Imao sam posebnu čast da prisustvujem nesvakidašnjem spektaklu u bitoljskom selu Bukovo gde sam, osim susreta i boravka kod školskog druga iz Sarajeva 70-tih, Vasila Sipkoskog i njegove supruge Ljubice, sreo i neke drage likove sa makedonske estrade.
Ali, po običaju, kao uvod ću čitaocima prezentirati kratki istorijat ovog slavnog sela.
Bukovo je jedno od najpoznatijih i istorijski najbogatijih sela u okolini Bitolja. Smešteno je u podnožju planine Baba na svega 4-5 kilometara južno od grada.
Poznato je po svojoj autentičnoj arhitekturi, dubokoj tradiciji, manastirima, ali pre svega po svetski čuvenom kulinarskom brendu – bukovskoj začinskoj paprici, takozvani „Bukovac” – autohtona bukovska piper (bukovac / tucana paprika).
Tradicionalni proces podrazumeva jesenje nizanje venaca paprike koji se suše na zidovima i čardacima kamenih kuća, nakon čega se suše u pećima i tucaju u drvenim ili kamenim stupama. Naziv bukovac postao je opšti pojam za tucanu ljutu i slatku papriku širom Balkana, a bukovska paprika je danas zaštićeni tradicionalni proizvod i deo Slow Food pokreta.
Bukovo ima i autentičnu arhitekturu i položaj. Selo se nalazi na nadmorskoj visini od oko 700 metara, na mestu gde se pelagonijska ravnica susreće sa šumovitim padinama planine Baba, što mu daje svežu planinsku klimu i obilje izvorske vode.
Odlikuje ga i očuvana tradicionalna seoska arhitektura 19. i ranog 20. veka – masivne dvospratne i trospratne kamene kuće sa prostranim drvenim čardacima, tesanim kapijama i uskim kaldrmisanim ulicama, koje svedoče o nekadašnjoj ekonomskoj snazi bukovskih domaćina.
Selo i njegova okolina imaju izuzetno bogat verski i kulturni život. Crkva Sv. Dimitrija je glavna seoska crkva, monumentalna trobrodna bazilika izgrađena 1830. godine, sa impozantnim ikonostasom i freskama koje oslikavaju vrhunac zografske umetnosti tog perioda. Bukovski manastir Sv. Hristofor (Sv. Spas) je smešten u gustoj hrastovoj i kestenovoj šumi iznad sela. Poznat je po izvoru lekovite vode („sveta voda”), vekovnom miru i kao omiljeno saborno mesto meštana i posetilaca tokom praznika.
U ataru sela nalazi se i nekoliko manjih crkava i kapela (Sv. Atanasij, Sv. Nikola, Sv. Petka).
Bukovo ima dugu i snažnu tradiciju pečalbarstva. Još krajem 19. veka, a naročito tokom 20. veka, veliki broj Bukovčana odlazio je na rad u prekomorske zemlje. Danas izuzetno brojna i organizovana bukovska zajednica živi u Australiji (posebno u Melburnu i Sidneju), kao i u Kanadi i SAD. Iako rasejani po svetu, meštani i njihovi potomci održavaju čvrste veze sa rodnim selom, ulažući u obnovu hramova, seoske infrastrukture i očuvanje lokalnih običaja.
U utorak, 18. Avgusta, a povodom Svetog Preobraženja Hristovog u Bukovu, ispred Doma kulture, održan je fantastičan muzički hepening na kojem su učestvovala vrhunska imena makedonske estrade – Milica Jokanović Kuzmanovska, Aneta Nakovska i svetski šmeker Blagoja Grujovski. Pratio ih je takođe vrhunski orkestar Maestral.
Bio je to svojevrstan susret dijaspore, budući da su dominirali posetioci koji sui z SAD, Kanade, Australije, te mnogih zapadno-evropskih država, doputovali u rodni kraj ili kraj svojih roditelja.
Posetiocima je na raspolganju bio i mini-vašar gde su mogli da kupe razne suvenire i stvari, a bar je nudio osveženje uz hranu i piće.
Razvilo se i tradicionalno makedonsko oro, a troje spomenutih umetnika je znalo kako da ih prosto natera da zaigraju. Milica i Blagoja su dobro poznati i često viđeni gosti u dijaspori, dok seksi i atraktivna Aneta i sama nekoliko Godina živi na Floridi.
Muzički doživljaj uživo trajao je do iza ponoći, a zabava je nastavljena do zore takozvanim “After Party do zori”.
Rade BERAK
PREVOD NA MEKEDONSKI
EKSKLUZIVNO: SREDBA NA DIJASPOROZATA VO SELOTO BUKOVO, SO MUZIČKA NASTAPA OD VRVNI ZABAVNI UMETNICI
Imav posebna čest da prisustvuvam na eden neobičen spektakl vo bitolskoto selo Bukovo kade, pokraj sredbata i prestojot so mojot školski drugar od Saraevo vo 70-tite godini, Vasil Sipkoski i negovata sopruga Ljubica, se zapoznav i so nekoi dragi likovi od Makedonskata zabavna industrija.
