Na premijeri legendarne baletske prestave “Krcko Oraščić” 7. decembra 2024, u pozorištu Shorcrest Preparatory Auditorium-u u produkciji Ballet Academy of St. Petersburg, Florida publika je bila deo čarobne božićne atmosfere zahvaljujući vrhunskoj koreografiji i režiji dr Dušanke Gradiški Ivanove koja je sa sjajnom izvedbom njenih učenika i studenata od 4 do 44 godine, osvojila srca publike i dala im priliku da se ponovo zaljube u ovu magičnu prestavu i baletsku umetnost. Izuztna baletska ekipa zajedno sa volonterima i statistima Baletske Akademije iz St. Pitersburga, izrazila je želju da sa svojim učešćem bude deo predstave pod umetničkim rukovodstvom nekadašnje čuvene balerine, sadašnjeg baletskog profesora, pedagoga, koreograf-režisera, direktora Baletske Akademije u St. Pitersburgu (koju uspešno vodi 12 godina), učininila je sve da publika doživi “Krcka Oraščića” kao najlepši i nezaboravan poklon za praznike.
Dr Dušanka Gradiški Ivanova je veliko ime u baletskoj umetnosti sa, maestralnim igračkim i pedagoškim stažom od 39 godina. Njen doprinos svakoj baletskoj predstavi, osim velikog ugleda i briljantne stručnosti, prepun je graciozne igre, emotivnog izraza i savršeno skladnih pokreta, koja sa lakoćom publiku uvodi u bajkovitu priču predstave i do kraja je drži u takvom zagrljaju. Njeno ogromno iskustvo je očigledno jer je prenela zadivljujuće originalnu koreografiju, adaptirala je i koreografisala je odredjene delove za potrebe učenika njene Akademije na Floridi uz muzički snimak neprevaziđenog kompozitora Petra Iliča Čajkovskog, što je za publiku bio poseban užitak.
Važno je reći da ova vanserijska umetnica u svoje slobodno vreme radi na istraživačkom radu o baletu. Do sada je već prezentovala devet publikacija na internacionalnim konferencijama. Kako voli da naglasi, pored svega što je postigla u životu, posebno je čini srećnom što je ponosna majka, supruga i baka.
Da bi smo vas, dragi čitaoci, još bolje upoznali sa dr Dušankom Gradiški Ivanovom pripremili smo kraći deo njene raskošne biografije, koji možete pročitati na kraju ovog intervjua.
Pre intervjua dodala bih “Dr Dušanka Gradiški Ivanova je ukras baletske umetnosti i ponos naših naroda u svetu”!
Poštovana Dušanka, dobro došli u decebarsko predpraznično izdanje našeg Portala i sa tom svečanom notom, čestitamo Vam fantastičnu premijeru baletske predstave “Krcko Oraščić”. Da li ste uspeli do sada da sredite utiske, kakve su Vaše impresije sa premijere?
Bolje Vas našla, verujte još sam pod vrlo lepim utiscima. Što se tiče impresija o mojoj predstavi “Krcko Oraščić”, prezadovoljna sam i veoma radosna! Svi do jednog učesnika su fantastično i maksimalno profesionalno odradili svoj posao. Ponosna sam na svokog od njih. Uloženi trud i uporan svakodnevni rad su urodili plodom. Rezultati su više nego vidljivi, publika je oduševljena i igrači su presrećni što govore njihovi osmesi na licima. To je ono što me motiviše da još većim žarom nastavim dalje. Moja profesija je najlepša na svetu!
“Krcko Oraščić” je decenijama najvoljeniji zimski balet, upoznajte nas sa njegovom scenskom radnjom i recite nam zbog čega je njegova priča tako posebna i veličanstvena?
Krcko Oraščić je vilinski balet koji je postao sinonim za božićne i novogodišnje praznike. Priča je veoma maštovita i događa se upravo u ovo vreme godine. Glavni lik je devojčica Klara koja na proslavi uoči Božića, u kući njene porodice, dobija lutku Orašara kao poklon od porodičnog kuma, mađioničara Droselmajera. Umorna od igre sa decom, ona utone u san u kom lutka Orašar postaje njen vojnik zaštitnik. U borbi Vojnika i Miševa koje predvodi zla Kraljica Miševa, Vojnik Orašar pobeđuje i vodi Klaru u Zemlju slatkiša. Tamo Klara nailazi na Leptira i Slepog Miša i uživa u lepoti plesa Španaca, Arapa, Kineza i Francuza koji igraju samo za nju. Osam balerina u ulozi Cveća dočekuje svoju gošću divnim valcerom i uvodi je u Grand pas de Deux (igra u dvoje) u kojem Klara oduševljena pleše sa svojim Orašarem koji je u ovom čarobnoj Zemlji Slatkiša postaje Princ. Predstava završava buđenjem Klare iz lepog sna držeći čvrsto svoju lutku Orašara. Muziku za ovaj balet je napisao ruski kompozitor Petar Ilič Čajkovski. Ovo njegovo delo je postalo najpopularnije i najviše izvođeno delo. Balet je nastao kao adaptacija priče „Orašar i kralj miševa“ koju je napisao E.T.A. Hofman. Prva baletska premijera “Krcka Oraščića” je bila 18. decembra 1892. godine u Imperijalnom Marinskom Teatru. Originalnu koreografiju je potpisao Marius Petipa, asistirao Lev Ivanov. Ovaj balet je doživeo ogromnu popularnost tek u drugoj polovini XX veka.
