Čast i zadovoljstvo je predstaviti i upoznati čitaoce Portala Svet Australia sa izuzetnim umetnikom, koji je svojim radom i stvaralaštvom osvojio skoro ceo svet. Gospodin Refik Martinović, čovek čija je karijera na mnogim poljima toliko bogata i zadivljujuća da, zasigurno, malo je takvih koji su i pokraj toliko uspeha i svetskih priznanja ostali skromani, dosledni svom književno-umetničkom stvaralaštvu.
Refik Martinović rođen je 1949. godine u Tutinu, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Novom Pazaru, a studije filozofije u Skoplju. Po završetku fakulteta dobija radno mesto profesora filoszfije, logike, sociologije i psihologije, a u nedostatku kadra držao je nastavu i iz drugih oblasti. U gimnaziji u Tutinu proveo je ceo svoj radni vek, do penzionisanja 2014. g. Kao jednostavan, skroman, uvažen i poštovan profesor izveo mnoge generacije gimnazijalaca, nesebično im darujući svoje bogato intelektualno znanje i životno iskustvo. Plejada njegovih učenika danas su ugledni stručnjaci širom sveta. Još dok se bavio profesurom, aktivno je učestvovao u kulturnim dešavanjima svoje sredine, a bio je i inicijator i nosilac mnogih kulturnih, umetničkih, sportskih i političkih aktivnosti.
U tom periodu bavio se i novinarstvom – saradnik u lokalnim i regionalnim novinama Tutinske novine i Ibarske novosti. U tom periodu se pojavljuje kao koautor monografije “25 godina srednje škole u Tutinu”. Tada je retko pisao poeziju koju nije objavljivao.
Svoju sklonost prema pisanoj reči ispoljio je još u toku studija sarađujući u studentskom časopisu Filozofija u kome objavljuje kratke osvrte, komentare i tekstove iz oblasti filozofske i sociološke problematike. Povremeno piše i pesme koje su sačuvane u rukopisu, a koje je trebalo doraditi, kao zbirke Sećanja i Spomenar.
Poeziji i aktivnom pisanju ozbiljnije se vraća tek nakon penzionisanja. Piše i novinske članke, eseje, kritike, kolumne, a ponajviše poeziju. Izdao je tri zbirke poezije (Agora, Ljubav u znaku škorpije i Devojačka suza), na putu je i zbirka Tražim te…
Sarađuje sa mnogim časopisima, sajtovima i portalima: Srpski žurnal, Public Figure, Nekazano, Bdenje, sarajevski Damar, Avlija, Libela rumunski Taifas, španski Azaha r i El Amor De La Poesija, indijski Bharath Vision, nekoliko arapskih časopisa u Bangladešu, bugarski Svetopis, i drugi. Sajt Međunarodnog kulturnog foruma iz Sirije i mnogi sajtovi iz Alžira, Egipta i Tunisa, Portugala, Španije… Njegove pesme uvrštene su u preko 50 domaćih i međunarodnih zbornika i antologija i 16 najznačajnijih svetskih antologija koje okupljaju svetsku poetsku elitu. Njegova poezija prevoďena je na mnoge svetske jezike: engleski, nemački, francuski, švedski, španski, mađarski, turski, rumunski, bengalski, portugalski, makedonski, bugarski, gruzijski, kineski, arapski, indonežanski… Mnoge od njegovih pesama su i muzički obrađene.
Dobitnik je i velikog broja (oko 500) priznanja, pohvala, diploma, sertifikata, povelja i nagrada: ovenčan Slavujevim vencem, kao najbolji pesnik 2019. godine, Druga nagrada na Međunarodnoj manifestaciji poezije Tragovi na pesku u Beočinu, dobitnik Euridikine povelje na Međunarodnoj manifestaciji Orfej na Dunavu u Kostolcu, Četvrto mesto u Pesnici bez granica, dva puta,2020. i 2021. god. dobitnik Zlatne povelje u BPU – Pjesnik 2020. i Pjesnik 2021. i 2021. Mnogo puta bio je Pesnik dana, Pesnik nedelje i meseca u mnogim zemljama sveta.
