IVANINA “PREDSEDNICA” U DESET NASTAVAKA

23

SAMO LJUBINKIN I NIČIJI VIŠE

Bez obzira na proteste po gradu, izgleda da je ovaj period bio plodonosan kako za prosvetu, tako bogami i za diplomatiju. Barem kada je seks u pitanju. Jovanka nije imala razloga da protestvuje, jer je konačno delovalo da je našla nekoga ko joj paše u svakom smislu. Da nije debil i da voli seks. Stevka je s druge strane svoju tajnu čuvala kao zmija noge. Diplomatija ne voli da se otkrivaju položaji. To je naučila posle Brisela.

Kada je na displeju telefona videla Krsmnčevu poruku „Kad se vidimo“ , ustreptala je  na pomisao da sve ono u Briselu nije bio prvi i jedini put. Žene vole tu potvrdu da nisu bile za jednu noć, čak i ako sve liči upravo na to.

Posle godina i godina prilično stabilnog privatnog života, političarka se konačno setila da je između ostalog – i žena. Videli su se u jednom hotelu koji drži Krsmančev prijatelj. Diskrecija do te mere da je u trenutku kada je došao dobio ključ od zadnjeg ulaza, interfon šifru i sobu u koju su ušli,  bez da ih neko legitimiše prethodno. Stevka se oseti bezvezno, jer joj je sve to ličilo na petparačke priče, nimalo kao eksluzivna ljubavna priča iz Brisela.

Međutim, kada je Krsmanac dohvatio s vrata, ponovo je osetila da je živa i sve je zaboravila. Seks je bio začuđujuće nežan, potpuno različit od briselskog.

Dok su se oblačili, ona ga šeretski upita:

• Jel realno da sam te uhvatila da flertuješ sa onom iz ministarstva energetike u emisiji pre neku noć? Gledam i ne verujem, i razmišljam „Vidi ovog mog…malo ga pustim na TV, a on odmah našao drugu“
• Dušo moja, ja sam samo Ljubinkin i ničiji više. Sve ostalo, pa i ovo sa nama je – vidimo se kad se vidimo. Ako bude – biće i to je sve. Mi nismo u vezi da bismo pripadali jedno drugom  – stavljajući kravatu pričao je mirno i staloženo kao da priča o stanju poljoprivrede u regionu.

Stevki se naježi svaka dlaka na glavi i još smirenije mu objasni, dok je u želucu doslovce kuvalo:

• Vidiš i ja sam samo Miletova žena, pa opet biram da budem s tobom. Vrlo je prosta ta matematika, znaš. Ovo je nešto što samo treba da želiš. A ja želim tebe. Prosto je.

Krsmanac se trgnu i okrete se ka njoj potpuno ne verujući šta je upravo čuo .

• Mala, ti si neka opasna, jel?
• Jako – reče mu i nasmeja se.

Stevka uđe u taksi sa pomalo gorkim ukusom u ustima, rešena da mu više nikada ništa  ne pomene o ovom razgovoru. To što je on oženjen, a ona udata, znali su i u Briselu. Ma znali su evo poslednjih 7 godina. Šta on uopšte zamišlja? Ona se samo našalila s njim, ali činjenica da je šala njemu označavala da on njoj pripada učinila je da Stevka ozbijno posumnja da je sve ovo bila ustvari dobra ideja.

Na seks zaista nije imala primedbi, ali jeste na sve ovo što je usledilo verbalno. Švaleracija voli komfor, a ovo je počelo da ograničava. Nije bila spremna na činjenicu da je sa čovekom koji nema nimalo emocija prema njoj, koliko god delovalo da je u Briselu bilo drugačije. I kako je moguće da je ona postala seksualni objekat predsednika svoje partije. Nije imala odgovor. Njene krupne bademaste oči bile su zbunjene situacijom u kojoj se našla. Ona. Koja je uvek u svemu što je snalazilo – bila stabilna. Kako sebi da objasni da je po prvi put ljubavnica i da joj se ne sviđa kako se njen ljubavnik ponaša.

Opet joj na pamet pade Cica. Da li bi ga otkačila ili bi ga kulirala? Cica bi u ovoj situaciji znala tačan odgovor.

Reši da mu se više ne javlja na pozive na seks. Ostaće službena sa njim i to je to.

To je naravno polazilo za rukom prvih nekoliko puta, ali Krsmanac, navikao da dobije svaku ženu koju je želeo, nije imao živaca da se emotivno upliće. Čist seks, duga ljubav. Kada bi osetio da ga kulira, navlačio bi je kroz poslovne relacije i pozivao je u svoj kabinet gde bi se konstruktivni politički razgovori završavali seksom.

Stevana je zakopčavala svoju košulju posle još jedne kancelarijske avanture sa Krsmancem. Popravljajući suknju i obuvajući cipele prvi put reši da mu saopšti da bi mogli negde van kanca da se nađu.

• U kom opsegu ti možeš da se krećeš? Malo mi je naporno da imam seks u kancelariji koliko god da si ti zaista sjajan. Nisam opuštena. Očekujem da nam bane tvoja sekretarica i da te pita da li si potpisao neki predmet. Ne mogu da pustim glas koliko hoću, moram da dahćem tiho… – poče Stevka već vidno izrevoltirana što njen seksualni život sa Krsmancem trpi, a takoreći treba da bude u zenitu.
• Vidi ovako, kad si poznat, to ima svojih prednosti i svojih nedostataka. Jedan od nedostataka je i taj što ne možemo baš mnogo da se krećemo kuda bismo želeli i kako bismo želeli zajedno.
• Pa hajdemo nekuda preko aman! Idemo u Pariz, u Beč, Cirih…to je sve tu! – skoro ciknu Stevka.
• Mala, gubiš strpljenje – prekide je Krsmanac – Sama si mi rekla da ovo treba da bude lepo i da oboje želimo. Nekada će biti ovde nekada u apartmanima, nekada uopšte neće biti jer ne možemo da se organizujemo. Znaš i sama da idu izbori. Biće gusto, ne smemo da izazovemo ni najmanji tračak sumnje.
• Aha, izbori…da, jasno – promrmlja sebi u bradu Stevka i pogleda tužno u pod – Naravoučenije kada tražiš ljubav u politici, bićeš jeben samo tamo gde ti dozvole.

Krsmanac se grohotom nasmeja, priđe joj podiže bradu i pogleda je u oči.

• Ludice, opusti se.

