Tri dnevnoto Makfestovsko slavenje na golemiot 40 godišen jubilej završi so soznanieto deka vo našata kolektivna memorija zasekogaš ќe ostanat evergrinite što “Makfest” gi ponudi vo prvite dvaesetina godini od negovoto postoenje i deka od togaš pa se do denes, festivalot nemože da iznedri hitovi što može da se nosat so euforijata što ja predizvikuvaat refrenite od minatiot vek.
Da, godinešnoto jubilejno izdanie na “Makfest” go napravija povtorno veteranite koi se pojavija na tretata finalna večer i pokažaa što znači koga si profi i koga imaš pesna što ќe živee večno.
Publikata vo Domot za kultura vo Štip emotivno reagiraše na pojavuvanjeto na site nekogašni makfestovski brendovi počnuvajќi od Rosana, Miki Jovanovski Džafer, Giš, Vlado Janevski, Trajče Manev, Tanja Kočovska, na Peter Johne Bosse, Emil Kanavaro, no i na Olgica Hristovska, na Bojana na Jovan Jovanov… So eden zbor ovie hitovski refreni se onie trajni vrednosti što od “Makfest” napravija brend, no žalno e što na ovoj golem jubilej ne bea ispočituvani veličini kako Slave Dimitrov, Maja Odžaklievska, Ljupčo Mirkovski, Valentino Skenderovski, Vera Jakoviќ, Dario, Margareta Hristovska, Kaliopi, Džinas Papas Džoksi, Miodrag Vrčak pa i Vrčak junior, koi isto taka odbeleža značaen period na “Makfest”, a ne bea ispočituvani so pokana ni Gjoko Gjorčev i Kate Tanevska kako pobednici na “Makfest”, ama zatoa nivnata pesna ja otepeeja nivni pomladi kolegi pa se dobi vpečatok kako Gjoko i Kate da se vo penzija, iako ovie umetnici se poveќe od aktivni, i imaat redovni eufroični živi svirki.
Porazitelno e što eden festival so 40 godišna tradicija ne osmisli ni kolažni muzički potsetuvanja na onie umetnici što ne se megju živite a tolku golemi hitovi mu podarija na “Makfest”, kako Ljupka Dimitrovska, Kemal Monteno, grupata Buba Mara, Dragan Karanfilovski Bojs, Intervali, Kičo Slabinac i drugi… Na jubilejniot “Makfest” nemaše ni gosti od regionot, a organizatorite se pravdaa deka Helena Blagne gi otkačila, pa verojatno zatoa izgubile motivacija da gi pobaraat grupata “Malibu” ili “Pop Dizajn”, Tajči, Zerina Cokoja, Zorica Kondža, i drugi, ama koj ќe se matka so takva glomazna organizacija, koja na krajot mnogu ќe gi košta opštinarite, vaka parite ќe gi zaštedat i prenamenat za vo drugi džebovi.
Zatoa godinešnite oragnizatori svoite sili gi nasočija na novite generacii i napravija dve festivalski večeri vo koi prestavija eden kup novi iminja koi maksimalno se imaa potrudeno scenski da go osvojat vnimanieto na publikata, no za žal muzički mnogu malku od niv imaat šansa da go ponesat epitetot hitovski refren, osven možebi pesnata “Dom” od Dino Periќ, gostinot od Hrvatska, koj spored mene ispea najmakfestovska pesna, a tuka bi ja izdvoila i mladata Doris Di so umetničkata pesna “Koga ne me sakaš” i nejziniot moќen vokal, potoa Elena Naumova so pesnata “Samo neka pomine”, napišana od Risto Samardžiev, pesnata od Dimitar Andonovski, “Duši dve” i najfestivalskata pesna “Dušo moja” od Zoran Vanev koj održa lekcija kako se pee vo živo na festival.
Se razbira deka imaše i ubavi scenski nastapi koi ja dopolnija televiziskata magija pa vo taa smila mladosta i muzikata dominiraa, što znači apsolutno opravdana beše selekcijata na pette izveduvači što se plasiraa vo vtorata festivalska večer, a megju niv beše i Stefan Efremov, Katerina Jovanoviќ, no i Agni Avšar so moќniot vokal koj ne mozeše da se ignorira.
Vtorata festivalska večer beše izrazito poslaba iako ponuduvaše poiskusni izveduvači, no peenjeto vo pridružba na orkestar na scenata pokaža deka mnogu od pejačite ne se spremni za izvedba vo živo, osven na primer Ana Petanovska, Jule Nikolovska i sekako Zoran Vanev.
