U svetu u kojem reči često gube na težini, pesnikinja Zineta Kurtović iz Tutina, vraća im snagu, miris i boju. Nedavno je predstavila svoj pesnički prvenac “Pešter u svom ruhu” na promociji održanoj u Ulici mira u Tutinu, okupljajući ljubitelje književnosti iz čitavog regiona.
Rado viđena gošća na večerima poezije, žena koja piše dušom i oseća svet dublje nego što se vidi na prvi pogled, Zineta nas kroz stihove vraća korenima, ljudima, predelima i osećanjima koja ne blede. Posebno je dragoceno što je upravo ona, kao žena i divna pesnikinja sa Peštera, primer mladim devojkama iz naših krajeva da snovi, ljubav prema pisanoj reči i hrabrost da se iskaže ono najdublje u nama, zaista mogu pronaći svoj put.
Naši predeli imaju mnogo toga vrednog da ponude svetu, a kroz stvaralaštvo poput njenog, ti darovi postaju vidljivi i prepoznati. U razgovoru sa gospođom Zinetom, pokušali smo da zavirimo iza stihova i otkrijemo šta je pokreće, inspiriše i tiho vodi kroz stvaralački proces.
Vaš prvenac “Pešter u svom ruhu” nedavno je predstavljen publici. Kako ste doživeli promociju i prve reakcije čitalaca?
Promociju sam doživjela sa puno emicija. U prepunoj sali gostiju, publike iz raznih gradova, kojima se i ovom prilikom zahvaljujem, po prvi put u tolikom broju u našem gradu, je održana promocija sa toliko pažnje. To je zaista divan osjećaj.
Šta je za Vas značila Pešterska visoravan u odrastanju, a šta znači danas, u Vašim pesmama?
Rođena sam na Pešterskoj visoravni, koju mnogo volim, iako surova, za mene je najljepši predeo na svijetu. Kroz moje pjesme sam provukla tu geografsko-historijsko-kulturnu nit Pešteri i pešterskog stanovništva. Želim da se sačuva to tradicionalno, karakterno, pošteno kod pešterskog naroda.
Kada ste prvi put osetili potrebu da pišete poeziju i da emocije pretočite u stihove?
Ja sam kako volim da kažem mlada poetesa u poznim godinama, počela sam da pišem u 60. godini. Osim što sam uvijek voljela da čitam, naročito dobru poeziju i što sam u školi bila dobar recitator, ali nikada nisam razmišljala u tom pravcu da bih i sama trebala da pišem. Kad su djeca završila fakultete, sve četvoro, stvorila svoje porodice, shvatila sam da imam vremena i za nešto sto je samo moje, i tako su nastale pjesme pa i knjiga. Nemam drugog objašnjenja, osim da mi je to dar od Boga. Možda nagrada za moj dobronamjerani duh prema svakome.
Ko Vas je najviše podržao na putu stvaranja ove zbirke?
Na putu stvaranja zbirke mi je apsolutna podrška bila moja porodica, moj muž, moj sin i moje tri ćerke, a moje desetoro unučadi su mi uvijek inspiracija. Podrška su mi bili i recezenti i mnogi kojj su me podržali da pišem. Moje dvije ćerke Alisa i Emina, profesori srpskog/bosanskog jezika, su uradile lekturu za moju knjigu “PEŠTER U SVOM RUHU”.
Vaše pesme odišu iskrenošću i toplinom. Da li se inspiracija rađa u trenucima radosti, tuge ili nečeg trećeg?
Da. Moje pjesme odišu iskrenošću. Možda se negdje u dubini duše taložila žal što se malo pisalo o Pešteri, o tom pešterskom hrabrom gorštaku, o toj Pešterki, ženi heroni, koja je u surovim uslovima “sibirskih” zima odgajala i podizala dobre i karakterne sinove i kćeri. Nekada mi je dovoljno da na TV-u pogledam jedan ratni prizor i napišem i po tri pjesme u jednom dahu. U mojoj knjizi ima dosta poučnih pjesama koje vrijedi pročitati. Nikako mi se ne sviđa što karakteriše današnjicu, trčanje za novcem, publicitetom po bilo koju cijenu a na ljudskost i kvalitet se manje obraća pažnja.
Kako gledate na savremenu poeziju na Balkanu ima li dovoljno prostora za mlade autore i ženski glas?
Mislim da ima prilično mjesta za mlade autore na Balkanu, ima dosta poetesa, što me jako raduje, koje i te kako znaju da emociju pretoče na papir. Uglavnom se više piše ljubavna poezija. Moje pjesme su malo drugačije, najviše rodoljubivog karaktera, moralno-didaktičke, ima nekoliko sevdalinki a NAJBOLJI mi je osjećaj kada pišem pjesme o MIRU.
Učestvujete na večerima poezije širom regiona. Koja Vam je najdraža uspomena sa takvih druženja?
Da. Učestvujem na Večerima poezije. Najdraža mi je uspomena sa Festivala iz Plava “Zagrli me stihom” gdje sam svojom pjesmom “APEL ZA MIR” poslala PORUKU MIRA cijelom svijetu.
Šta biste voleli da čitaoci osete kada zatvore Vašu knjigu, koju poruku želite da ponesu sa sobom?
Kad čitalac zatvori moju knjigu, voljela bih da osjeti potrebu za mir u svijeti, poštovanjem svakoga čovjeka bez obzira na rasnu, vjersku ili bilo koju drugu pripadnost i da svako pokuša da svoj karakrer obogati tim pešterskim ruhom. Da traga za svojim snovima, da ranije otkrije svoj talenat i da se odvaži da piše, jer u svakome od nas “čuči” neki talenat. Da biste ostvarili svoje snove, tragajte za njima i uz Božju pomoć ćete ih ostvariti.
I za kraj. Kako ste Vi, kao autor i domaćin, doživeli samu promociju, atmosferu, susret sa saradnicima, čitaocima i trenutke sa publikom?
Ja kao autor sam promociju doživjela sa puno emocija, jer se nadam da će im se knjiga dopasti i da svako iz nje može izvući po neku pouku. Kao domaćin sam bila ponosna, a i bilo mi je lako imajući uz sebe domaćinsku peštersku porodicu. Kolege pjesnici, su sa oduševljenjem pratili promociju, a raznolika publika je sa toliko pažnje pratila svaku izgovorenu riječ govornika.
Razgovor sa pesnikinjom Zinetom Kurtović podseća nas da je poezija mnogo više od lepih reči ona je trag u vremenu, most između prošlog i sadašnjeg, i tiha snaga koja spaja ljude preko granica i godina. “Pešter u svom ruhu” nije samo zbirka stihova; to je svedočanstvo o ljubavi prema zavičaju, o ljudima, emocijama i sećanjima koja oblikuju jedan život. Posebno važno je što Zineta kao žena i pesnikinja sa Peštera daje glas onome što često ostaje u tišini , pokazuje mladim devojkama da upravo iz naših, možda skromnih, ali ponosnih predela, mogu niknuti dela koja dodiruju i inspirišu svet. Njene pesme ne pripadaju samo papiru, već srcima onih koji ih čitaju, jer samo reči napisane dušom mogu istinski dotaći duše drugih. Draga Zineta, zahvaljujem Vam na razgovoru i na poverenju da ste svoju priču podeli sa čitaocima portala “Svet Australia”. U svoje ime i u ime redakcije želim Vam puno uspeha u daljem radu, uz nadu da će Vaši stihovi i dalje nadahnjivati i povezivati ljude širom sveta.
Slađana BOJOVIĆ
