Cenjeni tekstopisac Milanka Stevanović javila nam se sa odmora iz Grčke iz atraktivnog letovališta Paralija gde ovih dana uživa u čarima toplog mora, najlepših zalazaka sunca, divne muzike, gde inspirisana nesvakodašnjom lepotom spontano piše pesme… Poznato je širokoj javnosti da veliki broj pevača i pevačica, zvezdi razlličitih generacija snima sa poverenjem njene prelepe pesme jer nose lični pečat, kvalitetan sadržaj u kojima autorka prepoznaje karakter pevača, trendove, dominantni ukus određenog trenutka, talas modernog vremena ili nepogrešivo izvornog, tradicionalnog, koja uz određene kompozitore niže muzičke unikate ali i mnogobrojne nagrade sa raznih muzičkih manifestacija!
Privilegovani su oni koji je privatno poznaju jer Milanka je lojalan prijatelj, široka plemenita duša koja voli dobre ljude, poeziju, muziku, smeh i neizostavno more. Otud i ovaj naš intervju u kojem Milanka očarana Grčkom na početku intervjua pozdravlja naše čitaoce širom sveta tek napisanom pesmom.
KAD ČUJEM GRČKU MUZIKU
Kad čujem grčku muziku
miris mora mi donese,
setim se najlepših dana
i čoveka bez adrese.
Ref: Kad čujem grčku muziku,
ritam me ludi ponese,
zaplešem sama sa sobom,
želja me tebi odnese.
Kad čujem grčku muziku
setim se kako smo plesali,
k’o da smo sami na svetu,
drugi nas nežno gledali.
Zbog čega Vas Grčka toliko privlači da ne možete da joj odolite?
Grčka je moja ljubav na prvi pogled i velika inspiracija. Prvi put kada sam otišla na odmor imala sam osećaj kao da sam tu rođena. Primila me u svoj topli zagrljaj i zauvek osvojila. A to što voliš i što te voli, ne ostavlja se. Samo se beskrajno voli sa svim manama i vrlinama.
Izdvojim nekako tih desetak dana u godini da odem u Grčku, radujem se neizmerno pre polaska, pakujem se mesec dana unapred, i što mi treba i što mi ne treba, uživam u tome. Pred polazak sve krpice ponovo perem. E, kada stignem na plažu, od prvog momenta počnem da uživam, ne čekam ulazak u apartman, nego pravac more. Tako skratim vreme do ulaska. Drugi dan uživam, uživam i počinjem po malo da patim što moram ponovo da se vratim. Mogla bih ovako zauvek, daleko od briga i problema…
Kako provodite dane, u čemu posebno uživate?
Pored neumornog plivanja i sunčanja na vrelom pesku, beskrajog uživanja u plavetnilu neba, blagodetnim talasima mora, posebna zanimacija mi je skupljanje školjkica i morskih kamenčića. Naravno tu sam upoznala i neke meni mnogo drage osobe i sklopljena su divna prijateljstva. Doživeh i ja tu na plaži prosidbu, ali nisam za udaju.
Šalu na stranu, obavezno prošetam do obliẓ̌njeg Olimpik Biča, usput pravim fotografije. Svi ljudi su ljubazni i predusretljivi, ako jezik i ne razumemo uvek, osmesima sve nadomestimo. A tek koliko volim da obilazim butike i parfimerije, ali nikako na uštrb plaže. Najlepše mesto u Paraliji je za mene pravoslavna crkva Svete mučenice Fotini. Ne propustim priliku da pri svakom dolasku upalim sveću za zdravlje ljubav i sreću za sebe i svoje najmilijie. Moja draga prijateljica Miza ima svoju prodavnicu “Kruševac” u Paraliji i to je uvek lepa prilika da se vidimo i kupim neku lepu stvarčicu kod nje. Najomiljeni mi je njihov giros i sve vrste ribe koje su ovde specijaliteti, a tek krofne na plaži, njih obožavam, iako ne jedem mnogo slatko. Ima puno divnih restorana i žive čarobne muzike koja prosto opija. Izdvajam ovog divnog gospodina i njegovog drugara koji su za mene odvojili vreme. Muziciraju na otvorenom u jednom restoranu i mogu reći da je uvek prepuno.
Žao mi je što ne stižem da idem na izlete koje Agencije organizuju, jer meni je 10 dana na moru malo. Ako nekada budem mogla da izdvojim 20 dana onda ću obići sve. Imam nepokretnog oca, majka je preminula, i ovih 10 dana samo Boga molim da mi poživi i da ga zagrlim kada se vratim. Nije sve u novcu! Što sam starija spoznajem da je, pored zdravlja, vreme najdragocenija stvar.
