Kada je svetom odjeknula vest da je Halid Bešlić otišao, nastala je tišina koju se moglo čuti.
U toj tišini nije bilo praznine, već ljubavi. Ljubavi toliko snažne da se prelila preko kontinenata, mora i granica, spajajući ljude koji su možda zaboravili da su nekada bili jedno.
Sa svih strana sveta stizali su snimci, poruke i suze. Iz Evrope, Amerike, Australije, Kanade, pa sve do najudaljenijih kutaka sveta, svuda su ljudi, bez razlike, pevali njegove pesme u glas.
Nije bilo nacije, vere, ni jezika koji su tog dana imali značaj. Postojao je samo jedan glas, jedan čovek, jedan Halid.
U Sidneju su ljudi pevali “Miljacku” na obali, pod zastavama koje su se vijorile zajedno.
U Beču su prolaznici zastajali i slušali kako se kroz trg prolama “Romanija”. U Torontu su se stariji i mlađi zagrlili dok su puštali snimke njegovih koncerata. U Malmöu, čak su i Šveđani pitali: „Ko je taj čovek zbog kojeg ceo Balkan plače?“ U Americi, u Njujorku i Čikagu, naši ljudi su spontano izlazili na ulice, pevajući do kasno u noć.
Na svakom snimku, u svakom pogledu i svakoj suzi vidi se isto, nijedna jedina osoba nije pokazala ništa drugo osim ljubavi i poštovanja.
Jer Halid nije bio samo pevač. Bio je deo naših života, glas iz detinjstva, pesma sa svadbi, tuga iz rastanaka, topla ruka u hladnim vremenima.
Bio je simbol dobrote, običan, pristupačan, a tako velik.
Njegova smrt učinila je ono što mnogi nisu uspeli za života, spojila je svet. Halid je bio most između naroda, vera i generacija. Njegove pesme su bile lek, njegova pojava – mir, a njegova duša, dom.
I sada, dok gledamo komemoraciju, dok gori more sveća i dok se njegov glas prepliće sa suzama, znamo da je ostavio iza sebe nešto veće od muzike. Ostavio je lekciju.
Da veličina ne dolazi iz slave, već iz srca.
Da vredi biti čovek, čak i kad svet zaboravlja šta to znači. Da prava ljubav ne poznaje granice.
Zato danas, sa našeg brdovitog Balkana, šaljemo svetu nešto što on nikada nije doživeo, jedinstvo u suzi, u pesmi, u poštovanju. Jer Halid nije otišao, on je samo otišao tamo gde se pesma ne prekida.
I dok milioni ljudi pevaju njegove stihove, ujedinjeni kao nikada pre, svi znamo:
bio je veći od najvećih. I u svakome od nas ostaće bar malo Halida, ona toplina, ona iskrenost, ona ljudskost koja nas podseća da smo svi samo ljudi.
Neka mu pesma bude večna. Neka nas njegova duša i dalje spaja. I neka nas zauvek podseća da svet može biti bolji, ako svako od nas bar na trenutak postane Halid. Neka ti je veliki rahmet, naš Halide .
@murisa557
@jugoslovenka09
Slađana Bojović