Koliko puta ste do sada izveli “Krcka Oraščića” u Americi, da li je njegova popularnost u USA značajna?
U Americi se “Krcko Orašćić “tradicionalno igra svakog decembra, pre njihovog Božića, u produkciji skoro svake baletske kuće. Tako je i kod mene, već punih 17 godina koliko sam na Floridi, svakog decembra, naizgled isto, a opet novo uzbuđenje se pojavi svaki put kad radim ovu predstavu. Divan osećaj i doživljaj imamo oko priprema, staro iskustvo dočekuje novo, ko će igrati Klaru, a ko Princa? Decembar je mesec kada se prepoznatljivi zvuci muzike Čajkovskog čuju na svakom koraku i svakoj pozornici širom Amerike, kako profesionalnoj, tako i lokalnoj. Amerikanci kupuju karte za Krcka kao Božićni poklon i poklanjaju svojim članovima porodice ili prijateljima, što je veoma lepo. Naime, prvi koraci pravog akademskog baleta na američkom tlu su vezani za početak 20. veka, kada su Rusi kao Ana Pavlova, Mihail Mordkin, kao i grupa Ruskog Baleta pod vođstvom čuvenog Đagileva, gostovali po Americi i sejali seme baleta, dok je u Evropi balet uveliko doživljavao svoju renesansu još u 19. veku. Do ovog podatka sam došla istraživanjem i radom na mojoj doktorskoj disertaciji. Druga stvar koja je isto tako interesantna za čitaoce vašeg Portala je, da je Čajkovski napisao muziku za tri baleta: “Krcko Oraščić,” “Uspavana lepotica” i “Labudovo jezero”, koji su podjednako poznati i uspešni u baletskom svetu, ali ne i za prosečnog Amerikanca. Od sva tri baleta Čajkovskog, najpolpularniji je “Krcko Oraščić. “Muziku, njegovu ovde gotovo svi prepoznaju što je zadivljujuće…
Ove godine, 13. januara 2024, dobili ste prestižnu Teslinu nagradu u okviru umetničkog programa “Tesline naučne fondacije” za koreografiju “Tesla” koju su sjajno izveli balerine i baletani iz Vaše Baletske Akademije sa Floride. Da li pored brojnih nagrada koje ste u karijeri dobili ova nagrada zauzima posebno mesto i zbog čega, koliko Vam ona znači, takođe i saradnja sa Teslinom naučnom fondacijom i njenim predsednikom i osnivačem gospodinom Nikolom Lončarem?
Za “Tesla” koreografiju sam dobila prestižnu nagradu t.j. plaketu, koju mi je lično uručio gospodin Nikola Lončar, koga izuzetno cenim kao čoveka, a i kao profesionalca koji je nesebično dao sebe i ceo svoj život u promociju dela i lika našeg velikog naučnika. U ovoj koreografiji su nastupile balerine Sofi, Hana i Tamra predstavljajući vodu na Nijagarinim vodopadima, a baletan Ben je u ulozi Nikole Tesle simboličnim pokretima pokretao vodu i tako eksperimentišući dobio ideju da izgradi hidrocentralu na Nijagarinim vodopadima. Ova nagrada za mene predstavlja veliko priznanje zato što je to potvrda moje predanosti i truda koji sam uložila u ovu priču. To je prvi put u svetu da neko dobije Teslinu nagradu u oblasti baleta i koreografije, zato je za mene tako značajna i posebna. Nikola Lončar i TNF su prepoznali moj rad što mi je veoma drago. Osećaj je predivan. Teslina nagrada je velika motivacoja za dalje i jako bitan signal koji mi pokazuje da sam na pravom putu. Svesna sam odgovornosti koja sada leži na meni i da moram opravdati ukazano poverenje, te sam potpuno sigurna da će sledeći planirani projekat o Tesli biti uspešan. Nikola Lončar i TNF su nesebična podrška svima koji kroz nauku, inovacije, umetnost, Teslinog naroda i Teslinih klubova, promovišu Teslu i njegovo naučno nasleđe, a samim tim šire svest o značaju nauke, kulture, zajedništva i očuvanju srpskog identiteta.