Ona što zaslužuva golema pofalba na “Makfest” e voditelskiot tandem, Marijana Stanojkovska i Dimitar Atanasovski koi osven što izgledaat Sanremovski umeat ubavo i da ja animiraat i zabavuvaat publikata, a koga sme kaj angažiranite tv lica pofalbi upatuvame i za voidtelakata Jana pozadi scenata koja gi dočekuvaše izveduvačite na crveniot tepih.
Najemotivniot moment sepak beše dodeluvanjeto na festivalskoto priznanie na Stojan Troicki, legendarniot direktor koj gi postavi temelite na “Makfest” i ja sozdade negovata istorija so selekcijata na bezvremenskite hitovi, ama i negovite solzi vo očite koga vide deka publikata vo salata ispravena na noze so aplauzi mu odava počit za negovoto delo i trajnite vrednosti što mu gi podari na Štip i Makedonija. Troicki primajќi ja plaketata od segašniot gradonačalnik na Štip, Jordanov, istakna deka mu e krivo što pokraj nego ne se negovite ceneti sorabotnici kako Slave Dimitrov, Ljupčo Mirkovski, Valentino Skenderovski i Kristijan Gabroski koi zaedno so nego go sozdavale brendot Makfest.
Za žal ne bea spomnati i mnogu avtori koi se zalsužni za golemite Makfestovski hitovi, kako Gjoko Gjorgiev, Tode Novačevski, Vladimir Nejašmiќ Bato i drugi, a živite avtori posebno bea izrevoltirani što nivnite iminja ne figuriraa ni vo najavite pa se dobi vpečatok deka se potpolno irelevantni.
Bi rekla mnogu propusti za eden taka golem i značaen jubilej, no najgolemiot propust sekako e nemanjeto na festivalska arhiva koja se bi poednostavila, a megju drugoto i hronološki bi pokažala koj se participiral niz godinite vo samata afirmacija na festivalot vo koja spagjaat i mediumite i novinarite koi za žal bea nesoodventno selektirani pri dodeluvanjeto na priznanijata za afirmacija na festivalot, pa takvi statuetki dobija mediumi što postojat edvaj pet, šest godni, dodeka novinarite koi pišuvale so decenii za “Makfest” i go afirmirale bea ladno izignorirani, pa koga burno izreagiravme organizatorite pobrzaa da otpečatat dopolnitelni statuetki kako bi se amortizirala nepravdata. Sepak ovoj kiks ostavi golema damka i pokaža transparetno deka festivalot nema svoja arhiva.
Ona što sekako mora javnosta da go znae e odnosot na tehničkiot direktor Aleksandar Arsovski sprema sedmata sila. Toj ednostavno namerno sekoja godni ne dozvoluva novinarite da imaat svoe mesto vo salata kako bi go gledale festivalot vo živo i na najbezobrazen način go ruši dostoinstvoto na novinasrkata profesija koja mora da ima uvid vo nastanot za da može da si ja obavi svojata rabota. Negoviot bezobrazluk ovaa godina go dostigna plafonot koga na obezbeduvanjeto mu naredi da ne me puštaat vo salata od glavniot vlez kako novinar, pa morav da velguvam vo salata preku pres centarot kako bi možela vo živo da go sledam finaleto. Na ova bi rekla žalno i bedno e što edna Opština kako Štip stava so godini za tehički direktor takov čovek kako Aleksandar Arsovski, aktuelen direktor na Komunalnata služba na gradot Štip, pa ne jasno e koja e povrzanosta pomegju komunalnite uslugi i kulturata, a za da e ironijata ušte pogolema čovekot si dodeli, odnosno dobi priznanie za zalsugi, samo ostana nejasno za kakvi zaslugi Arsovski dobiva priznanie koga toj e platen za negoviot angažman, a nešto epohalno ne donese na festivalot za da primi takvo priznanie?!?
Na krajot ovoj festivalski raport sepak bi go završila so povedar ton, pa vo toj duh bi ja pofalila festivalskata scenografija, odnosno scenskite rešenija i grafičkite kompjuterski animacii što gi pratea pesnite i sekakob zvukot. Tuka nemaše promašuvanje i zadolženite lica za ovie rešenija apsolutno zalsužuvaat pofalba, a na se drugo treba mnogu poveќe da se obrne vnimanie…
Biba KRNČESKA