Stevka ga pogleda u oči i shvati da ovog čoveka nikada neće imati zapravo. DA će uvek biti tu negde kraj njega, ali da nikad neće biti njen. Što je za njen ego bilo poražavajuće. Obuče njegovu košulju pokušavajući da se našali s njim, na šta on reagova potpuno neočekivano.

• Skini tu košulju! – naredi joj, a ona se nasmeja misleći da je ovo njegova šala – Razmisli malo, odakle ti ideja da mi ostavljaš parfem na košulji koju ću ostaviti kući na pranju?
• Ako je košulja najveći problem, nek ide sve dođavola, odneću ti je na hemijsko – promumlja više za sebe, skidajući i pružajući mu košulju, ostajući samo u donjem vešu.
• A i lepša si tako – namignu joj dok mu je pružala košulju nevoljno.

Nije ovo bila njena šoljica čaja. I sve više joj je išlo na živce što se kapiraju samo u seksu. Respekt je postojao, ali za ovakvu ljubav to očito nije bilo dovoljno.

Izluđivalo ju je što se nikada nisu rastajali sa poljupcem, jer on nije hteo da ga žena oseti na njen parfem, sjaj, miris. Staro švalersko pravilo s kojim se eto Stevana srela po prvi put. A nije se srela samo sa pravilom, nego sa onima koji pravila pišu. Za normalnu ženu, ovo bi bio početak kraja. Za političarku – samo još jedna neobična situacija.

Otpustila je Igora za taj dan i otišla da propešači gradom. Bilo joj je muka na pomisao da neće moći da amortizuje sve šta je čula i da će se odmah vratiti kući u tom nekom pokislom raspoloženju. Ako je šta znala, znala je da je osećaj ne vara. Da je sve ipak trebalo da ostane samo u Briselu i da mu se izvini za dalje vanstranačke aktivnosti jer je suviše komplikovano. A ljubav i seks ne vole komplikacije i sekiraciju.

Kod Krsmanca je situacija bila mnogo jasnija. Kod njega se tačno znalo šta ko radi i gde je kome mesto. To što mu je Stevana trenutno povremeno okupirala pažnju sačinjavalo je samo jedan segment njegovog postojanja. Ni previše, ni premalo. Samo jedan delić. Ljubinka, majka njegove dece bila je nešto što takođe ima svoje mesto i sa kojom povremeno ima seks, tek da ne izaziva pažnju i skepsu, zašto izbegava bračni seks.

Zaposleni, potčinjeni, sekretarice, šoferi i ostali personal za njega su bili samo pešadija. Stevkino ponašanje ga je iznenadilo, jer ta priča ko kome pripada, u ljubavničkim relacijama nije poželjna. Tu realno svako ulaže šta ima. Neko sebe, neko interes, neko svoje vreme. Nema tu mnogo mesta za svojatanje, niti za nežne reči. Samo za one bezobrazne. Jer se ljudi i nalaze zbog seksa.

Nekada davno, mogao je da se zaljubi, ustvari, da mu bude stalo. Tu šeficu kabineta ispratio je za Španiju, jednom. Odakle mu je poslala poruku  – da je našla čoveka svog života i da ostaje zauvek na Palma de Majorci. U međuvremenu je i decu dobila i povremeno mu pošalje sms poruku za novu godinu. Ni više ni manje.

To je bila pilot epizoda. Tako je bar Krsmanac sebi objasnio. I nastavio dalje. Kod njega nije bilo mnogo praznog hoda, niti praznih priča. Za svakog u njegovom životu se znalo zbog čega je tu. Zato i nije shvatao potrebu Stevke da se mazi, kad su oboje tu samo zbog čistog seksa. I ništa više.  Tu i tamo osetio bi jači fluid sa njom, ali zaljubljivanje u politici je bio čist – protivprirodni blud. Nije bilo poželjno tamo gde se odlučivalo o sudbini sveta ili o bilo čemu velikom.

24

UBISTVO NA JUGU SRBIJE

Iz belog mermernog kupatila sa metalnim pozlatama na tuševima, na slavinama i versaći pločicama sa peškirom na kosi izađe Cica. Kućom se širio miris kafe, a žena koja joj posprema kuću, donela joj je kroasan, sa ceđenom pomorandžom i kafom i komplet današnjih izdanja novina. Zagrize kroasan i otpi gutljaj ceđene, otvori novine i umalo se ne zagrcnu. Poče da kašlje i spremačica joj priđe da vidi jel sve ok.

• U redu je, Slavice, dobro sam, samo sam progutala komadić kroasana pa dok ga isterah iz dušnika…hvala.

Glavna priča sa naslovnih strana dnevne štampe bio je naslov „Ubijen Aleksandar Jotić, biznismen iz Leskovca koji je dovođen u vezu sa brojnim kontroverznim radnjama na jugu Srbije…Sumnja se da je u pitanju sređivanje računa iz prošlosti.“

Uslika telefonom naslovnu stranu i posla Srđanu poruku sa jednim znakom pitanja.

Srđan je nazva i počeše šifrovano da pričaju.

• Neće valjati ako sam ja platila operaciju grudi, a dobila operaciju kukova, znaš! Na šta mu ovo liči? Nismo se tako dogovorili – siktala je Cica.
• Nisam siguran da je isti doktor radio, proveriću i javiću ti. Znam ko može da bude informisan.

Situacija je jasn ko dan. Srđan nije verovao da je ovo delo Mileta Čvrge, jer bi profesionalac tog kalibra tražio prvo mnogo više novca za ubistvo, a i sa Cicom kao naručiocem posla jasno je precizirano šta želi. Ostalo je da ženu koja je informisana pita da pročačka o čemu se radi.

Stevka mu se iskreno obradovala jer se nisu videli već neko vreme, a poželela se njihovih razgovora uz čašicu.

• Proveriću ti sve i javiću ti.

Ministar unutrašnjih poslova stasit i otresit momak izuzetno zgodan i cenjen u diplomatskim krugovima Ivan Andrejević, Stevkin inače, dobar drug javio joj se ubrzo posle njenog poziva.  Znali su se dosta dugo, bio je mlađi par godina od nje, još uvek slobodan i neuhvaćen od strane neke devojke, ali vrlo poželjan među ženama. Sa izuzetno oštrom kosom i isto takvom bradom, više je ličio na kakvog glumca, nego na ministra.

