LET ZA CIRIH

5.

LET ZA CIRIH

Sledeće nedelje kako je Stevanin otac u nameri da je uteši rekao, vest svih dnevnih novina bila da je Cica našla novog sponzora koji igrom slučaja ima ostrvo u Indijskom okeanu, hidroavion da do njeg dođe i naravno, da će joj sponzorisati novi CD, a ona će mu se zahvaliti sitnim slovima kako to obično biva „na maksimalnoj podršci“. I to je ljubav. Da se neko normalan odvali od smeha. Ali pošto živimo u zemlji gde je vest o Cici važnija i od novog poskupljenja struje, ko te pita.

Ali kako život obično udesi…Stevana je na letu za Cirih srela koga drugo do Cicu. Znale su se iz viđenja i uvek uredno javljale jedna drugoj. Ali nekog đavola, ovaj put imale su mesto jedna do druge. Kad se na aerodromu stvorio Srđan, stvar  je lagano postala dodatno zanimljiva.

Cica, najpreduzimljivija medijski odmah je izvadila fotoaparat  i slikala se sa njim i okačila na Twiter. „Publiko, stižem“ Srđan je samo namignuo Stevani koja je prevrnula očima u jendom trenutku…Dok se ona učena žena upinjala da više nikda ne izađe u kežual izdanju u novinama, Cica bi dala levu ruku sa sve veštačkim frenčom da izađu sva njena dešavanja od jutra do večeri.

Kako život obično to uredi, ova neobična trojka sedela je u istom redu. Sa Srđanom u sredini. Cica i Stevana su se znale površno, sa raznih skupova gde je Stevana držala govore, a Cica bila zadužena za muzički predah. I dok je Stevani po glavi  prolazilo šta je sve Cica natukla na sebe i kakva je ušla u avion…učini joj se da je čula…O, da dobro je čula!

Cica je sedle do prozora  i očijukala sa Srđanom sve vreme. Iz crnih očiju su sevale ljubavne varnice, a slatkom osmehu teško da bi odoleo bilo ko, a kamoli Srđan.

 – Dobro hoćeš ti mene da kresneš ili nećeš?

Prvo tajac …pa gromoglasan smeh oboje. Stevana koja ih je pogledala ko pala s Marsa, jer je ovo bio najluđi tekst koji je u jednom estradnom muvanju mogla da čuje.

Stevana je u kafani i na estradi  zaista čula svašta i mislila da je videla sve ali ovo je natera da svoje naočare spusti na oči. Od tuđe direktnosti joj pade mrak na oči. Sreća pa naiđe stjuardesa…

• Ja ću kafu – tiho reče ministarka.

Srđan i Cica uzeše po đus i nastaviše da šušumigaju, a Stevana otvori dnevnu štampu. I prvi put otvori na srednje strane, pune vesti sa estrade. Više se nigde hvala Bogu nije pojavila vest da ministarka i TV lice očijukaju u kafani. Ali, Cica se potrudila da se ne zaboravi.

• Draga moja ministarka, da tebi Cica kaže, sad je tvoja šansa! Da gostuješ po emsiijama, da pričaš kako su ti udarili na čast, kako si ti ugledna građanka, kako nisi bilo ko! Sad je šansa da se promovišeš pred izbore. Slušaj ti Cicu! Umesto da ideš po selima da lomiš te cipelke, odeš lepo u sve šarene novine, pa malo džogiraš, pa malo se slikaš s decom…Ih, možeš dogodine i predsednikovica da budeš! Samo ako rešiš!
• Cico, ti si kraljica! Ti se bolje razumeš u politiku nego u estradu… – pokuša da se našali Stevana, ali Cica se nije dala.
• Vidi, ja škole nisam učila Bogu hvala, ali marketing znam. Politika je kurva, ali i kurva treba da ume da se naplati. To što ja snimam novi album svi će da upamte što ovaj moj ima ostrvo u okeanu. Ja kad ti kažem! – uporna je bila Cica.
• Znam Cico, ali u politici su drugi aršini. Mora malo suptilnije, sporije…
• Ma ministarka, gvožđe se kuje dok je vruće! Dok ima šanse da nešto bude… – utišala je glas i pogledala koketno Srđana, koji joj uzvrati šmekerskim osmehom – A ne da čekaš da te prime u onu Akademiju nauka, pa onda šta će ti sve, kad imaš sto godina!

