-a. Ednoto se prodava, a drugoto se dobiva na podarok.I sekako se dobiva pečatenata monografija koja što od toj proekt e nešto edinstveno dosega i jas sum mnogu gorda na toa i sreќna sum što sum gi imala vistinskite lugje okolu mene koi mi pomognale, znaete sam čovek ništo ne pravi. Treba ekipa, treba lugje što go sakaat ona što go pravite i koi što ќe se vložat i tie za da se napravi ušte poveќe. Zatoa sum mnogu sreќna što sum imala i ušte imam lugje koi što vo sekoj moment se so mene, odnosno se so Suzana Spasovska i se vistinski strasni obožavateli što ete pomagaat vo mnogu nešta što sakam da gi ostvaram. A teško e, stanuva se poteško. Eve nie so “Lešočkiot festival” imame navistina golemi težini okolu finansiite, no se nadevam deka ќe isplivame nekako”.
2017-ta godina tie 6 cd-a. Zači 6 CD-a so po dve pakuvanja, odnosno po 3 CD-a. Ednoto se prodava, a drugoto se dobiva na podarok.I sekako se dobiva pečatenata monografija koja što od toj proekt e nešto edinstveno dosega i jas sum mnogu gorda na toa i sreќna sum što sum gi imala vistinskite lugje okolu mene koi mi pomognale, znaete sam čovek ništo ne pravi. Treba ekipa, treba lugje što go sakaat ona što go pravite i koi što ќe se vložat i tie za da se napravi ušte poveќe. Zatoa sum mnogu sreќna što sum imala i ušte imam lugje koi što vo sekoj moment se so mene, odnosno se so Suzana Spasovska i se vistinski strasni obožavateli što ete pomagaat vo mnogu nešta što sakam da gi ostvaram. A teško e, stanuva se poteško. Eve nie so “Lešočkiot festival” imame navistina golemi težini okolu finansiite, no se nadevam deka ќe isplivame nekako”.
Kako umetnik koj e simbol za svojata nacija što mislite dali politikata treba voopšto da se meša so muzikata?
-“Nema potreba, no toa e neizbežno vo ova vreme. Ednostavno kade i da se svrtite politikata e navlezena i toa mnogu me
nervira. Na nas umetnicite toa mešanje vo politikata ne ni dozvoluva da rabotime onaka kako što treba da rabotime. Se nešto e
vo znakot na politikata. Što i da kažes, eden zbor da izustiš si za ovaa ili onaa partija i ednostavno mnogu naporno e denes da se raboti muzika. Muzikata bara prvo relaksiranost, bara nepripagjanje bilo kade, tuku pripagjanje na narodot, pripagjanje na srcata na publikata”.
nervira. Na nas umetnicite toa mešanje vo politikata ne ni dozvoluva da rabotime onaka kako što treba da rabotime. Se nešto e
vo znakot na politikata. Što i da kažes, eden zbor da izustiš si za ovaa ili onaa partija i ednostavno mnogu naporno e denes da se raboti muzika. Muzikata bara prvo relaksiranost, bara nepripagjanje bilo kade, tuku pripagjanje na narodot, pripagjanje na srcata na publikata”.
Koga sme kaj publikata koga konečno Suzana Spasovska ќe održi golem koncert za svoite obožavateli?
-“Imam na misla eden koncert koj što poleka se zaokružuva. Pola makedonski, pola kineski koj što ќe se održi tuka vo
Makedonija i po odreden period ќe se održi i tamu vo Kina. Vo eden znak na prijatelstvo so Kina. Zatoa što jas veќe navistina
znam mnogu kineski pesni ne mi treba nitu pult pred mene nitu bilo koe drugo pomagalo, jas tie pesni napamet gi znam, naizust. I mnogu mi e ubavo koga gi peam, togaš čuvstvuvam deka mi se ispolnuva želbata da bidam operska pejačka”.
Makedonija i po odreden period ќe se održi i tamu vo Kina. Vo eden znak na prijatelstvo so Kina. Zatoa što jas veќe navistina
znam mnogu kineski pesni ne mi treba nitu pult pred mene nitu bilo koe drugo pomagalo, jas tie pesni napamet gi znam, naizust. I mnogu mi e ubavo koga gi peam, togaš čuvstvuvam deka mi se ispolnuva želbata da bidam operska pejačka”.
Možna li e muzička kariera vo Kina?
-“Ako dade Gospod DA, zošto da ne”.
Biljana KRNČESKA