• Da li je to moja omiljena ministarka? – reče raspoložen što je čuje.
• Ministarka je tu, samo tebe nema Ivane. Mogao bi da se javiš, da dođeš, da sednemo. U kabinet kod mene, kod tebe, ne pravim pitanje.
• Treba mi jedna pomoć prijatelja, Ivane.
• Slušam – čula je sa druge strane.
• Slučaj Aleksandra Jotića. Ima li indicija da je naručilac neko sa asfalta ili je u pitanju nešto treće. Čudno mi je, mada se oni ubijaju zbog najrazličitijih motiva. Zanima me motiv ovog ubistva.
• Zna se motiv ali neće skoro biti objavljeno. Dođi do mene sutra u podne, popijemo kafu i popričamo. Ustvari dođi na Dunavski kej. U to doba nema mnogo ljudi prošetaćemo i produžićemo na posao. Popićemo kafu negde kod Juge.

Dogovor je pao, a znalo se gotovo sve. I ko je s kim i ko je zašto ubijen, ali za široke narodne mase dovoljna informacija bila je da su se poubijali neki kontroverzni biznismeni jer je neko nekome ušao u atar.

25

KEJ

Dunavski kej je u podne bio poluprazan. Sem ponekog kučeta, deke i bake, poneke bebe u kolicima i ponekog bicikliste nije bilo ljudi.

Odlična procena Ivana Andrejevića da je podne idealno za ovakve susrete.

• Vidi ovako. Jotić je upao u dugove i ucenjivao je jednu pevačicu koja je slike na kojima mu puši, otkupila za 20 hiljada evra. Ali ona je samo otkupila slike. Međutim, pare nije dala njemu, nego uterivaču dugova koji je taj posao odradio za nju. Taj čovek je naš i uz našu pomoć je to odradio, tako da je s te strane čisto. Međutim, Jotić kao čovek kome je firma bila pred bankrotom, zaduživao se redom i kada je došao do crvene linije došli su poverioci i tražili da im preda firmu na ime duga. On nije pristao, mislio je da može da kupi vreme i đavo je došao po svoje. Ubio ga je čovek iz ulice u kojoj je odrastao. Igrali su na različitim stranama. To je cela priča.
• Ta pevačica je neko ko je poznat ili …neko nebitan?
• Ta pevačica je Cica. Vlasnica ostrva u Indijskom Okeanu i verenica Radojice Okeana. Znaš je.
• Da, Cica. Zanimljivo. Ona nije umešana?
• Ne, ona nije umešana u deo sa ubistvom, ona je samo našeg čoveka kontaktirala da njene slike uzme i on je to odradio. Tu se njena priča o umešanosti završava.
• To mi je bilo bitno – reče mirnim tonom Stevka – Medije ne možeš da kontrolišeš jer medije ne zanima istina. Medije zanima priča i bilo bi gadno da je dovedu u vezu sa tim krimosom, sada kada je preprala biografiju i kada je u ozbiljnoj vezi sa Okeanom.  Kad joj je konačno krenulo.
• Vidi Okean je naš simpatizer i svakako da bismo pokrili fleke čak i da je nešto tog tipa, a nije, tako da što se nje tiče – čista je ko suza.

26

PRINCEZE NE TRČE DA IM

NE SPADNE KRUNA

Srđan je ušao u dečju igraonicu u kojoj je Stevanina ćerka Marija slavila svoj šesti rođendan. Sa sve krunom na glavi, balskom haljinom, tortom sa Snupijem i nekoliko desetina drugara iz vrtića pevali su sa animatorkom neku pesmu iz aktuelnog crtaća.

U ruci je nosio cveće za Stevku, u drugoj ruci veliki poklon za malu princezu. Kada ga je videla Marija je poletela tako snažno ka njemu da joj je spala krunica. Stade, uze je sa poda i namesti ponovo na glavu. Priđe Srđanu i objasni mu:

• Princeze ne trče, znaš. Uvek zaboravim i padne mi kruna! Šta si mi kupio? Jaooooo jel to prava šminka? Mamaaaaaa, čika Srđan mi je kupio pravu šminku, kao tvoju! – izljubi ga, predade majci poklon i otrča ka svojim drugarima.
• Rekla mi je ladno da princeze inače ne trče, al da ona zaboravi i da joj padne kruna. Dete je original tvoje – našali se Srđan sa Stevkom.
• Pa lako je njoj da bude princeza kad joj je majka kraljica! Mislim, šta reći ...- prihvati šalu Stevana i dok ga je ljubila u obraz šapnu mu – Pozdravi se sa Miletom i u zgodnom trenutku sedi do mene kad se gužva preusmeri dalje. Saznala sam šta si me pitao.

Srđan se pozdravi sa Miletom, koji je bio omiljen među roditeljima i jedva ga iščupa iz društva u kom je sedeo.

• Gde si kume, moj! – priđe i zagrli ga od srca Mile – Dobro ti meni došao! Sad će piće, imaš tu klopu, pridruži nam se.
• Kako je kume na poslu? Kako se boriš sa onoliko žena u redakciji? Ja sa ovom jednom ne mogu na kraj da izađem, a ti imaš sedam! Sedam mladih! Na to sve imaš Cicu sa kojom imaš avanture osećam svaki dan i devojku koja ne može da te iščeka kući. Ti jedan, a njih 9, čoveče!

Stevana se u Mileta zaljubila baš zato što je tako neposredan i veseo. S godinama su im roditeljske uloge preplitale sa obavezama, ali taj simpatični veseljak bio je deo njenog života u svakom pogledu.

Kada se gužva preusmeri po spratovima igraonice, kako je Stevana objasnila Srđanu, on dođe i sede do nje tobož sa keteringom i pričom o hrani.

• Vidi ovako. Ubili su ga poverioci kojima nije hteo da preda firmu. Ušli su, tražili da im prepiše firmu i preda kapital u iznosu dugovanja i on je to odbio da bi kupio vreme. Ne da nije kupio vreme, nego je dobio metak u čelo jer se zamerio pogrešnim ljudima.
• Gospode Bože, znači obračun iz prošlosti zaista jeste posredi.
• Još jedna stvar.
• Slušam.
• Tvoja Cica ga je kontaktirala preko državnog čoveka, koji je u njeno ime i za 20 hiljada evra oteo slike tom čoveku. Međutim, pošto država štiti tog lika, a Radojica Okean je simpatizer stranke koja vodi unutrašnje poslove, neće Cicu niko dirati. Verujem da te to najviše zanimalo – završi Stevana.
• Jeste to me zanimalo.
• Ne moram da ti kažem da ovo nećeš pročitati nigde u novinama. Ali budi siguran da Cica neće biti povlačena po štampi s ovim u vezi. Čisto da znaš.
• Hvala ti – oseti potrebu da se zahvali drugarici i poljubi je u obraz.

