Različitosti ne dele ljude već ih povezuju. Granice mogu postojati na mapama ali ne moraju postojati među ljudima.
Na završnici inclusive Tea Festa na Paliću 05.-13. jula u organizaciji ustanove socijalne zaštite Daun sindrom centra Banjaluka, osobe sa Daun sindromom na čelu sa direktorom Zoranom Jelićem (koji stoji od početka iza svakog projekta) imali su nesvakidašnji događaj, simbolično su spojili austrijsko jezero Nežidersko (Neusiedler See) koje se nalazi u gradu Rust 50 kilometara od Beča i Palićko jezero (Srbija), šaljući poruku da različitosti ne dele ljude – već ih povezuju.
Tom prilikom profesor Zoran Jelić je rekao za naš Portal:
Ustanova socijalne zaštite Daun sidrom centra Banjaluka boravila je u gradu Rust na jezeru u Austriji gde smo imali veliku manifestaciju – osnivanje prvog bokserskog kluba u Evropi i obiježavanja World down sindrom day u Austriji i tom prilikom iz jezera uzeli vodu u flašama koje smo na dan 12, 07. uz svečanu manifestaciju presuli u Palićko jezero,a zatim iz Palićkog jezera ponovo smo uzeli vodu, nosimo je u flašama i vraćamo u grad Rust. Ovim gestom želeli smo da spojimo ova dva jezera, dva grada. Naša ustanova je po prvi put organizovala u Evropi takve manifestacije koje do sada nisu vidjene. U Austriji smo formirali prvi Međunarodni bokserski klub u Evropi za osobe sa DS, a na Paliću smo po prvi put u Evropi organizovali veoma uspešni inkluzivni sajam ljekovitog bilja i čajeva. Ovim činom želim da skrenemo pažnju i pokažemo da su osobe sa DS pre svega ljudi pa tek onda osobe sa DS, one mogu ako im se ukaže prilika i pruži šansa da rade nesvakidašnje stvari koje mogu biti od značaja za šire društvene mase …
Kada govorimo o profesoru Zoranu Jeliću, direktoru i osnivaču Down sindrom centra Banja Luka, ne govorimo samo kao o stručnjaku. Govorimo o čoveku koji je svoju životnu misiju pronašao u tome da osobama sa Daun sindromom otvori vrata koja su im decenijama bila zatvorena.
Njegov put počeo je u porodici kao otac sina rođenog sa Daun sindromom. Lično iskustvo pretvorio je u snagu, a snagu u viziju da nijedno dete i nijedna osoba sa Daun sindromom ne sme biti određena samo dijagnozom.
Godinama je razvijao i sprovodio terapijske programe koji su dali fantastiče rezutate i koji imaju jedan cilj – da svaka osoba dostigne svoj potencijal. Zahvaljujući tom radu, osobe sa DS danas čitaju, pišu, slikaju, pevaju, sviraju, glume, kuvaju, bave se proizvodnjom lekovitog bilja, učestvuju u sportu i rade mnoge poslove koji doprinose zajednici.
Profesor Jelić zaposlio je devet osoba sa Daun sindromom na Jahorini, pokazujući da inkluzija nije humanitarni gest, već poverenje u sposobnost ljudi.
Pod njegovim vođstvom osnovan je Institut na Jahorini namenjen radu sa osobama sa Daun sindromom, kao i brojni projekti koji su pokrenuli zajednicki cilj – da se granice pomeraju i da osobe sa Daun sindromom budu vidljive po svojim sposobnostima, a ne po ograničenjima.
Profesor Zoran Jelić često govori da osobe sa Daun sindromom ne traže sažaljenje, već priliku. Upravo tu misao pretvorio je u delo. Zato njegovo ime za mnoge nije samo ime jednog direktora,profesora ,stručnjaka ili osnivača ustanove. Ono predstavlja simbol vere u ljudski potencijal, dostojanstvo i inkluziju.
Njegova životna poruka mogla bi da stane u jednu rečenicu:
„Ne menjamo svet tako što menjamo ljude. Menjamo ga tako što ljudima pružamo priliku da pokažu ko zaista jesu.
INTERVJU
Profesore Jeliću, kako je nastala ideja da osobe sa Daun sindromom uzmu vodu austrijskog jezera Nežidersko (Neusiedler See) i sipaju u Palićko jezero i obrnuto?
To nije bilo obično presipanje vode. To je bio čin pun simbolike. Nežidersko i Palićko jezero ostaci su nekadašnjeg Panonskog mora. Nekada su bili jedno. Vremenom ih je priroda razdvojila, ali njihovo zajedničko poreklo je ostalo. Želeli smo da simbolično vratimo jednu kap tamo gde je nekada pripadala i da pokažemo da ono što nas povezuje uvek može biti jače od onoga što nas razdvaja.
Zašto je bilo važno da upravo osobe sa Daun sindromom izvedu taj čin?
Zato što su upravo oni poslali najlepšu poruku. Ljudi često prvo vide dijagnozu, a tek onda čoveka. Mi želimo da promenimo taj pogled. Osobe sa Daun sindromom su pre svega ljudi – ljudi koji vole, stvaraju, rade, putuju, grade prijateljstva i mogu da ostave trag u društvu. Oni nisu posmatrači života. Oni su njegovi aktivni učesnici.