Da li unapred planirate da pišete pesme na moru ili se one jednostvano rode bez posebne najave?
Nikada ne planiram da pišem pesmu. I kada mi saradnici naruče pesmu na određenu temu dugo razmišljam o tome a pišem samo kada mi dođe inspiracija. Ona se desi. Rodi se iznenada kao i ljubav što se dogodi iznenada. Dovoljan je pogled dva blistava oka, iskra u njima… More ima snažan uticaj na mene za stvaranje lepe ljubavne poezije. Puno je tu romantike, osećanja su dosta izraženija. Prikupim sve pozitivne vibracije morskih blagodeti i čuvam u riznici svoje duše. A kada se ta kutijica prepuni pesme krenu same da izlaze, ne žele da žive zaključane, hoće slobodu i let. Hoće zvezdano nebo i sunčani svet. Hoće u mome buketu da postanu cvet.
Ne može pesma bez mene,
niti ja bez pesme mogu,
volimo se uzajamno,
hvala dragom Bogu.
Da li pripremate neku novu pesmu za snimanje?
Upravo mi je stigla lepa vest dok se ja brčkam po ovom plavom moru, od dragih mi saradnika Gorana Goksija i Mike Demirovića. Kažu mi da mi je tekst predobar za pesmu “Sinu u amanet” i da se snimanje za nju u studiju privodi kraju… Ja čuh tako to još ne završeno i iskreno se oduševih. Hvala pesmi što me uvek obraduje kada zamahne svojim stihotvornim krilima da putem najlepših nota krene svojom nebeskom linijom života.
Uvek ste bili najbolji među najboljima, šta Vas je pokretalo kroz sve ove godine da ostanete tekstopisac a ne recimo pisac romana i slično?
Poeziju pišem od detinjstva. Prva pesma za komponovanje se jednostavno napisala sama na jednoj proslavi, pokazala sam je pevaču, oduševio se… Krenulo je sve munjevito, sa najboljim saradnicima. Ponela me pesma na krilima nota i postala moj način života. I danas se slušaju te prve moje snimljene pesme: Rodila se princeza /Nasa Topčagić/, Trista života /Šeki Turković/, Nije Mile kukavica /Biljana Jevtić/, Snegovi /Sanja Maletić/, U decembru maj /Slavica Momakovic/, Svaki dan mi na tebe miriše /Tamara Bliznaković/…
Ideja sine odjednom i u glavi se roje stihovi, a bogami i melodije. Melodiju osećam ali ne umem da iznesem a stihove odmah beležim jer misao brzo odleti. Dobijala sam nagrade i za prozne radove, radila recenzije, ali, proza mi nije verna. Brzo me ostavi i zaboravi. Poezija mi dođe sama, u svakoj vrsti raspoloženja, usreći me, verna mi je, nikada me ne ostavlja i postala je sastavni deo mene. A od sebe se ne može pobeći. Nisam ambiciozna, hvala dragom Bogu što mi je ovaj talenat podario od rođenja. Materijalno se može izgubiti lako, ono duhovno nikako…
Radili ste sa velikim zvezdama, cenjenim umetnicima. Kada biste u nekoliko reči trebali da objasnite šta muzika znači za Vas, koje bi to reči bile?
MUZIKA JE EMOTIVNA TERAPIJA. Most ljubavi koji spaja sve ljude sveta. Mojoj poeziji saradnici daju krila da leti. U pesmu ugrađuje svako deo svoje duše onoliko koliko je u mogućnosti. Pesma je čarobni buketić satkan od naših emocija. Hvala ti, draga moja Slavice, što si dala značajan doprinos da ovaj moj buket saradnika bude obogaćen našom pesmom “U decembru maj”…
Hvala draga Milanka na predivnoj pesmi i saradnji, za kraj intervjua, koju pesmu bi ste poklonili našim čitaocima?
Hvala draga Slavice, hvala Portalu “Svet Australia” na pažnji i saradnji. Vašim cenjenim čitaocima uz srdačne pozdrave poklanjam pesmu SAGAPO!
SAGAPO
Milanka Stevanović
Srelo se dvoje na glavnom trgu
dva sjajna osmeha, očiju par,
između sebe stvoriše dugu,
a u scima razgore se žar.
Našla se tako ruka u ruci, šetnje i priče nerazgovetne,
vodile su ih ka burnoj luci gde se sreća samo jednom
sretne.
Refren:
Govorio je kako je voli, ona mu je šaptala, sagapo, znali su da će ljubav da boli, ali su bili srećni zajedno.
Tamo na obali plavog mora, kada tela od ljubavi gore, svitala je najdivnija zora, jer srca sve jezike govore.
Slavica MOMAKOVIĆ