27

FRIZERAJ

Jovanka je sedela kod frizera i dok je prelistavala tabloide, nalete na Cicinu sliku ispod koje je pisalo „Tetoviraću jedan deo tela koji se ne vidi dok se ne skinem“ i grohotom se nasmeja.

Frizerka to jedva dočeka i nadoveza se.

• Jesi je videla? Samo se o njoj piše, kao da je zadužila ovo društvo nečim, kao da je akademik, a ne obična pevaljka! I da je nije verio onaj cunami, onaj okean kako li se zove, pitala bi je ja još da li jede punjene paprike ili samo čija seme i rukolu. Seljanka jedna! I ta kosa, to kupuje kod mog drugara koji uvozi iz Kine, ništa to nije njeno.
• Ma nije važno zaista, nego mi samo bi jako smešno šta je sve danas vest – kratko se obrati Joka, ali frizerka je čekala nekoga da mu ispriča svoju životnu doktrinu.
• Ne znam kako ste tako ravnodušni, pa ti ljudi koji su popularni oni su uništili kulturu ove zemlje, ti njeni stihovi „Dođi budi moj, ja sam tvoj broj…“ ko to molim vas normalan može da peva! Meni je to neshvatljivo…
• Znate kako, podrugivali su se i jednoj Žanki Stokić, pa i jednoj Silvani Armenulić, jednoj Merilin Monro, pa su njihova dela ostala i posle njih.
• Posle ove vala neće ostati ništa. Pogotovo ne Okean! Možda ostane neka bara pre, kao kad se pas upiški na sred ulice…
• Uh, odosmo draga, baš daleko. Neka svako radi ono što najbolje ume – pokuša da stiša frizerku Joka.
• Koliko poštenih devojaka uči, radi i živi od svog rada i onda ti dođe neka Cica i prosipa pamet u emisiji! A ne zna koliko je šuplja.
• Uvek imate opciju da promenite kanal, nego da vam kažem samo da hoću da skratim kosu na ravno i da hoću šiške one skroz ravne i možda neki pramen.

Otkako je sa Milošem, Joka je doživela preobražaj u svakom smislu. Vratila joj se želja za životom, na Dragana je stavila tačku, a po svemu sudeći i on sam na svoju karijeru, jer je napravio incident sa učenicom iz osmog razreda. Komisija je odlučivala o njegovoj daljoj pedagoškoj sudbini. Miloš je s druge strane bio dete iz grada, pitomo, vaspitano i naposletku jako srećno. Bez imalo gneva i osećanja nepravde koračao je kroz život, iako su oboje odlagali susret sa njegovim roditeljima. Jovankini su bili spremni i da im u kuću dovede Japanca i da ga prevedu u pravoslavlje, samo da se uda.

Miloševi roditelji su bili učeni ljudi ali niko nije mogla da predvidi njihovu reakciju. Kada je devojka starija, roditelji mladića uvek gledaju s podozrenjem u njene reproduktivne sposobnosti, jer se nadaju unučetu. Tako je odvajkada. Jovanka je negde naslućivala šta je čeka, ali je odmahivala rukom i odlagala taj susret. Uživala je sa Milošem gde god bi i kako god bi stigla. I nije marila za reakciju njegovih roditelja.

28

GEJ SVADBA

Milan se s godinama profilisao u ozbiljnog modnog kreatora čije je ime postalo prepoznatljivo u svetskim okvirima. Žao mu je bilo jedino što ne može pokojna baba Bosa da ga vidi sada kada je uspeo. Upoznao je sjajnog momka, Dominika, prilikom poslednjeg boravka u Parizu i došli su na ideju da se venčaju. Naravno ne u Srbiji, jer to još nije bilo dozvoljeno, ali Milan je znao i koga će za kuma.

Dominik je poticao iz izuzetno ugledne porodice u Parizu, njegovi su imali svoj vinograd poslednjih nekoliko generacija. Milan i Dominik su došli na ideju da odu sa nekolicinom prijatelja u Južno Afričku Republiku i tamo proslave veridbu. Milan je znao naravno i ko će mu biti kum!

• Zezaš da se ženiš? Kada? Brate, pa ja ne znam šta da radim i kako da se ponašam sad. Laska mi tvoj poziv, ali daj mi neke instrukcije u kom pravcu da razmišljam. Šta sam ti ja sad – kum, deveruša, koji sam ti ja moj da prostiš? Kako to uopšte ide kod vas dvojice? Šta treba da kupim? Burme, veo…- Srđanu je laskao poziv, ali veze nije imao sa svojim obavezama na svom prvom gej venčanju u životu.
• Ništa se ti ne sekiraj – smejuljio se Milan – Odelo imaš, kartu imaš, do Kejp Tauna vozi direktan let. Tvoje je samo da zabeležiš datum 9. Maj. Sećaš se da su nas učili da je to dan pobede? E to će biti naš Dan pobede, nad svim predrasudama kojima robujemo u ovom veku – pobedonosno reče Milan i okrete Stevku.
• Draga moja zvezdo, upiši 9. maj. Idemo za Kejptaun nas četvoro i još par mojih i Dominikovih prijatelja. Nas dvojica smo se verili!
• Pa srećno nek vam je i dugovečno! Evo upisujem. Kaži mi samo koliko dana ostajemo da mogu da se uplaniram i kaži mi ko ti je kum.
• Srđan će mi biti kum. Tebi je za političku karijeru loše je u ovom trenutku da se voziš po tabloidima kao kuma na gej venčanju, ali za Srđana će to biti top. Još bi mogao da povede onu ludu Cicu, Bog da nas vidi. Ali konceptualno, ne uklapa nam se Cicin opus. Biće saksofon, klavir i violina, mnogo belih latica, nas dvojica u belom, ti možeš nešto vatreno da odabereš šta želiš iz moje nove kolekcije i idemo da proslavimo!
• Vidi, šta mi daš to ću obući, ti moje mere znaš, kako me konceptualno vidiš ja ću ispoštovati. I to je rešeno!

29

GEJ (NI)JE OK?

