Godpodin Mirko Glišić će nas kroz sećanje i njegov i te kako bogat i neobičan stvaralački rad, podsetiti na ta zlatna vremena njegovog stvaranja.
Čovek, koji je neverovatnim umećem, spojio nespojivo, dokazao da jedan stvaralac ne sme i ne može biti orijentisan samo na jedan pravac kada je muzika u pitanju.
Za najlepše pesme rokenrola, iz srca Šumadije ”ŠUMADIJSKI BLUZ”, koji je duboko urezan u srcima svih nas i još mnogo drugih lepih pesama folk žanra, zahvalnost dugujemo velikom umetniku Mirku Glišiću.
Kada bih morala da se odlučim koju stranu odabrati i predstaviti čitaocima Portala “SVET AUSTRALIA” kada je Glišić u pitanju, sigurna sam da bilo koji pravac odaberem, da je vredno pomena ovog vrsnog umetnika.
Mirko Glišić je rođen 06. 08. 1949. godine u srednjovekovnom mestu Županjevcu kod Kalenić manastira u centralnoj Srbiji.
Oženjen je Svetlanom, ima dve ćerke Aleksandru i Bojanu. Saška ima muža Nešu a Mirko unuku Sofiju i unuka Mihajla koje voli najviše na svetu. Voli normalan običan život i prezire “ludilo“ i lažni sjaj a što se tiče pravljenja novih pesama ne misli da popušta. Nikako…
Počeli ste kao tekstopisac u grupi “Smak“ (Crna dama, Šumadijski blues, Ljudi nije fer, Satelit, Daire i druge), da biste kasnije kao akustični gitarista počeli samostalno da komponujete na svoje ali i na tuđe tekstove. Jedna od najpoznatijih Vam je rok kompozicija “Amsterdam“ u izvođenju Slađane Milošević. Snimaoli ste u studijima (Engleska, Nemačka, Španija) ali najviše u Beogradu i Kragujevcu (Orange, Audio Dizajn, kod Bobana Prodanovića, Bambina itd.) gde i danas živite i stvarate. Kako ste rekli jednom “ma svuda je meni lepo, ali jedino u Kragujevcu imam pravu inspiraciju za stvaranje i stvaram”. Ali ljubav prema folk muzici je konstantno u Vama, tako da bezbolno i lako ste prešlii na taj umetnički teren. Početkom osamdeseth ste uradili par kompozicija za manje poznate pevače, kao i tekstova, ključno je bilo poznanstvo sa Miroljubom Aranđelovićem Kemišem, gde zapravo i počinje Vaš pravi uspon sa pesmama “Nevera moja“ (Vesna Zmijanac) i “Kako mama kaže“ (Snežana Đurišić). Iza toga u kontinuitetu ste radili (i danas naravno) i stvorili ste blizu 1000 kompozicija i tekstova za naše najpopularnije interpretatore ali i za mlade početnike.
Vi ste neko ko je svoje znanje i kvalitet vrlo rado prenosio na mlade ljudi i uz Vašu pomoć mnogi pevači su dobili lepu osnovu i sigurno zagazili stazama dobrih interpretatora. Osvojili ste bezbroj nagrada, od Ilidže i ostalih festivala narodne muzike, uvek se događalo da Vaše pesme budu nagrađene.
Veliki ste protivnik plagiranja tuđih pesama (krađe) i borite se za očuvanje autentičnosti naše muzike. Član ste skupštine SOKOJ-a gde se zalaže za pravedniji odnos prema autorima od strane društva kao i korisnika autorskih dela.
Postovani Mirko, naši čitaoci i svi mi koji pratimo Vaš rad, sa oduševljenjem očekujemo da od Vas čujemo kako su nastale antologijske pesme Grupe Smak čiji ste Vi autor? Šumadijski Bluz, Crna dama, Daire i ostale?