Kao kruna njegovogI poetskog rada dolazila su priznanja iz čega sveta. Najpre priznanje iz Indije, povodom 74 godine Nezavisnosti Indije uvršten je u 350 najboljih pesnika sveta iz 80 zemalja. To se ponovilo i ove godine. Nekako u isto vreme, došlo je veliko priznanje iz Brazila: postao je AKADEMIK ALBAP – BRAZILSKE LUSO AKADEMIJE umetnosti i književnosti. Iza toga dolazi priznanje iz Sirije od Međunarodnog kulturnog foruma ‐ Zaštitnik svetske kulture, da bi u oktobru postao član i treće akademije, postaje član Svetske akademije književnosti. A onda, postaje član mnogih akademija za književnost, kulturu i umetnost, kao i desetak humanitarnih akademija. Dobitnik je i počasni virtualnih zvanja: Akademik, Dr i Ambasador kulture, Ambasador mira, Zaštitnik mira, Zaštitnik kulture,…
Njegova poezija je puna tanane lirike i u njoj je ljubav dominantna vrednost koja spaja ljude sa svim svojim različitostima, što mu je obezbedilo veliki broj poštovalaca i prijatelja, posebno među mladima.
Živi i stvara u rodnom Tutinu, koji povremeno i nakratko napušta, obilazeći svoju decu, Dinu i Senada, koji žive na Zapadu.
Vaša biografija je toliko bogata da je zadovoljstvo družiti se sa Vama. Kako i na koji način ste uspeli da posle toliko velikih dela i svetskih priznanja, ostananete tako skromni, prizemni i nemametljivi?
- Skromnost je moja urođena osobina, ostalo je sve stvar moga velikog iskustva koje sam stekao u radu sa omladinom u školi. Ona je najiskreniji deo čovečanstva. Od njih sam naučio mnogo, svaki čovek treba da poseduje ovu osobinu. Moja priznanja su i njihova priznanja, jer ako ljudi prihvataju moju poeziju onda je ona injihova.
Koliko je sredina u kojoj živite i stvarate uticala na Vaš rad i stvaranje ovako velikih dela?
- Sredina u kojoj stvaram je moj mali grad Tutin, koji čak nema ustanovu za kulturu koja bi bila stožer okupljanja stvaralaca, a retko neko od poslenika kulture gostuje u mom gradu. Mnogi me i ne znaju kao pesnika. Iznenađeni su kad mi izađe neka zbirka poezije, puna tanane lirike i nužnih stihova. Čak i moji učenici koji me znaju kao skromnog profesora punog kreativnih ideja u raznim oblastima stvaralaštva. Naravno, imam ogromnu podršku. Nisam verovao da će moja poezija dobiti takav publicitet, iako ni do danas nisam pravio nijednu promociju moje poezije, niti u Tutinu… niti drugde. Možda je korona kriva i zabrane komuniciranja. Zadovoljavao sam se objavama na društvenim mrežama koje su veoma zaslužne za popularizaciju poezije.
Uz filozofiju, poezija je postala moja druga ljubav. Ustvari, ja sam ove dve duhovne sfere spojio u poetozofiju. I ovde mi je pomoglo bogato iskustvo, jer sam se bavio i grugim oblicima stvaralaštva… sport, novinarstvo, politika… Poezija je, konačno, uobličila moju ličnost. Danas, kad sam u poeziji, svi me više prepoznaju kao pesnika; manje kao prof. filozofije. Tako me i oslovljavaju u celom svetu.
Poezija ima neverovatnu moć, stekao sam mnogo prijatelja među pesnicima i čitaocima u svetu. Mnogi su čuli za Srbiju i Tutin… Postali smo jedna velika porodica koja gaji ljubav i prezire mržnju i rat kao najveće moralne i materijalne destrukcije čovečanstva.