Kroz polumrak apartmana u kom su se nalazili, Stevana i Krsmanac su čavrljali među čaršavima, kad ona začu njegovo negodovanje, na njeno veselo saopštenje da će ići na gej venčanje.

• Kako to misliš ideš na gej venčanje? Pa Stevana majku mu, ti si diplomata. Naša država ne ide u tom smeru još uvek da odobrava istopolne brakove! A ti sugerišeš tim svojim gestom da je to wow, nešto prelepo. A idu izbori…
• Pa ne mogu ja da ubijem svog druga što je gej! Shvati to kao veridbu..
• Ma ženska glavo, to su dva muškarca! Kakva njihova veridba! To što je taj Dominik neki francuski buržuj, alal mu vera evo što je našao dečka u Srbiji.
• Nisi fer, Krsmanac – pridiže se kočoperno Stevana – Kad su u našoj partiji ljudi koji su gej, to je okej jel? A kad su nestranačke ličnosti onda nije. Ne može tako. Ili podržavaš sve ili ne. Nema selektivnog odobravanja gej populaciji na pravo da žive kako žele.
• Dobro, a kako ti misliš sutra kad se to pročuje da ostaneš živa od medija. Ti si ženo, ministar informisanja.
• Vidi ako mi pukne film, mogu da budem i samo Stevana Mandić, jebe mi se i za diplomatiju i za izbore i za sve. Zbog tih izbora sam dobila gastritis, zbog tih izbora pazim gde idem i šta radim, pazim i koliko se glasno jebem s tobom! Pun mi je kurac više izbora! Ne moram nikada ni da idem na izbore…majke mi rođene, ne moram.

Ustala je revoltirana i počela da se oblači.

Krsmanac ustade iz krevetra i stade pred nju autoritativno. Znao je da u politici nema emocija i da mora da joj se nametne kao šef. Čudna pozicija, ali začuđujuće – uvek je delovala.

• Prestani da budeš žena i počni da razmišljaš kao političar. Šta je dobro za tebe u svemu ovome. Razmisli!
• Šta ima da razmišljam, više? Što? Da neću da se kandidujem za predsednika države pa moram da pazim na reputaciju? – već je navlačila cipele i tražila gde je spustila minđuše.
• Koliko god da volim tvoj temperament, zaista te ponekad ne razumem – konstatova Krsmanac, svestan da će Stevana ipak otići na to venčanje, čak i po cenu svoje reputacije.
• Možda nije ni važno, stvarno nije važno. Ali čisto da znaš, idem.

Navukla je svoj mantil, stavila glomazne tamne naočare i izašla ispred apartmana.

Sela je u auto i shvatila da se trese. Čovek iz prošlosti i žena iz budućnosti, sreli su se u samo jednoj tački koja ih je spajala, a to je bila telesna nežnost. To što su se mentalno kapirali, imalo je ograničeno dejstvo. Očito da se njih dvoje nisu razumeli, nikako. Osim u seksu. Tu je sve prštalo od razumevanja.

Ono što Krsmanac nije znao o Stevani jeste njena nepredvidivost. U trenutku je znala da prelomi i da spali sve mostove za sobom, ako je dovoljno dugo promišljala zašto treba nešto da uradi. Neobična osobina za jednu ženu iz politike, budući da je politika okupljala sledbenike ideje, lojalne ljude, ono što je Stevanu uvek izdvajalo jeste to da – nikada nije dozvoljavala da bude ideološki zatucana.

Kada je stavila na tas šta je sve žrtvovala zbog politike i šta je dobila, a umela je često da uradi taj proračun, postavljala bi stvari na svoje mesto.

Krsmanac joj je istina, sve više išao na živce. I njihovo razmimoilaženje u razmišljanju, bilo je plod razlike u godinama. Krsmanac je razmišljao kao političar starog kova, a Stevana je bila žena modernog doba. Seks je zaista bio sjajan i na taj deo Stevka nije imala ni najmanju primedbu, s tim što je ona u sve ušla u potrazi za iskrom koju je izgubila. Kada je shvatila da iskre nema niti će je biti, ostao je samo prost seks. A kao najjeftinija roba 21. veka, seks joj je sve manje falio, jer su je iscprljivale razlike u pogledima na svet koje je osećala svaki put posle seksa. Priče im nisu bile više slatke, nije bilo zadirkivanja. U ljubavničku postelju uselila se politika. Kao kurva. I proterala sve što je vredelo u njihovom odnosu. A i rečenica  „ja sam samo Ljubinkin“ ubijala je svaku mrvicu ljubavi koju je osećala prema Krsmancu. Kod rečenica koje izgovarate, najvažnije je znati koje nikako da ne izgovarate. Ova je bila jedna od tih.

Nije znala gde će je odvesti ovo sa Krsmancem, ali znala je da će sebe svakako odvesti u Kejptaun. A ići će i na izbore. Sve će uraditi, ali na svoj način. I videće i Krsmanac i svi koji nisu verovali da je njen način, pravi način. Vozila je autoputem i u trenutku uspori, kada je shvatila da vozi 160 na sat.

30

SAD BI KAO SVAKA POŠTENA ŽENA…

Na prijemu u ambasadi Finske srela je ponovo Ivana Andrejevića. Prišao joj je sa čašom belog vina i učtivo je pozdravio, šeretski se osmehujući:

• Može li se znati šta lepa ministarka radi kada nije detektiv kog zanimaju vruće vesti iz podzemlja?

Stevana se zasmeja slatko i nazdravi mu.

• Spremam se za Kejptaun. Idem na veridbu.
• Koga si rešila da veriš? – poče da je začikava Ivan.
• Veri mi se dobar drug, ja sam gost. Ovoga puta. Kada rešim da se overim ponovo, bićeš obavešten.
• Da se overiš? Pa to ispade da kada si u braku, da si kao overen pištoljem! Koja si ti carica, ja ne verujem, šta ću sve da čujem.
• Kad se i ti overiš jednog dana, biće ti jasno o čemu ti pričam! – koketno mu nazdravi Stevka i nastavi – Do tada uživaj u životu! Samo gledaj s kim se petljaš. Estrada nikako. Pevačice – ne nikako!
• ….jer ko živi sa pevačicom, opština ga sahranjuje, znam, znam, znam.

