Negovanje kulturnih vrednosti, tradicije i običaja naših građana koji žive i rade u Malmeu.
Švedska je zemlja koja je oduvek bila dobar domaćin mnogih naših generacija, koje su se iz različitih razloga, naseljavali na ovim prostorima.
Sa sobom se uvek nosi deo kulture, tradicije i običaja koje nije bilo lako sačuvati, negovati i preneti na nove generacije i u njihove identitete ugraditi, vrednosti otadžbinskog porekla.
Porodice imaju glavnu ulogu u negovanju kulturoloških vrednosti ali i udruženja, takođe, od velikog su značaja za kvalitetan zivot naših građana koji žive i rade u Malmö-u.
Od 36 udruženja i organizacija koji se nalaze u Savezu Srba u Švedskoj je i udruženje KSF Srbija iz Malmö-a koje je osnovano 1975. godine i od tada neprekidno postoji i radi. Osnovni cilj udruženja je da okupi državljane Srbije. Veliku pažnju poklanjaju očuvanju srpskog jezika, pisma, kulture i tradicionalnih vrednosti. Svi ostali građani su dobrodošli bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.
Rad i odgovornost naših ljudi u kulturno sportskom udruženju Srbija
Malmö, oduvek su obavljale odgovorne i vredne osobe, koje su svojim znanjem, umećem i dobrom organizacijom, uvek bili na usluzi svojim članovima. KSF Srbija, sa ponosom može da se pohvali , riznicom folklora, literalnim radovima, pozorišnim predstavama, horskom sekcijom i negovanjem izvorne muzike i pesama iz svih delova Srbije. Sportskim aktivnostima i mnogim aktuelnim dešavanjima naših građana.
O radu kroz vreme KSF Srbija Malmö, gospodin Zoran Avramović, član, umetnik, osnivač i učitelj mnogih generacija koje je naučio prve korake našeg nacionalnog blaga – folklora, tvorac mnogih pozorišnih predstava , organizator modnih revija i svih modnih trendova lepih frizira, kao i vrstan interpretator dobre stare izvorne pesme, kroz fotografije i sećanje, dočaraće nam radove koji su ostali upamćeni kroz njegov 30-godišnji rad.
KAKVU JE SARADNJU KLUB IMAO SA MATICOM SRBIJE?
Uvek smo održavali kontakte sa maticom, sva aktuelna dešavanja bila su nam prosleđivana, obaveštenja o raznim takmičenjima, razmena gostovanja i ta druženja su bila uvek rado prihvaćena.
Kroz igru, pesmu, naša su deca su učila i poboljšavala znanje srpskog jezika, kulture i tradicije.
Održavali su se mnogi festivali kako u Srbiji, tako i ovde kod nas u Švedskoj.
KOJI DOGAĐAJI I KOJI MOMENTI SU OSTAVILI POSEBAN UTISAK NA VAS?
Svi trenutci su meni podjednako vredni sećanja, ali ako baš moram da izdvojim jedan, zasigurno je to bila naša prva nagrada, članova folklora, za najbolji scenski nastup, davne 1987. godine u oktobru mesecu.
Tokom 30 godina mog aktivnog učešća i rada sa članovima udruženja, sa ponosom mogu reći da smo svi rasli i dolazili do neverovatnih rezultata.
KOJI JE VAŠ OSNOVNI CILJ I MOTIV BIO SVIH TIH PROTEKLIH 30 GODINA RADA?
Osnovni cilj mog rada je bio i ostao, očuvanje tradicije i sve ono što našim generacijama trebamo preneti a ja sam to uvek činio, kroz pesmu, igru, glumu i druženja koja su izrodila bezbroj gostovanja i nagrada na koje smo ponosni.
KAKO SVE TO DANAS FUNKCIONIŠE I DA LI STE I DANAS AKTIVNI ČLAN UDRUZENJA?
Danas je to malo drugačije. Zbog novonastalih situacija, pandemije, kao i svuda i kultura trpi. Dosta toga se promenilo.
Ja sam se povukao, što zbog ograničenja, malo i zbog godina u nadi da će nove generacije nastaviti sa tradicijom i ozbiljnim radom. KUD nosim u srcu i uvek ću biti tu ako zatreba moja pomoć ili prisustvo.
KADA STE SE DOSELILI U ŠVEDSKU I KAKO JE TEKLO UKLJUČIVANJE U RAD NA KUKTURNOM POLJU?
Davne, 1986. godine, doselio sam se u Švedsku u Malmö. Odma po dolasku, naše udruženje “Srbija”, ponudilo je saradnju sa idejom za saradnju na polju kulture, što sam sa velikim zadovoljstvom i prihvatio.
Odrastao sam uz pesmu i igru u svom rodnom Požarevcu koji je oduvek bio riznica tradicionalnih vrednosti. Ponevši to iskustvo, sa ljubavlju sam to prenosio članovima KUD iz generacije u generaciju.
U dijaspori ponekad to nije bilo lako, ali uz pomoć članova KUD-a, tadašnjeg sekretara gospodina Branka Rodića, odličnog poznavaoca kulturnih baština, brzo smo se istakli i na poljima sekcija, postizali i zavidne rezultate.
Kako se povećavao i broj novih članova, oformili smo grupe svih sekcija i odvojili ih po uzrastu. Vežbali smo 4 puta u sedmici.
Moram istaći i pohvaliti rad i učešće veoma talentovanog harmonikaša Sašu Radovanovića koji je svo vreme bio uz nas i bio moj veliki oslonac.
KOJU PORUKU ŽELITE DA POŠALJETE ČITAOCIMA PORTALA SVET AUSTRALIA?
Poželeo bih svim čitaocima dobro zdravlje ma gde živeli, da živimo u miru i slobodi. Da našu tradiciju i kulturu nikada ne zaboravimo, negujemo je i čuvamo i od zaborava i fizičke udaljenosti.
Portalu SVET AUSTRALIA, zahvaljujem na pažnji i prostoru koji ste omogućili da kroz reč i delo podelim ove divne trenutke koje sam proveo na kulturno-umetničkom stvaranju u mom tridesetogodišnjem radu.
Srdačne i tople pozdrave od Zorana Avramovića.
Za Svet Australia iz Švedske: Slađana Bojović
