Cenjena estradna umetnica raskošnog glasa Dušica Tomašević, ugledno je ime na našoj domaćoj muzičkoj sceni, sa zavidnom plodonosnom karijerom i nesvakidašnje velikim repertoarom. Iza sebe ima brojne festivalske nagrade, razna priznanja, diplome, humanitarne nastupe, televizijske takodje, koncerte u zemlji i inostranstvu. Omiljena je koleginica i pevačica, jer je dama plemenitog ponašanja, uvek spremna da pomogne ako može. Dušica je snimila 9 albuma na kojima se nalaze mnoge kapitalne pesme. Ovaj intervju posvetili smo njenoj brilijantnoj karijeri koja je osavila veliki trag u našoj narodnoj muzici…
Vaše ime na estradi se vezuje za vrhunski vokalni kvalitet i za izuzetno sviranje na harmonici. Gde ste započeli i kada muzičku karijeru koja je sve do danas veoma uspešna.
Moj prvi susret sa muzikom bio je u 8. godini života. Pohađajući osnovnu školu krenula sam uporedo u Nižu muzičku “Dr. Vojislav Vučković” u Beogradu gde sam inače rođena. Svirala sam tada harmoniku jer je od detinjstva bila moja velika ljubav. Kada sam stekla određenu rutinu na harmonici nadograđivala sam znanje kod poznatog i uglednog Dragana Vasovića. U srednjoj školi takođe sam išla uporedo u Stanković muzičku školu ali na časove flaute. Zatim sam postala član KUD-a “Jedinstvo” u postavci prvog ansambla kao harmonikašica. Nakon nekog vremena snimila sam svoje prvo kolo “Dušicino kolo” koje sam lično komponovala, kao i narodnu obradu “Rumenka” kolo sa članovima amaterskog društva 1975. godine, za diskografsku kuću RTV Ljubljana.
Kakav uspeh su zabeležila pomenuta snimljena kola?
Bila sam veoma zadovoljna postignutim, jer se “Dušicino kolo” dugo puštalo kao najava i odjava emisije za poljoprivrednike u prepodnevnim satima, takođe, “Dušicino kolo” je u fonoteci radio Beograda ostalo kao trajni snimak, što me posebno raduje.
Jeste li i dalje nastavili putem instrumentaliste, odnosno harmonikašice?
Da, posle izvesnog vremena, prešla sam u KUD “Ivo Lola Ribar” u prvi narodni orkestar pod upravom Milutina Popovića Zahara. Uradili smo zajedno veliki broj turneja, koncerata, lepe uspomene nosim iz tog perioda. U međuvremenu sam osnovala svoj orkestar što se pokazalo kao dobar potez, sa njima je bilo mnogo raznih vrsta veselja. 1979. godine sasvim sam slučajno dobila poziv da zamenim harmonikaša Miću Teofilovića u tada popularnom restoranu “Čačanka”. Od tada počinje ozbiljno moja profesionalna karijera.
Potičete iz čuvene muzičke porodice, u kakvim ste rodu sa legendarnim Acom Stepićem, jeste li sa njim sarađivali?
Aca Stepić je moj stric. Njemu dugujem ogromnu zahvalnost na putu ka profesionalizmu, bio je velika moja podrška. Već 1982. godine snimala sam sa njim prvu singl ploču sa njegove dve pesme. Zatim sam počela da snimam muzičke materijale svake treće, četvrte godine za diskografske kuće, “RTV Ljubljana”, “Diskos”, “Jugodisk”, “Melos” itd. Svako izdanje je bilo propraćeno reklamom na mnogim radio stanicama, kao i pozntim časopisima: “Sabor”, “Estrada”, “Politika Ekspres”, “Svet zabave”, “Duga”, itd….
Gdes ste tada nastupali, sa kojim kolegama ste najčešće radili?
Svih tih godina jako sam mnogo gostovala po Evropi i Kanadi i nešto kasnije 2004. u Americi i Čikagu. Bilo je tu nebrojeno veselja, svih vrsta zabava. Radila sa sa orkestrima Časlava Ljubenovića, Miše Markovića, Caleta Mitrovića, Zorana Vlajića, braće Dimić, Radeta Bogića-Zumajca itd… Moj ogroman repertoar, izuzetna komunikacija sa publikom, doprineli su da budem veoma tražena. Sa kolegama sam se uvek dobro slagala, imala dobru i korektnu saradnju.
U kom periodu je nastao preokret, kada ste se posvetili pevanju i stavili harmoniku u drugi plan?
Preokret je nastao 1991. godine, tada sam već mnogo više pevala nego svirala, tako je i ostalo do danas. Sve sam manje imala vremena za harmoniku, a svi znamo da ona zahteva ozbiljno vežbanje. To ne znači da sada ne znam da sviram, ali rekla bih, da je trenutno moje sviranje skromnije nego što je bilo.