Nastaviše da čavrljaju i Stevka svhati zašto žene lude za ovim momkom. Beskrajno šarmantan, obrazovan i duhovit, a na sve to potkovan stranim jezicima. Dok ga je gledala u pune usne pomisli da li je moguće da je ovakav mladić sam. Da ga nije ćapila već neka dobrostojeća prestonička ćerka. Jer to bi bio kliše. Neka bogata naslednica koja nije opterećena životom i koja je spremna da mu rađa dece i dece dokle on rešava državnička pitanja. A onda je preko leta odvede sa svom tom decom i guvernantama u neku all inclusive Tursku i svi srećni.

Shvati koliko je otišla daleko i oči joj se zasmejaše na neku Ivanovu foru, kad shvati da je čoveka okarakterisala i sudbinu mu videla, i sve to unapred, takoreći na neviđeno.

Neverovatno koliko razočarenje u jednog muškarca u ovom slučaju u Krsmanca, ženu može brzo da odvede u zagrljaj drugom muškarcu. Makar u mašti. Stevana je bila reš pečena da u sportu u koji je ušla sa minimumom predznanja, postane pravi pravcati šampion. Jedino što nije znala kako da odjavi Krsmancu buduća intimna druženja. Nije bio trenutak, a i išli su ti prokleti izbori. Jebali je izbori i dan kad je ušla u politiku. Sad bi se jebala kao svaka poštena žena da se nije upetljala u politiku.

31

TRAMONTANA

Rešila je što bi Jovanka rekla „da sebi da šansu“. Da vidi kojim će putem i ko će joj ovoga puta pomeriti putokaz. Nazvala je tog dana Ivana i kratko ga upitala gde je, šta radi i kada je slobodan.

• Posao ili zadovoljstvo? – upita on znatiželjno.
• Zadovoljstvo – odgovori mirno Stevana – Nikada te nisam odvela na onaj ručak o kom smo pričali na Keju onda. Red je da se odužim.
• Ako si rešila da me izvedeš, ja se neću mnogo braniti. Prihvatam poziv – odgovori joj Ivan.

Seli su u restoran „Tramontana“ na obali Dunava sa dobrom morskom ribom i čileanskim vinima. Stevana je znala gazdu dosta dugo i kada bi htela da ode negde gde je niko neće zaustavljati i tražiti da se slika sa njom, išla je kod gazde Tramontane. Dočekaše je sa svim počastima i kad sedoše, Ivan je šeretski upita:

• Ti si ovde domaća, vidim – osvrnu se oko sebe i došapnu joj – Ne bi me iznadilo da ovde na spratu imaš i svoju sobu!
• Koliko nisi normalan, Ivane! Naravno da nemam sobu, pobogu! Ja sam jedna ozbiljna žena – nasmeja se koketno Stevana i zabaci kosu.
• Te ozbiljne su najopasnije da ti ja kažem iz iskustva. To uđe u glavu i razori nervni sistem! – reče više za sebe Ivan, ali se oboje nasmejaše.

Gazda  Mija je voleo da se njegovi zaposleni posvete Stevani i malo je reći da su ona i njeni gosti uvek bili u Tramontani dočekivani kraljevski. Ivan je osetio šmek morskog restorana, ali još više mu je prijala atmosfera koja je bila totalno relaksirajuća.

• Znaš, ima dana kad čovek shvati da ako sebi ne da oduška i ne izađe ovako na kafu, na ručak, mimo politike, unutrašnjih državnih pitanja, spoljnih poslova i trista čuda, tačno može da odlepi. Još ako se ne bavi sportom, tačno može i mentalno da se poremeti. Stižeš li da treniraš? – konstatova Ivan.
• Misliš sa alkoholom? – nasmejaše se oboje, a Stevana nastavi – Nisam trenirala poslednjih 10 meseci i od sedenja osećam da sam utrnula ponekad. A s druge strane, jako mi fali taj adrenalin koji daje sport.
• Onda je nerealno da si ovako zgodna ako uopšte ne treniraš! – zaključi Ivan.
• Nisam pomenula jedino da vozim bicikl ponekad ovde kraj reke, to me jako opušta. Ali to je jedno nedeljno po par kilometara. Onda ta prokleta zdrava hrana, to neko zrnevlje i udri. Ko preživi taj će da priča, kako su se hranili zdravi ljudi 21.veka! Nisu jeli ništa što im je volja. Jeli su ono što je bilo zdravo i bez ukusa.
• Ja sam se navikao da vežbam svaki dan, sad sam smanjio na tri puta nedeljno i mogu ti reći, totalno se relaksiram svaki put kada vidim koliko mi prija. Znaš onaj osećaj kad završiš trening i kad se istuširaš!

Stevani prolete kroz glavu kako li ovaj čovek izgleda kad se skine i tušira ovako snažnih mišića koji se naslućuju ispod garderobe i samo izusti:
– O, da! Tačno znam na šta misliš!

S tim što je ona mislila na njega bez odeće, a on na prosto tuširanje.

• Mene ako pitaš meni u poslednje vreme jako jako prija Solaris Resort u Vrnjačkoj banji i njihova relaks zona. Volim da zbrišem tamo. Em se naspavam, em se osećam kao kod kuće, em sve tretmane prođem od slane sobe preko sauna i parnih kupatila do terapeutskih masaža, ali budem kao nova.
• Nisam bio. Ali neko mi je pomenuo da je to najbolji spa centar u čitavom regionu.
• I nisu te slagali, ja idem svake godine po nekoliko puta i veruj mi vratim se kao nova žena.
• Ma kako li to izgleda kad si ti nova žena? – nazdravi joj Ivan belim čielanskim vinom.
• Verovao ne bi! Srećna, nasmejana, zadovoljna i opuštena. Spremna da se uhvati u koštac sa svim saopštenjima za javnost, sa decom, sa svim pratećim kućnim obavezama. I da pritom nikoga ne ubije!

Nasmejaše se oboje. Ivanu je Stevana uvek izgledala jako atraktivno, ali nije se nameštalo da sednu i druže se. O njoj je znao koliko i ostali funkcioneri. Da je udata, dvoje dece, karijera bez mrlje, da ima svoj mali jako lepo uređeni svet. U koji ne pušta svakoga.