Kakvu poruku nosi spajanje dva jezera?
Ako su dva jezera, koja su nekada bila jedno more, mogla simbolično ponovo da se spoje jednom kapljicom vode, onda se mogu povezati i ljudi, gradovi i države. Povezali smo Rust u Austriji i Palić u Srbiji. Povezali smo dve kulture, dve zajednice i mnogo dobrih ljudi. To je poruka da granice postoje na kartama, ali ne moraju postojati među ljudima.
Mnogi su bili dirnuti ovim događajem. Šta biste želeli da čitaoci ponesu iz ove priče?
Voleo bih da zapamte da jedna kap vode sama po sebi nije velika. Ali kada iza nje stoje ljubav, poštovanje i vera u čoveka, ona postaje simbol koji govori više od hiljadu reči. Osobe sa Daun sindromom nisu želeli da pokažu svoju različitost. Želeli su da pokažu svoju ljudskost.
Na završnici biljnog festivala na Paliću posetili ste i vinariju Zvonka Bogdana. Koje ste aktivnosti tamo imali?
Imali smo veliku vinarsku radionicu u vinariji Zvonke Bogdana gdje su ljudi sa Daun sindromom bili tretirani kao svi ostali ljudi učestvovali su u procesu proizvodnje, obilasku i degustaciji vina.
Za nas je vinarija Zvonka Bogdana na Paliću bila inkluzivna vinarija, na ovaj način želim da skrenem pažnju da Down sindrom nije bolest nego je stanje koje osoba tokom svog života nosi ali to stanje možemo rehabildovati hublertovati i davati im pravo na šansu odnosno pravo na grešku.
Prvi Inclusiv Tea Fest Palić je završen, da li ste zadovoljni postignutim?
Cilj je postignut, socijalna živa inkluzija je pokazala svoj značaj kako za ljude sa DS tako za sve članove našeg društva. Tokom ovog festivala na Paliću osobe sa Daun sindromom imale su priliku da se iskažu kao ravnopravni članovi društva. Oni su pokazali da mogu sve što i ostali ljudi samo ako im se ukaže prilika odnosno pruži šansa i da pravo na grešku.
Osobe sa Daun sindromom koje su boravile tokom ovog festivala na Paliću vratili su se kući lebdeći metar iznad zemlje.
Ovih dana ljubav radost i sreća mogla se napipati a pogotovo što su osobe sa DS odašiljale pozitivne emocije koje su se širile preko Palića.
Napomenuo bih da se na Palićkom jezeru ne preporučuje kupanje, veliki procenat zelenoplavih algi kada odumiru stvaraju cijanidične bakterije koje su opasne po zdravlje.
To se u Austriji u gradu Rust redovno čisti i održava te njihovo jezero se preporučuje za kupanje.
Iz tih razloga simbolično smo presuli vodu iz austrijskog jezera u Palićko jezero pa da vremenom i ono postane preporučljivo za sve kupače.
Kakve planove imate za dalje?
Poznato je da smo otvorili prvi u Evropi međunarodni institut za Daunov sindrom ali nažalost zbog nefinansiranja nismo u mogućnosti da nastavimo realizaciju projekata ali ne odustajemo. Dosta toga uspjeli smo istraživanjem doći do podatka da na 21 paru hromozoma kada se pojavljuje višak na 21 paru se nalaze upravo i struktura za mentalni razvoj i kognitivne metode i na tom istom 21 paru nastaje Alzheimerova bolest
Postoji jako uska veza između ova dva sindroma, čim uspemo prikupiti novčana sredstva nastavićemo sa intenzivnijim radom našeg instituta kome je glavna djelatnost stvaranje autonomije ljudi sa Daun sindromom.
Takođe kada uspijemo prikupiti novčana sredstva cilj nam je da za ovih prvih osam osoba sa koji sam počeo raditi koji su sada u životnoj dobi preko 30 godina,
da za njih obezbedim stan na spratu u prizemlju da bude prodavnica u kojoj će raditi ovih osam osoba. ispod prodavnice u sutorinu da se nalazi pogon za preradu sušenje ljekovitog bilja, proizvodnja biljnih ulja ,takođe i gde će raditi ovih osam ljudi i time da im damo pravo na grešku pravo na šansu ,pravo da zarađuju ,pravo da ulaze u minus i tako da život imaju kao i svi ostali ljudi.
Imali smo obećanja za ove projekte da dobijemo novčana sredstva ali nažalost još uvijek oni koji su obećali nisu ništa realizovali . Odustati nećemo, znamo da će i za ovo Gospod da nam pošalje ljude kako bi uspjeli u radu.
Uprkos finansiskim izazovima i neispunjenim obećanjima, ostaje nada da će značaj ovih projekata biti prepoznat i da će podrška institucija i društveno odgovornih pojedinaca, posebno dobrih humanih ljudi koji najčešće pomažu omogućiti nastavak njihovog razvoja na dobrobit i sreću osoba sa Daun sindromom.
Slavica MOMAKOVIĆ