Pozdrav za Svet Australija i sve čitaoce i sa zadovoljstvom ću podeliti sa Vama sve što je interesantno za ovaj intervju. Te su se pesme rađale na jedan lep i fin način. Pođimo od “Šumadijskog Bluza“.
Koren svake moje pesme je osnova ostalim pesmama. SUMADIJSKI BLUZ “Oooo kako ste ljudi moji, jedna soba drugi svet”… ”Neko mi u snu priđe i reče STRANČE, DOBRO VEČE” itd.
Sudbina me je spojila sa Smakom, moj drug Milan Šerifović posredovao je da kontaktiram Točka i moj školski drug, koji je zbog ljubavi postao beskućnik, kaga sretoh jednog dana da leži na klupi u parku. Pridružio sam mu se. Kroz naš razgovor – na moje pitanje: “Druže, kako si? Trebali ti šta? Nadaš li se boljem?… pogleda me i reče: “VALJDA ME ČEKA RAJ”! Odakle su grunule sve te reči sa kojima me je inspirisao i tako je sve to krenulo. Od tada pa i danas. Jedna po jedna, nizale su se pesme kao perle. Prvu pesmu sam pisao u jednom momentu i toga se sećam kao da je bilo juče.
Jedna od Vaših antologijskih numera, “CRNA DAMA“ je snimana u Londonu i izdata je za evropsko i američko tržište. Otkrite nam ko je Crna Dama?
CRNA DAMA je francuskog porekla, dama sa predivnim manirima, elegancijom, prva dama Amerike a posle smrti njenog muža, udala se za Aristotela Onazisa. Dama koja je bila Br. 1 u džet-setu. Razmišljao sam kako bi bilo da sam ja Onazis, stavio sam se u tu ulogu. Odatle dolazi sav taj moj džet:)))
U početku je tekstove za Smak pisao isključivo Točak, a onda su potrazili usluge od Vas. I vi ste sa njima često sarađivali i na sledećim pločama. Album je doživeo veliki uspeh i uvršten je na listi “Top 50 najprodavanijih albuma svih vremena”. Da li je to Vama sem popularnosti donelo i druge koristi?
Naravno da jeste, u poslu svi moraju biti zadovoljni. Tu su bili veliki koncerti, rad sa eminentnim svetskim grupama i svaka od mojih pesama donela je svima nama baš dosta. Doduše bilo je tu i mnogo troškova. Sećam se kada smo bili na snimanju projekta Crna Dama ostali smo mesec dana i tada smo imali pozamašne troškove, ali više se brinulo da to što radimo bude kako treba. Novac čovek uvek može da zaradi, ali nešto što je loše urađeno to niko ne može da ispravi.
“Ima nešto u tebi što nikome poklonilo ne bi“ – grupa ”Zlatni prsti“, jedna je od omiljenih Vaših pesama, koja je i mnogo puta nagrađivana. Da li ta predivna rock balada ima neko posebno značenje Vama?
Pa ta pesma ima svoju “majku”, a “majka” joj je jedna pesma od Bitlsa koja Kaže “Postoji nešto sto me očarava“. Nekako svaku pesmu koju sam radio uvek sam pokušao da je radim i da ima čari, kao što su imali ti veliki svetski hitovi.
Tako slično je nastala i pesma “AMSTERDAM“, koju je otpevala Slađana Milošević. Kad sam uradio numeru Amsterdam, kontaktirao sam pokojnu Marinu Tucaković da zajedno preslušamo pesmu. Odmah je kontaktirala Slađanu i tako pesma i ako je album već bio završen, Amsterdam je pronašla mesto i možda je jedna od Slađaninih pesama za koju se može reći da je njena “lična karta“.
Promocija nad Atlantikom je urađena na prvom letu Beograd – New York. Ja na toj promociji nisam bio, ustupio sam mesto jednom novinaru.
