Elvira Rahić je jedno od najprepoznatljivijih imena pop-folk scene Balkana. Rođena u Skoplju, odrasla u Sjenici, a sazrela u Sarajevu, Elvira već decenijama gradi muzičku karijeru sa dubokim emocijama, snažnim vokalom i nepokolebljivim stilom. Na sceni se pojavila sa samo 15 godina, a njen prvi album „Zvao si me Elice“ najavio je dolazak umetnice koja će obeležiti eru emotivnih balada i narodnih melodija modernog senzibiliteta. Sa više od deset studijskih albuma, brojnim hitovima i koncertima širom Evrope, Elvira je postala simbol umetnice koja uspeva da pomiri tradiciju i savremenost. Njena muzika nije samo pesma – već priča o ženi, majci, umetnici, koja je ostala dosledna sebi kroz sva iskušenja karijere i života u dijaspori. U njenom glasu kao da je sačuvan miris starog Balkana, ženska snaga naših majki i nežnost što leči tišinu.
Elvira Rahić nije samo pevačica, ona je vremeplov emocija. Njene pesme su ljubavna pisma koja nismo nikad poslali, rana koja je zapevala, osmeh koji je nadjačao suzu. Još kao devojčica pokazala je da nosi nešto više od glasa, imala je dušu koja razume publiku. Od prvog albuma, pa do zrelih godina na sceni, Elvira je ostala verna onome što publika kod nje najviše voli: iskrenosti. Kroz stihove je volela, padala, dizala se i pevala za sve nas koji smo jednom izgubili, a opet verovali u ljubav.
Danas, kada stane na binu, bilo u Sarajevu, Beču ili nekoj sali dijaspore, Elvira ne peva samo glasom. Ona peva celim svojim bićem.
Elvira živi u Beču sa suprugom i sinom, odakle često putuje po Evropi, gostujući na koncertima i privatnim događajima. Paralelno radi na novim pesmama, a neretko i sama učestvuje u njihovom stvaranju jer, kako kaže, “nema pesme bez istine”. I dalje neguje bliskost sa publikom, ali i porodičnu tišinu u kojoj pronalazi snagu.
Danas je i prepoznatljivo poslovno lice, od 2008. godine Elvira stoji iza luksuznih švajcarskih brendova satova Delma i Delbana, kao i godišnjeg svetskog sajma satova u Bazelu (“Uhrenmesse”), gde je svoj glas ulepšala i nastupom pred industrijskim autoritetima.
U ekskluzivnom razgovoru za naš Portal, Elvira Rahić otkriva šta je danas pokreće, šta joj srce šapuće kada se svetla reflektora ugase, i kako je ostala dosledna sebi, uprkos vremenu koje se brzo menja.
Vaša muzika često zvuči kao nežno pismo koje se nikada nije poslalo. Da li ste najlepše stihove ikada napisali za nekoga ko to nikada nije znao?
Hvala na lijepim rijecima o mojim pjesmama, pisala sam pjesme koje sam i otpjevala, ali ne sa posvetom, i kada biram pjesme drugih autora trudim se da ne vežem svoj život za iste.
Još kao mlada devojka zakoračili ste na scenu. Da li se sećate tog trenutka kad ste prvi put čuli sebe na radiju i kako je tada kucalo vaše srce?
Divan je osjecaj kada ljudi uvažavaju ono što radite, obzirom da sam sa 13 godina snimila prvi album i kada sam prvi put dobila svoju ploču i kasetu bila je to neopisiva sreća, a tek kad sam gostovala na tv i radio stanicama. Bogami je srce kucalo kao ludo hahha…
Publika vas doživljava kao pevačicu sa dušom. Kada stanete na binu, da li prvo pevate srcem ili tehnikom?
Ja uvijek pjevam srcem, to ljudi i osjete. Jednostavno volim muziku, cijenim ljude koji me slušaju i ne krijem emocije.
Vaša karijera traje više od tri decenije. Šta smatrate svojom najvećom ličnom pobedom a šta najtišom tugom u tom muzičkom putu?
Možda sam mogla više, ali upravo to što sam gradila karijeru na takav način i što sam ostala ista sve ove godine, to smatram svojom ličnom pobjedom, a za tugu nema mjesta.
U svetu brzih emocija i još bržih pesama, Vi ostajete verni iskrenosti. Kako se nosite s pritiskom trendova, i da li ste ikada razmišljali da napravite „drugačiji“ zaokret?
Imala sam i ja namjenskih pjesama ali vjerujte kratkog vijeka kao i sve pjesme danas koje brzo postaju popularne i još se brže zaborave, a što se tiče zaokreta uvijek sam za dobru pjesmu sto da ne.
Živite između Sarajeva, Beča i dijaspore. Gde vam duša najtiše spava, a gde najglasnije peva?
Obzirom da se često selimo zbog posla mog supruga, tamo gdje izgradimo dom kad je moja porodica dobro tu sam i ja najsretnija i duša mirno spava, a najglasnije pjeva u mom rodnom gradu Skoplju Moja majka je moj najveci uzor i moja snaga za sve u životu.
Mnoge žene u Vama vide uzor, kao majku, umetnicu i damu s karakterom. Ko je bio Vaš uzor kad ste najviše tražili snagu?
Moja majka je moj najveći uzor i moja snaga za sve u životu.
Na koncertima, često možete videti i suze i osmehe u publici. Da li postoji pesma koju nikada ne možete otpevati bez da Vam nešto u grudima zatreperi?
Da pjesma koju sam posvetila Safetu Isoviću, često se i sama rasplacem kada vidim reakciju ljudi u publici.
Ako biste morali da napišete pismo mlađoj sebi iz vremena prvog albuma – šta biste joj rekli?
Hahahah ma mnogo toga, prije svega da stavim sebe na prvo mjesto.
I za kraj, kad se ugase svetla, i publika ode kući, šta je to što Elvira šapuće sebi u tišini?
Hvala Bogu na svemu što mi je dao u životu , divnu porodicu i prijatelje, posao koji volim…
Zahvaljujemo Elvira na vremenu koje ste izdvojili za naš portal, kao i na otvorenom i iskrenom razgovoru. Vaša karijera, profesionalizam i odnos prema publici svedoče o tome koliko umetnost može da inspiriše, povezuje i traje.
Bilo je zadovoljstvo razgovarati sa umetnicom koja svojom energijom i autentičnošću ostavlja trag na muzičkoj sceni Balkana. U ime redakcije portala “Svet Australia”, želimo joj mnogo uspeha u daljem radu i radujemo se novim projektima koje će, sasvim sigurno, publika dočekati s velikim interesovanjem.
Slađana BOJOVIĆ