No, kako i obično, kako voved, ḱe im prezentiram na čitatelite kratka istorija na ova poznato selo.
Bukovo e edno od najpoznatite i istoriski najbogatite sela vo Bitolskata oblast. Se naoǵa vo podnožjeto na planinata Baba, samo 4-5 kilometri južno od gradot.
Poznato e po svojata avtentična arhitektura, dlaboka tradicija, manastiri, no pred sè po svojot svetski poznat kulinarski brend – bukovska luta piperka, takanarečenata „Bukovac“ – avtohtona bukovska piperka (bukovac / tolčena piperka).
Tradicionalniot proces vklučuva esensko niženje venci od piperki koi se sušat na dzidovite i tremovite na kamenite kuḱi, po što se sušat vo pečki i se tolčat vo drveni ili kameni stolbovi. Imeto bukovac stana opšt termin za melena luta i slatka piperka niz celiot Balkan, a bukovskata piperka sega e zaštiten tradicionalen proizvod i del od dviženjeto „Slou Fud“.
Bukovo ima i avtentična arhitektura i lokacija. Seloto se naoǵa na nadmorska visočina od okolu 700 metri, na točka kade što pelagoniskata ramnina se sreḱava so pošumenite padini na planinata Baba, što mu dava sveža planinska klima i izobilstvo na izvorska voda.
Isto taka, se karakterizira so začuvanata tradicionalna selska arhitektura od 19-ti i početokot na 20-ti vek – masivni kameni kuḱi na dva i tri kata so prostrani drveni tremovi, rezbani porti i tesni kaldrmasti ulički, koi svedočat za poranešnata ekonomska sila na domaḱinstvata vo Bukovo.
Seloto i negovata okolina imaat isklučitelno bogat religiozen i kulturen život. Crkvata „Sveti Dimitrija“ e glavnata selska crkva, monumentalna trikorabna bazilika izgradena vo 1830 godina, so impozanten ikonostas i freski što go prikažuvaat vrvot na ikonografskata umetnost od toj period. Bukovskiot manastir „Sveti Hristofor“ („Sveti Spas“) se naoǵa vo gusta šuma od dabovi i kostenovi nad seloto. Poznat e po svojot izvor na lekovita voda („sveta voda“), vekovniot mir i kako omileno mesto za sredbi na meštanite i posetitelite za vreme na praznicite.
Vo selskiot kraj ima i nekolku pomali crkvi i kapeli („Sveti Atanasij“, „Sveti Nikola“, „Sveta Petka“).
Bukovo ima dolga i silna tradicija na rezbarstvo. Ušte kon krajot na 19 vek, a osobeno vo tekot na 20 vek, golem broj žiteli na Bukovo zaminale na rabota vo stranstvo. Denes, isklučitelno golema i organizirana zaednica na Bukovo živee vo Avstralija (osobeno vo Melburn i Sidnej), kako i vo Kanada i SAD. Iako rasfrlani niz celiot svet, meštanite i nivnite potomci održuvaat silni vrski so svoeto rodno selo, investirajḱi vo renoviranje na crkvi, selska infrastruktura i začuvuvanje na lokalnite običai.
Vo vtornik, 18 avgust, po povod Svetoto Preobraženie Hristovo vo Bukovo, pred Kulturniot centar, se održa fantastičen muzički hepening, vo koj učestvuvaa vrvni iminja od makedonskiot šoubiznis – Milica Jokanoviḱ Kuzmanovska, Aneta Nakovska i muzičarot od svetska klasa Blagoja Grujovski. Tie bea pridružuvani i od vrvniot orkestar Maestral.
Toa beše eden vid sobir na dijasporata, bidejḱi posetitelite koi doaǵaa od SAD, Kanada, Avstralija i mnogu zapadnoevropski zemji, patuvaa vo svoite rodni mesta ili vo rodnite mesta na svoite roditeli.
Posetitelite imaa na raspolaganje i mini-saem kade što možea da kupat razni suveniri i drugi raboti, a barot nudeše osvežuvanje so hrana i pijaloci.
Beše razvien i tradicionalen makedonski tanc, a trojcata gorespomenati umetnici znaeja kako ednostavno da gi nateraat da tancuvaat. Milica i Blagoja se dobro poznati i često videni gosti vo dijasporata, dodeka seksi i atraktivnata Aneta živee vo Florida veḱe nekolku godini.
Muzičkoto iskustvo vo živo traeše do polnoḱ, a zabavata prodolži do zori so takanarečenata „After Party do zori“.
Rade BERAK