• Kako to da si ti sam? – upita ga najednom niotkuda i sasvim neočekivano.
• Oženjen funkcijom. Najkraće rečeno. Nešto kao da nisam normalan. Bude tu i tamo devojaka, bude svega, ali se nijedna nije zadržala trajno, iskren da budem. Nekako meni nijedna još nije pobudila osećaj ponosa, kada stanem kraj nje. To kad doživim znaću da sam našao to što tražim.
• Možda, Ivane, tražiš na pogrešnom mestu – namignu mu Stevana koketno i otpi gutljaj vina.
• Jeste li za dezert – prekinu ih tih glas konobara.
• Šta ćemo Ivane, voliš li nešto posebno slatko? Ovde imaju divan čoko mus sa tartufima! Moja preporuka. Ili voće u čokoladi ili šta već želiš.
• Može taj čoko mus – nasmeja se Ivan sa uzdahom čoveka koji obožava slatkiše.

Kada su kročili na parking kod hotela Jugoslavija shvatiše da su se parkirali jedno do drugog.

• Znakovi pored puta, jel’ o tome pisao Andrić? – našali se Ivan i po prvi put u Stevaninim očima vide iskru koja je tako sijala da mu u momentu zažari oči.

Stevana se samo slatko poput devojčice nasmeja.

• Poneo sam ti onu knjigu što si tražila, sećaš se onda kod Finca? Čekaj da ti dam…

Stevana pođe za njim do mesta suvozača kada je Ivan neočekivano pozva da uđe u njegov novi auto koji je nedavno kupio.

• O ovome sam ti pričao, sanjao sam da ga kupim, vidi dizajn, vidi enterijer, sad mogu da te davim satima i pričam ti o ovome ali ovo nije auto, ovo je lađa!

Zasmejaše se oboje na njegovu konstataciju i Stevani pade pramen kose preko lica. Ivan joj skloni rukom kosu sa usana, nagnu se i poljubi je. Stevana požele da ovo ne prestaje, jer one pune usne koje je gledala dok su stajali na prijemu, konačno je osetila na svojima.

Odmače se od Ivana i vragolasto mu se nasmeja.

• Gde si ti sve ove godine?

Pun sebe do mere da može da pukne od sreće, Ivan je dograbi još snažnije i Stevani spade minđuša. Ivan je vešto uze i spusti u Stevanin dekolte.

• Ministarka, nemoj da zaboraviš minđušu, dok zajedno tražimo knjigu u kolima – našali se i okrete da joj da stručnu knjigu koju joj je obećao i zbog koje je naposletku ušla u auto.

Dok su čavrljali, nasmejani i oslobođeni bilo kakvih stega, Stevana vide da je Ivan drži za ruku. Tako lako i tako spontano. Bez da traži i zahteva. On zna da treba da je drži za ruku. Prosto neverovatno, pomisli. Tako nešto nije doživela još iz vremena kada je o Miletu, svom mužu kasnije, maštala kao devojka.

• Političarka, a ima duše. I pritom dobra riba! Ko bi rekao da ta vrsta postoji – zadirkivao ju je Ivan.
• Ministar, koji izgleda kao filmski glumac, zaglavio u diplomatiji, nema devojku, a ljubi se da mi kolena klecaju.

Jedva su se rastali i Stevana izađe iz auta po prvi put ne razmišljajući da li ju je neko snimio, video i da li će opet izaći u nekim novinama. Kojom magijom ni sama nije znala, ali i da su se dohvatili tu na tom parkingu, znajući sebe, Stevana bi išla do kraja.

Mediji ionako objavljuju uvek 20 posto onoga što zapravo jeste. A njen život trenutno prevazilazi i najluđi rijaliti. S momentima koji liče na komediju. Ali komediju apsurda.

Sela je u svoj auto i za razliku od prethodnog ljubavnog susreta koji je imala sa Krsmancem, kada je htela da progrize volan i proključa, sada je osetila neverovatan polet i snagu. Ista žena, drugi majstor i takva razlika.

Na um joj pade kako da Krsmancu saopšti novosti, a onda se seti rečenice „da je on samo Ljubinkin“. Odlično! Sad neka  uzme Ljubinku i neka je zakači za rever kod one masonske značke koju nosi za reverom obično. Niko nikom ništa ne duguje. Možda je i bolje ovako. Sad može da priča šta hoće, više je ne dotiče. Ulazeći u  ulaz zgrade, shvati da na svu komediju apsurda, ona ima i muža. Tu reši da primeni Krsmančevu taktiku – svako u životu ima svoje mesto. I svako radi svoj posao. U brak se ne dira. Barem ne još. Dok ne prođu izbori. A vala i sa tim izborima više. Kao da će da postane predsednica države. Kako da ne!

Uđe i polete deci u zagrljaj. Zanimljivo kako se uloge jedne žene prelivaju iz jednog u drugi aspekt. TO što je došla srećna kući, usrećiće celu njenu porodicu toga dana. Deca će se obradovati što im je majka nasmejana, Mile će manje da joj zamera što toliko radi i svi srećni. Zanimljiva neka stvar, ta ljubav. Dovoljno je naći jednog dobrog majstora pa da okolina od nekoliko ljudi oseti blagodeti tog majstorskog pisma. Majstor je istina nosio bradu i izgledao kao maneken, al Bog kad pošalje one koji nam menjaju svet nekada se potrudi da to stigne u dobrom pakovanju. Ako imamo sreće i neoštećeno.

32

SOBA NA KROVU HOTELA

Za razliku od susreta koje je imala sa Krsmancem, Ivan je bio nešto potpuno drugo. I za Stevanu novo. Jer su izlazili po mestima na kojima su sretali i druge ljude, nimalo se ne krijući i nimalo ne brinući o tome da li će  nekome biti sumnjivi. Suštinski, šta može da bude sumnjivo kada na ručak izađu dvoje političara? I čovek koji ne želi da ga otkriju, zapravo samo treba da prestane da se pazi. Prosta metafizika.

Oboje su voleli restoran na krovu tržnog centra sa kog se pružao pogled na ceo grad. Dobra stvar je što je taj restoran pripadao hotelu koji je takođe na krovu tržnog centra.

Kad ju je prvi put pitao kakve sobe voli Stevana se iznenadila. Nije očekivala ni toliko stila ni toliko šlifa od muškarca mlađeg od sebe. Njihov prvi seks bio je u sobi sa ogledalima, pod neonskim svetlima. Sve što je ikada htela, Stevani se sa ovim čovekom ostvarilo. Njihova tela isprepletana i ogledana u ogledalima na plafonu i sa strane, samo su predimenzionirala ono što je tinjalo u njima nedeljama pre. Nije joj dao da skine veš.