Vaše pesme su prevedene na skoro svim svetskim jezicima. Koja pesma je po Vama najpopularnija među čitaocima? I zašto bas ta pesma?
- Moje pesme se svakog dana prevode na raznim svetskim jezicima. Evo danas, jedna moja pesma objavljena je u svetski poznatom španskom časopisu Azahar Revista Poetica. Pre neki dan na urdu jeziku u Pakistanu i hindu jeziku u Indiji…
Koja je najčitanija pesma? Teško pitanje… Publika kaže da su sve dobre, ali nekako najviše dopadanja imala je moja pesma “Majka”. Po oceni auditorijuma ona predstavlja univerzalnu odu majci kao opštem.
Pesme ne pišem odjednom, kad ja to hoću, moja misao o pesmi čuči jedno vreme u meni, proganja me… sve do trenutka kad treba da izađe… da se odseli na papir. Neki mi kažu da sam trebao ranije pisati. Ja pišem još od studentskih dana, ali nisam objavljivao, dve zbirke. Počeo sam da objavljujem na nagovor mog prijatelja, književnika prof. Radoslava Vučkovića, koji je uvek smatrao da znam pisati.
Vaše pesme su pune emocija i sa nijansiranim osećanjima. Da li je to što je osvojilo čitalačku publiku širom sveta?
- Mislim da poezija nije rutinski stvar. Za nju su potrebni ljubav, talenat (Božji dar), zrenje, intuicija, davanje sebe, življenje onoga o čemu se peva… Naziv pesme se nameće ili stihom iz pesme ili idejom, temom…
Kako procenjujete značaj Vaših dela za književnost?
- Budućnost će kazati o mom pisanju. Kritika ima puno pozitivnih ocena… Ja ne mislim da sam nešto izmenio u svetskim poetskim tonovima, iako moja priznanja i nagrade drugačije govore. Naročito je moja poezija popularna u arapskom svetu, valjda zbog emocija… Čak me svojataju da sam njihov pesnik. Arapska poezija je zasnovana na emotivnoj podlozi i religiji… Meni je duhovna poezija malo strana, dok je poetska lirika prožeta ekspresija prirode. Ista je stvar i sa indijskom poezijom.
Da li je danas lakše doći do dobre knjige?
- Danas je mnogo lakše doći do knjige, zahvaljujući elektronskoj štampi i društvenim mrežama. A da li je sve to dobro, to je druga stvar… danas svi pišu. Nije sve poezija, umetnost. Nekad su pisali samo oni koji znaju da pišu.
Koju poruku zelite da pošaljete mladim stvaraocima, dobre i dugovečne poezije?
- Treba negovati čistu poeziju, bez vulgarizama i psovki. Poeziju sa puno umetničkog, poeziju duše, ljubavi, mira. Poeziju treba osetiti i gajiti kao dete. Poezija se ne piše na telefonu u vožnji automobilom.
Kakvi si Vaši planovi? Možemo li očekivati uskoro novu knjigu ili novi projekat vezano za poeziju?
- Ovog proleća treba da izađe iz štampe moja šesta zbirka poezije “Tražim te…” Dosta čest sam gost na svetskim virtuelnim poetskim manifestacijama. Nedavno sam bio prisutan na dva svetska festivala, u Meksiku i Indiji. Pozivi stižu sa svih strana sveta.
Koji poruku šaljete poštovanim čitaocima portala Svet Australia?
Srdačne pozdrave šaljem poštovanim čitaocima Portala Svet Australia. Želim svima dobro zdravlje, mir, ljubav i srećan život. Hvala na saradnji. Do viđenja nekom drugom prilikom, uz ljubav i mir. Vaš prof. Refik Martinović.
Slađana BOJOVIĆ
Твоят талант, драги приятелю, Рефик, е безспорен. Радвам се от сърце на твоите успехи!Да си жив и здрав, за да твориш все така вдъхновено и да имаш все така повече и повече успехи, защото ги заслужаваш!