Svo troje se od srca nasmejaše Cicinoj životnoj filozofiji koja je bila vrlo jednostavna i praktična.

• Ode ti Cico do Akademije nauka! – reče joj Srđan kroz smeh
• Pa ja bih kod tebe večeras, ali ti se nešto mnogo smišljaš, znaš. Ja ne jurim muškarce, ali ti si mi nešto zapao za oko opasno… – pređe Cica u napad i diskusija ode u drugom pravcu…

Stevana se isključila iz razgovora i počela da razmišlja kako je Cicin život zapravo satkan od borbe. Nikada nije krila svoje radničko poreklo, da su jedva imali da jedu i plate račune, ali da je zato ona pevala od svoje 15 godine.  Učila zanat po kafanama i dogurala do bogatog udvarača. Pored koga će sutra isto da se slika za iste one časopise za koje se slika i Stevana. I pričaće istu priču koju priča i Stevana. Samo što će Cicinu ljubavnu bajku i ispunjenje sna da ispriča njen PR, a Stevana će sama jer ume sama.

I koja je bolje prošla? Ona što je učila na fakultetu ili ona u kafani? Ma, isto ! Isto su prošle obe. S tim što je Cica edukovana i za oblast marketinga usput.  A Stevana ide na seminare da se o tome edukuje. Oj, živote lutalico!

„Vežite svoje pojaseve, ispravite svoja sedišta…“

Na aerodromu se rastadoše, a Srđan je ipak pozva da te večeri kada završi dođe na Cicin nastup koji igrom slučaja on najavljuje jer je u pitanju punoletstvo jednog našeg pečalbara koji mnogo „voli našu Cicu i ne pita šta košta da mu peva“.

• Ja i ti u kafanu, Srki moj, teško da ćemo više zajedno da idemo – tužno prozbori Stevana.
• Ma hajde ministarka, dođi šta ti fali, živa si duša. To što je izašlo, ko da nije! On je večeras moj – okrete se Cica ka Srđanu i namignu mu.

Uostalom, kako je krenulo Srđana će smotati Cica koliko odmah posle nastupa dok su još vrući od raspoloženja. Njega će njegova devojka sačekati na aerodromu, po Cicu će njen tajkun da pošalje vozača i biće puj pike ne važi. Ovo gostovanje mu ionako dođe ko ekskurzija.

6.

DAN POSLE

Seminar iz oblasti „Marketing u politici“  trajao je dva dana i Stevana je uspevala da sa našim diplomatama proćaska u pauzama, ali i da ode na večeru u našu ambasadu. Gde je gle čuda, srela opet Cicu i Srđana. Dan posle. Dan posle prvog seksa. A kako ih je provalila?  Eto jednostavno. Po sjaju u očima!

• Hoćemo li nas troje prestati da se srećemo ovako? Kako je prošla svirka? – kurtoazno upita Stevana.
• Bogato punoletstvo. Svilajnac i Cirih, pa udri. Para ko salate. Samo od bakšiša ću da renoviram kupatilo, a bogami, možda ostane i za terasu – objasni Srđan.
• Vrlo lepo, ministarka, vrlo lepo. Jako su lepo reagovali na moje pesme, pevali su u glas sa mnom. Gre’ota što nisi bila na svirci. Mogla sam da te slikam da okačim na Twiter i Instagram. Odmah bi mi skočila numera! Cicu sluša i ministarka, već vidim naslove – iskrena je bila Cica.
• Tebe Cico, čovek ne može da ne voli! – reče Stevana otvorivši srce za ovu jednostavnu devojku koja život jednostavno zna, koja ga voli i koja ga živi punim plućima.