• Gde si ti pošla sa tim skidanjem? – prekinuo je kada je krenula da skida crno belu haljinu. Prišao joj je, privukao sebi snažno, u tri pokreta joj skinuo samo haljinu i nakit i stao pred nju.

Stevana je pred sobom videla zgodnog, mišićavog momka koji zna šta hoće i kako to da dobije. Osetila se kao čigra u njegovim rukama, a kada ju je uzeo otpozadi i snažno povukao za kukove navlačeći je na sebe sve jače i jače, Stevani se blago zavrte u glavi i prođe je jeza. To joj se dešavalo retko, izuzetno retko kada bi doživljavala izuzetno snažan orgazam i kada bi je ošinuo kao struja kroz čitavo telo. Osetila se oslobođeno svih barijera, svih ograničenja, želela je Ivana još i još…Neobično za mladog muškarca bilo je i to što nije bio lenj i što je uprkos jasnoj dominaciji u seksu bio neko ko zna da Stevani nađe žicu. Svaki njegov dodir bio je na pravom mestu u pravo vreme, a kada bi je šljepnuo do donjem delu ledja ili ugrizao za usnu, Stevana bi se tako zapalila da je Ivanu jedino što je preostajalo bilo da gasi njenu seksualnost iznova i iznova.

I zanimljivo, Ivan jeste bio ljubavnik prve klase, pun strasti i mašte, ali osvojilo ju je nešto sasvim drugo.

• Mogu li kod tebe? – pitala ga je sramežljivo poput devojčice umotavajući se u čaršav. Ivan joj se nasmejao i pustio je da mu legne na rame. Ležao je raširenih nogu na leđima i zagrlivši je, konstatovao:
• Rame za to i služi.

Prebacila je svoju nogu preko njegovog tela i osetila se po prvi put u životu zaštićeno. Ko bi rek’o čuda da se dese, što kaže Bešlić u pesmi. Nesalomiva, stabilna i često izričita, jer drugačije nije ni mogla ni umela, ministarka po funkciji, ipak je ustvari bila samo žena. Žena koju je otopio jedan običan zagrljaj i osmeh. Postavljalo se pitanje, šta će raditi ako im se oboma ovo sve toliko dopadne da izazove tektonske poremećaje u životu i jednog i drugog. Ali o tome se obično ne razmišlja, dok sveća ne dogori. A ovde su sveću svojim prethodnim životima tek upalili.

Dok su se mazili i zadirkivali, Stevana je bila presrećna što je konačno našla nekoga ko će da bude i nežan i grub. Po potrebi. Bez da ona traži. I bez da objašnjava.

Čavrljajući među čaršavima, ničim izazvana diplomatija im  nepozvana uđe u krevet.

• Šta čujem, Krsmanac udaje ćerku u Lisabonu?
• Da, otišao je pre neki dan sa suprugom i sinom, Leonora mu se udaje.
• Vidiš, zanimljiv je taj diplomatski život. Živiš ovde, a decu školuješ preko i na kraju oni postanu građani sveta, dok oni koji su te doveli svojim glasovima do pozicije da budeš neko i nešto, zauvek ostaju u Srbiji.
• Jer politika je kurva…“izvinte me što psujem, jer ja samo pričam onako kako čujem“ – otpeva Stevana polušapatom Ivanu na uvo, što njemu tako raspali čula da je zgrabi snažno oko struka i postavi je na sebe u jednom pokretu. Stevana se saže da ga poljubi i još jednom oseti svu silinu njegove muškosti u sebi. Za života ovoliki videla nije, a kamoli osetila.

I ako muškarci moraju da se pohvale s kim su bili, verovali ili ne i žene često imaju tu potrebu. S tim što je Stevana bila političar. To je u startu negiralo da ikome može da poveri zbog kog joj srce igra i telo gori. Politika ne voli svedoke ni u čemu, a kamoli u nedozvoljenim radnjama. I zato je o svojoj sreći mudro ćutala. Tačnije, morala da ćuti.

Zanimljivo, kada bi bili zajedno nisu se hvatali telefona. Nisu gasili telefone, ali nisu ih ni uzimali u ruke. Oboje su imali preča posla kada su zajedno.

To je bila krađa stvarnosti od tehnologije koja je pretila da pojede svaki sadašnji trenutak. Obično bi se jako teško rastajali i obično bi satima razmenjivali poruke posle susreta.

Muž bi joj često suflirao da pazi da li je neko prati, da pazi da li ima neprijatelja, da nikome ne veruje suviše. I što je zanimljivo, Mile joj je bio glas razuma i neko koga je sem kao oca svoje dece, jako cenila. Trenutak kada su se razišli, došao je onda kada su postali roditelji. Ona, Stevana je i dalje bila žena u zenitu zrele seksualnosti, ali Miletu kao da se ta nova žena, uz to i uspešna političarka, više nije dopadala. Našao se u ulozi pater familijasa i tu se cela priča završavala. Stevana je više puta pokušavala da mu pokaže i dokaže da se ona u biti nije promenila još od doba kada su se zavoleli, ali kao da je bilo uzalud. Otuda je Krsmanca i uzela vrlo površno. Ivan joj je kao mlađi muškarac sa svojim senzibilitetom više legao. A i Krsmančeva potreba da je posmatra kao „objekat“, potreba da je kontroliše i odlučuje u njeno ime, sve više je udaljavala od te priče.

Suštinski, ona je donosila proglas novog doba nekome ko je još živeo u minulim vremenima. Jer su ga ta vremena vinula u orbitu. Ono što Stevana nije znala o Krsmančevim poslovima nije je ni zanimalo, ali činjenica da je načula da su ga vrbovali za masonsku ložu, odavala je da tu postoje mnogo veće tajne nego što su se činile da ih zajedno dele. Neverovatno joj je bilo kako sa nekim možeš da budeš intiman, a nikad do kraja blizak. Ali valjda te politika tome nauči. Da stavljaš jasne zidove, svugde oko sebe. I ne puštaš bez lozinke, čak i ako neko ima ključ.

O tim Krsmančevim masonskim aktivnostima nije znala preterano, ali se trudila da i ono što čuje, zaboravi. Samo joj je još to falilo.

Negde u dubini duše, osećala je da je za Krsmanca ona samo još jedna ženska koja odlično radi svoj posao i da je njen domet u njegovom sistemu taj. Da bude žena i ženska i kraj. Da ima funkciju ministarke informisanja jer je lojalna. Nagrađena za lojalnost.

 NASTAVLJA SE