Piše: Rade BERAK
U svom poluvekovnom novinarskom zanatu, sretao sam razne ljude, raznih profesija i mentaliteta. Posedujem i određeni broj fotografija koje me nostalgično vraćaju na te susrete u kojima je bilo mnogo anegdota, ali i (ne)prijatnih momenata.
Pokušaću u ovom serijalu, kroz nekolikoi nastavaka, da se setim tih momenata i da ih podelim sa čitaocima. Redosled neće biti hronološki, već onako, đuture, kako me sećanje bude navodilo. Voleo bih da i vi u svojim komentarima napišete vaša iskustva sa određenim ljudima i događajima.
Kad se kaže Ceca, to jest Svetlana Ražnatović, to automatski ima značenje. Nije bilo koja Ceca već ona koju su sve balkanske zemlje, osim Hrvatske (“big deal”, što bi rekli na engleskom), proglasile najvećom estradnom zvezdom Balkana! Tu je svaka diskusija suvišna.
Žena koja je u svom turbulentnom životu preturila sve preko glave, hrabro se boreći sa nepravdama i raznim podmetanjima, ostala čvrsto na zemlji, izgledala i na put izvela decu, te za njene relativno mlade godine, postala ponosna baka nekoliko unučadi, svakako zaslužuje svako poštovanje.
Ona je dostigla sve moguće muzičke visine ali i pored te i takve mega popularnosti, ostala potpuno normalna, prizemna, sa ogromnog količinom empatije za svakoga. U nekim nerezonskim i ljubomornim napadima nazovi nekih njenih kolega, Ceca je ostala dosledna da se ne upušta u raspravu sa njima, držeći se one narodne da je ignorisanje najbolja odbrana, a u isto vreme, protivnicima najteža mora i kazna.
Neću ovde o njenom muzičkim dostignućima jer je to zabeleženo i arhivirano, nego ću se držati teme koju sam sam započeo.
Cecu sam lično upoznao u decembru 2012. u Melburnu kada je u Convention Centru imala nastup uz pratnju grupe Miligram, a gost joj bio Zoran Vanev, pecač koji će kasnije i sam postati mega zvezda.
Bilo je to njeno drugo gostovanje na petom kontinentu. Prvi put je boravila 2010. kada je nastupima u Sidneju i Melburnu oborila sve dotadašnje rekorde u posećenosti i teško da će isti ikada biti oboren. Nažalost, ja sam tada imao tešku operaciju i nisam mogao prisustvovati njenom nastupu ali dve godine kasnije sam rekao sebi da bih i sa jednom nogom išao.
Nakon prvog bloka Cecinog performansa koji je bio impresivan došlo je do manje pauze od 20-tak minuta. Tadašnji Cecin PR Sreten me je ljubazno pustio da uđem u bekstajdž gde su Ceca i umetnici imali predah.
Odmah sam joj prišao i onako, po srpski, tri puta se izljubismo. Ceca ni jednog momenta nije pokazivala znake umora iako je na bini bila sa izuzetno visokim štiklama. Posle zajedničkog snimka izvinula se i rekla: “Nećete da se ljutite ako se izujem da odmorim noge”? Kakva ljutnja, kakvi bakrači, nama – kolegi Krsti Markoviću koji je tada bio novinar “Vesti” i meni koji sam bio šef dopisništva novosadskog “Sveta” je bilo važno da iskoristimo priliku i uradimo blic intervju sa velikom zvezdom. Usput smo popričali i o privatnom temama. Zanimljivo je, a to joj daje dodatnu veličinu, da Ceca nije odbijala da odgovori na bilo kakvo pitanje.
Tada sam joj poklonio kalendar za 2013. godinu, kao i knjigu-monografiju Melburna i rekao: “Ceco, evo ti šanse da upoznaš Melburn, budući da si gotovo pravo iz aviona stigla na nastup a već ujutro letiš za Beograd”.
Ona me onako otvorenim krupnim očima pogleda a ja nastavih “tiradu”: “Obećaj mi da ćeš sledeći put kada budeš dolazila u Melburn, biti lično moj gost i lično ću te upoznati sa ovim najlepšim na svetu gradom”! Ceca se široko nasmeja i ne trepnuvši reče: “Dogovoreno!”
Drugi deo Cecinog nastupa bio je još impresivniji i posetioci, kojih je bilo nekoliko hiljada su uživali, pevajući sa njom najveće hitove koji su od nje stvorili besmrtnu muzičku ikonu.
Posle nastupa draga gošća sa pratiocima se družila još sat vremena na koktel partiji koju je u njenu čast priredio organizator “Club Parada”.
Sve u svemu, imati priliku da se lično sretneš i popričaš sa najvećom zvezdom Balkana svih vremena je iskustvo i prilika koja vam se ne pruža svaki dan i to je nešto što ostaje za vjek i vjekov!
Teško da ćete igde na svetu sresti tako veliku zvezdu a da je tako prizemna i jednostavna pa vam se ponekad čini da ste u društvu nekoga koga poznajete čitav život.
Ceca se jednostavno – voli!
Fotke u prilogu iz 2012. su delo legendarnog fotografa Gorana Dojčinovića.