BIOGRAFIJA
Dr Dušanka Gradiški Ivanova je čuvena bivša balerina, sada profesor, baletski pedagog i koreograf-režiser sa igrackim i pedagoskim stažom od 39 godina. Trenutno je umetnički direktor Baletske Akademije u St. Pitersburgu (ranije Florida West Ballet), na Floridi koju uspešno vodi već 12 godina. Baletsko niže i srednje obrazovanje je stekla u Državnoj muzičko-baletskoj školi u Skoplju, Makedoniji, u klasi prof. Đurđice Jovanovske. Treći i četvrti razred srednje škole pohađala je u jednoj školskoj godini kako bi je tadašnji SIZ za kulturu grada Beograda poslao na specijalizaciju u najprestižniju Akademiju baleta “Vaganova” u tadašnjem Lenjingradu, sadašnjem Sankt Peterburgu u Rusiji, u klasi prof. Elvire Kokorini. Njenoj sreći nije bilo kraja kada su joj ruski pedagozi dodelili ulogu solistkinje Arapskog plesa u predstavi “Krcka Oraščića” na sceni čuvenog “Marinskog teatra.” Tim povodom ulogu je spremala sa prof. Irinom Gensler. Po povratku iz Rusije, Skopski balet je Dušanku unapredio u solistkinju. Njen igrački repertoar obuhvata solo uloge u: “Žizeli”, “Uspavanoj lepotici”, “Krcku Oraščiću”, “Bahčisarajskoj fontani”, “Don Kihotu”, “La Fille mal Gardée”, “Illo Tempra”, “Ad Apsurdumu” itd… Paralelno sa igranjem, radila je i kao nastavnica baleta u baletskoj školi u Skoplju. Diplomirala je baletsku pedagogiju i koreografiju na Muzičko-baletskoj Akademiji u Plovdivu, Bugarskoj u klasi prof. Irine Trofimove, Petra Lukanovog i Lili Draguljeve. Profesionalnu nadogradnju je nastavila na istoj Akademiji i postala Magistar Baletske pedagogije i Magistar koreografije i režije. Na sceni Makedonkog teatra, sa profesionalnim umetnicima Opere i Baleta postavila je operske i baletske predstave, od kojih izdvajamo: “Rigoleto,” “Paljaci”, “Turandot”, “Aidu”, “Kavaleriju”, “Rustikanu”, “Moć sudbine”, “Kralja Gilgameša”, “Poslednju igru”, “Zlatno pero” – magistarska predstava o Mocartu… Doktorirala je Baletsku umetnost braneći disertaciju na temu “Uloga Ruske baletske škole u stvaranju baleta u Americi, u prvoj polovini 20 veka. Komparativna analiza Američke i Ruske baletske škole”. U Skoplju je u Baletskom otseku pri MBUC “Ilija-Nikolovski Luj” radila kao baletski pedagog-repetitor, metodičar akademskog baleta. Bila je šef Baletskog odseka i predavala klasičan balet stil Vaganove, zatim karakterne igre, repertoar, moderan ples, metodiku baleta i postavila bezbroj koreografija za njene učenike. 2007, Dušanka se sa porodicom preselila u Ameriku, prvo u Njujork, zatim na Floridu. Neko vreme je kao baletski pedagog radila na Brodveju, Menhetnu i u baletskoj školi u Randolphu, državi Nju Džerzi. Na Floridi je našla svoje utočište i produžila u svojoj profesionalnoj misiji, stvarajući nove baletske kadrove u Thurgood Marshall srednjoj školi, vanredni profesor na St. Pete koledžu, umetnički direktor Floride Dance Centra, umetnički direktor Floride West Baleta. Bila je gost profesor na USF (University of South Flotida) u Tampi, predavala master časove baleta u Američkoj Baletskoj školi u Tampi i Tampi City Balet-u, u Internacionalnoj školi Floride u Sarasoti… Njenim i gostujućim studentima postavila je: Vivaldi – “4 godišnja doba”, “Uspavanu lepoticu”, “Snežanu i Sedam patuljaka”, “Petra Pana”, “Alisu u Zemlji čuda”, “Dr Dollitle”, “La Fille mal Gardée”, “Krcka Oraščića”, “Silfide,”‘ Bajaderu”, “Rajmondu”…
Za operske kuće na Floridi, postavila je: “Karmen”, “Amala i noćne posetitelje”, “Ifigeniju u Olisu”, “Magbeta”, “Rienzi”… Njeni bivši studenti su profesionalni baletski umetnici svuda po svetu, Nemačkoj, Austriji, Novom Zelandu, Bugarskoj, Makedoniji, Srbiji i svakako ovde u Americi u Njujorku.
Slavica MOMAKOVIĆ