“Crna Dama” donela je Grupi SMAK ogromnu popularnost i komercijalni uspeh. Pored “Satelit”, “Šumadijski Bluz”, “Ljudi nije fer“, “Daire”… smatrate li da je “CRNA DAMA“ kruna Vašeg uspeha?
Kruna mog uspeha su sve moje pesme! Neke su ostale u senci zbog ogromne popularnosti drugih pesama, ali svaka od njih i dan-danas se izvodi i peva kao da je juče napravljena. Pesma ”DAIRE“ je jedna od najslušanijih.
Kako reagujete kad čujete mnoge koji je danas pevaju?
Ta pesma je nastala 1969. Točak je napisao prvu verziju koja se zvala “DAJTE MI RAKIJE“! Ja sam kasnije uradio tekst “Dajte mi daire” i taj tekst i danas odlično komunicira sa publikom
Kako reče jednom RMT, muzika i pesma mora da bude originalna i nikako ne sme da liči na nešto ili nekoga.
Iz Smaka odlazite, osnivate grupu i započinjete samostalnu karijeru. Nešto brzo iza rog perioda, upoznajete se sa Kemišom i započinjete jedan ozbiljan rad za folk interpretatore. Koja je pesma onako baš odlično zaživela i odvela vas u narodnjački svet?
Pa to je pesma koju je maestralno otpevala Vesna Znijanac “NEVERO MOJA” i pesma” “KAKO MAMA KAŽE“ koju je otpevala Snežana Đurišić. Sa svim aranžerima sam radio i lepo sarađivao i sve ih pozdravljam i Točka, Kemiša, Boru Dugića, Bosanca i sve ostale kolege i prijatelje dobre pesme. I Veoma sam zahvalan svima, saradnicima što sam tako impozantan broj kompozicija uspeo da realizujem. Uvek se radujem kada saradnici idu ka vrhu.
Sarđjivali ste sa mnogim interpretatorima narodne muzike. Sem Vesne Zmijanac i Snežane Đurišić za koga ste još radili pesme?
Bilo ih je baš dosta – tu su: Vera Nešić, Radiša Urošević, Savo Radusinović, Ljuba Lukić, Rade Bikinjac, Vera Matović i još mnogo njih je upisano u moj radni vek i veliki pozdrav za te divne prijatelje.
Bezbroj nagrada ste dobili tokom Vaše karijere. U Aranđelovcu na festivalu ste uzeli skoro pa sve nagrade sa vašim pesmama; koju poruku možete da pošaljete ka Vašim kolegama danas? Kraljicu narodne muzike gospodju Lepu Lukić ste bas žestoko pogodili sa pesmom “NASLEDNICA”.
Da to je jedna Lepina tužna životna priča a ujedno i vesela pesma. Muzika je veća od svih nas, poštovati treba sve kolege koje se zalažu za kvalitet. Sebičluk i zavist nikako ne pašu uz bilo koju umetnost. Moj moto kroz život kojim sam se ja vodio i vodim i danas je – ČOVEK PA UMETNIK!
Poštovani Gospodine Mirko, sa Vama je bilo zadovoljstvo družiti se. Za ovo naše prvo druženje dotakli smo od svega po mala sto se tiče Vašeg života i muzičkog stvaranja. Od srca Vam hvala za ovo i te kako interesantno i veoma prijatno druženje. Želimo Vam da stvarate i obradujete nas sa još pokojom lepom pesmom. Do tada slušaćemo “Daire” i “Nevero moja“. Ako smo možda nešto preskočili, dopunićemo drugi put. A vaša poruka za sve nas bi bila koja?
Poštovani prijatelji, sve što radite, radite sa ljubavlju, ne smete biti nikada ravnodušni. I najvažnija stvar je da ne mrzite ljude, otrpeti kritiku, budite smireni. Kada se najmanje nadate dobro će Vam se vratiti dobrim. Pozdrav za sve.
Slađana BOJOVIĆ
