Volim više da me pamte kao dobrog čoveka nego kao dobrog pevača
Piše: Slađana Bojović
Danas se opraštamo od čoveka čiji je glas oblikovao dušu narodne muzike Balkana ,Halida Bešlića. Njegove pesme bile su i ostale most između generacija, a njegove reči “Volim više da me pamte kao dobrog čoveka nego kao dobrog pevača“, sada odzvanjaju snažnije nego ikada.
Život i put od Vrapaca do večnosti
Rođen 20. novembra 1953. godine u mestu Vrapci kod Knežine, Halid je još kao dečak pokazivao da nosi dar koji će kasnije postati simbol narodne emocije. Nakon vojne službe dolazi u Sarajevo, gde počinje da peva po restoranima i kafanama i tu kreće njegova legenda.
Prvi singl snimio je 1979. godine, a zatim sledi lavina pesama koje su obeležile čitave decenije.
Glas naroda i duša pesme
Njegovi hitovi ,”Miljacka“, „Romanija“, „Ja bez tebe ne mogu da živim“, „Neću, neću dijamante“, „Prvi poljubac“, „U meni jesen je“ ,postali su neizostavni deo svake emocije, svake svečanosti i svakog sećanja.
Halidov glas nosio je tugu i radost naroda, a njegov osmeh bio je simbol dobrote i jednostavnosti.
Tokom rata u Bosni, ostao je uz svoj narod, pevao humanitarno, pomagao koliko je mogao i nikada nije zaboravio svoje korene. Njegova humanost bila je tiha, ali duboka.
„Volim više da me pamte kao dobrog čoveka“
Taj citat danas odzvanja kao njegova duhovna poruka.
Halid nije bio samo umetnik, već i čovek koji je umeo da pruži ruku, da razume i da ćuti kad reči nisu potrebne.
U vremenu kada je estrada često trčala za slavom, on je ostao , ponizan, dostojanstven, svoj.
Snaga koja nije posustala
Ni teška saobraćajna nesreća 2009. godine nije ugasila njegovu svetlost. Sa velikim naporom vratio se muzici i publici, pokazujući da život vredi i kad je težak, i da pesma leči.
Njegov povratak na scenu bio je simbol hrabrosti, a svaka pesma posle toga nosila je još više duše.
U sećanje
Halid Bešlić ostavio je iza sebe bogat muzički trag, ali i nešto mnogo vrednije , primer kako ostati čovek i kad si legenda.
Njegove pesme i dalje će se pevati na svadbama, u automobilima, na radiju, pod zvezdama , svuda gde ljudi još umeju da vole.
I dok bude odzvanjao stih „Miljacka, mostovi tvoji pamte prve poljupce moje“, pamtićemo i Halida , ne samo kao pevača, nego kao dobrog čoveka koji je pevao srcem.
🕊️ Počivaj u miru, legendo.
Tvoj glas ostaje večan.