Godine 2001. sam se oglasila sa audio-video materijalom koji je propaćen za javnost u hotelu “Slavija” sa živom svirkom uz orkestar Željka Jovanovića i uživo pevajući sve pesme uz plesnu grupu. Jasminko Stepić je vodio program a mnogo poznatih kolega kao i novinara slikom i tekstom su obelodanili promociju. Nastavila sam dalje da gostujem i da radim jer sam egzistirala isključivo od muzike, ali se nisam oglašavala u muzičkoj produkciji iz meni znanog razloga.
Koliko ste do sada snimili albuma i ko su vam bili saradnici?
Snimila sam 9 albuma do sada. Za moju uspešnu karijeru moram da kažem da su posebno zaslužni D. Šoškić i Dragiša Simić jer su tvorci pesme “Hej Srbijo najlepša si” koja se od 2018. godine emituje se na svim televizijskim kanalima kao i dijaspore, sve do danas.
Veoma značajni takođe su moji saradnici, poznati kompozitori Aca Stepić, Danilo Živković, Kornelije Kovač, Rale Čajić, Zoran Matić, Berko Dimitrijević, Mile Nikolić, uz napomenu da sam se i ja ostvarila kao tekstopisac i kompozitor…
Sa tekstopiscem Dušankom Đanković
Uspeh mojoj karijeri su takođe doprineli tekstopisci Dušanka Đanković, Milanka Stevanović, Mirjana Ilić, Grada Jovanović, Đuro Boljanović, Petar Tanasijević, Rale i Marija Čajić, Miodrag Ž. Ilić, Zoran Matić, Borko Dimitrijević, Zoran Tutunović, itd…
Izuzetno su nagrađivani , posebno na festivalima, važno je da ih se podsetimo.
- godine na “LIRA” festivalu, pesma koju sam pevala “Dozvoli mi da se nadam” osvojila je 2. mesto na tekst Dušanke Đanković i kopozitora Gorana Lalića.
- UTEKS festival XVII pesma “Ljubav prođe osta priča” – tekst i melodija Mileta Đedovića proglašena je za najbolju pesmu festivala i dobila drugu nagradu za test.
- LIRA festival “Neću da se lažno smešim” dobila sam nagradu za scenski nastup, tekst Dušanka Đanković, melodija Zorana Tutunovića, uz podršku KUD “Nikola Tesla” iz Obrenovca.
- UTEKS festival XVIII pesma “Izvor” – tekst Milan D. Šoškić melodija Zorana Tutunovića osvojila je nagrade, prvo mesto; najbolja melodija i prvo mesto najbolja interpretatorka.
- UTEKS festival sa duetskom pesmom i kolegom Dragišom Simićem “Hej Srbijo najlepša si” – tekst Milan Šoškić, melodija Dragiša Simić. Postigli smo veliki uspeh, bilo je mnogo televizijskih emisija; TV “Pink”, TV “Hapy”, “Studio B”, TV “Renome” itd…
Sa tekstopiscem Milankom Stevanović
Na XX UTEKS festivalu humanitarnog karaktera, pesma “Nije pesma ljubav samo”, tekst Milanka Stevanović, melodija Zorana Tutunovića osvojila je nagrade; najbolji tekst festivala, najbolji aranžman i od agencije “Royal Casting” najbolja interpretatorka.
- UTEKS festival XXI pesma “Grom ubio dušmane” tekst i melodija Berko Dimitrijević nagrada za najbolju melodiju, proglašena sam za najbolju interpretatorku. Tom prilikom gospodin Milan D. Šoškić predsednik “Udruženja tekstopisaca Srbije” uručio mi je “Zlatnu Povelju” povodom 40 godina uspešne karijere.
Iste godine 4. 12. 2019. dobila sam od “Saveza Estradno Muzičkih Umetnika Srbije” diplomu o statusu umetnika “Dušica Tomašević umetnik i vokalni solista”.
- godine na XXII UTEKS festivalu nastupila sam kao gost festivala sa pesmom “Život si mi promenio”, tekst i melodija Berko Dimitrijević. Ovom prilikom se zahvaljujem na ukazanom poverenju Milanu D. Šoškiću pod sloganom “NEK VAM CEO ŽIVOT BUDE PESMA”.
Zaista imate impresivnu karijeru, čestitam na velikom broju nagrada. Kakvi su Vam planovi za ovu godinu, da li imate posla, kako rade kolege u Beogradu s’ obzirom da pandemija i dalje vlada?
Hvala na komplimentu, ako bude sve kako treba, samo zdravlja Bože, već imam komplet urađenih pesama koje trebam da snimim. Stižu mi pozivi za nastupe ali verujute, veoma je nesigurno za sve umetnike. Mali broj kolega radi, rizično je i za organizatore i za nas koji trebamo da dođemo.
Hvala Dušice na razgovoru, na kraju imate li poruku za naše čitaoce?
Najpre, srdačan pozdrav svim čitaocima Portala “Svet Australia” i najlepše čestitke za Božić i Novu godinu. Vama i redakciji Veliko hvala na prostoru, takođe vam upućujem lepe želje za Novu 2022. godinu.
Voli vas sve, vaša Dušica Tomašević.
Slavica MOMAKOVIĆ