***************************************

SPECIAL “SVET AUSTRALIA”: IVANA ĐORĐEVIĆ “PREDSEDNICA” – IMA LI SLOBODE ZA ONE KOJI JEDNOM UĐU U SVET ESTRADE, KRIMINALA I POLITIKE

****************************************

Kući tajkun, ovde Srđan, na nastupima publika, a ona ide i viče po novinama kako je divno biti voljen, kako ti to daje snagu…ma čista čarolija!

Stevana je odavno prestala da osuđuje, jer je imala poznanstva iz svih zajednica, što verskih što manjinskih. Videla je sve i svašta, znala skoro sve o svakome. Ali nije tome pridavala značaj. Bila je zahvalna Bogu na divnoj porodici koju ima i molila se da Mile kući ne poludi jedan dan i kaže „aj zdravo, ne mogu više“. Jer ona je bila stub kuće, koji skoro nikada nije bio kući.

Deca su rasla uz nju, ali pored njenog lap topa i telefona. Uz babe i dede i boravak u školi. Uz Mileta koji se sa njima igrao, dok je ona, Stevana jurila karijeru. Nije požalila, ali deca su joj često jako nedostajala. To je valjda prirodno. I lekari operišu, pa im niko ne prigovara što nisu kući.

7.

KOLEGA SA POSLA

Po povratku u Beograd,  morala je da okrene Jovanku, jer je njen poslednji mejl prilično zaintrigirao.

• Jole, hajde sutra na ručak. I ko je taj ničim izazvani lepotan? Hoću sve da mi ispričaš.
• Stevka, ti pojma nemaš kako on izgleda. Novi profesor fizičkog. Izgleda kao Apolon. Visok crn, zgodan, kad se smeje….
• Ti se Jole, zaljubila…ajde danas bre dođi do mene! Taman za tih sat što imaš pauzu, šta sutra da čekamo – zaintrigirano reče Stevana.

Jovanka je bila sve što je trebalo da se za ženu kaže da je idealna. Crna kosa, duge noge, lepe oči, a uz to zaposlena, vredna i pametna. I na sve to – singl. Taj tako moderan, moćan izraz za ženu koja je svojom volj om sama. A kako i da ne bude sama kada je do sada sretala uglavnom mamine sinove, nedorasle pubertetlije ili na kraju krajeva one koji su joj zvezdu skidali s neba, ali ona nije htela njih.  Međutim, ovaj Apolon je uzdrmao pomalo već demoralisanu 33-ogodišnju devojku…

Vrata Stevaninog kabineta su se otvorila i Nevena sekretarica je samo kratko rekla.

• Čeka vas da potpišete neke predmete, jedno referisanje, savetnica Nikolić hoće do vas, a tu je i Jovanka Plemić.
• Neka uđe prvo Jovanka, ona jako žuri, a savetnica neka sačeka – poređa prioritete Stevana po svom trenutnom raspoloženju.

Nevena uvede Jovanku, koja ispoštova protokol i priđe ministarki strogo poslovno pruživši ruku. Čim se vrata zatvoriše, Jovanka promeni  izraz lica i očiju punih radosti poče da priča Stevani kako se zemlja zaustavila u prethodna dva dana.

• Samo je došao u zbornicu i kad nisam pala na dupe! Znaš kako izgleda. Pritom je i pametan i normalan i išli smo na kafu da mu jelte pokažem gde šta ima u kraju?
• I jesi mu sve pokazala?
• Ma dogovorili smo se za večeras da izađemo na klopu. E, ja ne znam ni gde da idem ni šta da radim s njim.
• Sve što se inače radi, što misliš o tome?
• Ma lako je tebi. Ti si ceo tvoj život zauzeta! Pitala bih te ja da ti se nešto ovako desi….Jao, evo ga zove me! – kao kakva usplahirena tinejdžerka Jovanka se javi na telefon – Mogu, važi, biću tamo u osam.

Dok je Jole telefonirala, Stevani prođe kroz glavu „da ti se ovako nešto desi“ i poče da razmišlja kada je poslednji put osetila leptiriće u stomaku. Ima tome jedno godinu dana. I kada se smejala grohotom ikada je imala onaj sjaj u očima? Pa, ono veče! U kafani! Oči su joj se caklile jer se smejala ko luda celo veče. Ma jok, kakav Srđan, nije to zbog Srđana, to je bilo zbog atmosfere.  Kad već reče Srđan, mogla bi da ga pozove da vidi kako se njegova ljubavna priča sa Cicom razvija dalje i kako se u to uklapa tajkun zvani „Indijski okean“. I poče da se smeje.

Jovanka je brže otišla nego što je došla jer taj prvi izlazak žene nekako žele da daju sve od sebe. Htela je da odabere garderobu, da zakaže frizera i milion drugih nebitnih ženskih strvari kada hoće da zavedu nekog muškarca. Ili bar da ostave utisak.

Kad smo kod utiska, i novi profesor fizičkog Dragan dao je sve od sebe. Prirodno zift crn dovoljno je bilo da obrije bradu i da se široko osmehne, pa da Jovanka iste večeri pristane na sve. Ko da sutra ne postoji, što pevaše Seka.

Sedeli su na Kalemegdanskoj terasi kada joj on reče:

• Vidiš ja nisam do sada izlazio s koleginicama s posla.

Jovanka se samo nasmeja.

• Pa jel boli? Kako ti se čini?

Dragan se samo nasmeja.

• Kako je moguće da si ti sama, da nemaš tipa?
• Vidiš, kolega, čuda su moguća. Sve je moguće. Bilo je par pretendenata na mesto, ali sve uglavnom nešto nezadovoljavajuće… Ja podučavam i vaspitavam decu, to mi je posao, ali kada pred mene stane zreo čovek po godinama, a nezreo u glavi… ja nekako izgubim motiv. Ne mogu baš svu decu ovoga sveta da vaspitavam – diplomatski mu odgovori Jovanka – Šta je s tobom… Kako je moguće da visok, crn, zgodan momak u ovom gradu sam?
• Vidiš ja sa klinkama nemam problem – nasmeja se šmekerski da vidi kako će Jovanka da reaguje, ali ona mu uzvrati osmeh – Nekako se tako desilo, već dve godine ništa, ni obavezno ni neobavezno. Bio sam veren i tako.
• I tako, šta?
• Više nisam – reče kratko i uze gutljaj crnog vina – Velika ljubav, ali eto…
• Neko je nekog prevario jel da? – uporna je bila Jovanka.
• Tako nekako – nevoljno joj odgovori – Ona nije radila, ja sam stalno bio van kuće i eto.
• Ti si nju prevario – presudi mu Jovanka odmah – Ali si verovatno priznao…

Dragan poče da se smeje ne znajući šta da kaže u svoju odbranu i skrenu sve na šalu:

• Ti radiš u prosveti ili u policiji? Imaš neki čudan osećaj za trenutak istine, znaš. Ja ti pričam jedno, a ti čuješ sve ono između redova… Jeste, ja sam je prevario i priznao. Početnička greška.

Jovanka nehotice dobi priznanje za svoje znalačko „hvatanje u letu“.

• Nekako, naučiš s vremenom da ljudi pričaju onako kako je zapravo, treba samo pažljivo da ih slušaš. Nekada davno me zanimala psihologija. To što si priznao je vrlo naivno, moram da ti kažem. Što bi rekla moja baka, sudija, ne priznaješ ni na samrtnoj postelji. Ona je radila u sudu, bila je i okružni tužilac i jedna sudska priča kaže da je jedna gospođa na odru priznala mužu prevaru i da – nije umrla! Tako da… te se stvari ne priznaju ni kad umireš.
• Zapamtiću to… – nasmeja se Dragan.

Rastali su se pred Jovankinom kućom. Dragan je dovezao i ispratio do samog ulaza. Saznala je da je došao iz Valjeva, da je želeo da studira nešto sasvim drugo, ali da se DIF dogodio iz praktičnih razloga. Nekako joj je bilo lepo i  videće se naravno opet.

NASTAVLJA SE