EKSKLUZIVNI INTERVJU: MIROLJUB BUČIĆ, DIREKTOR “LIRA FESTIVALA”, “JEDAN OBIČAN ČOVEK”

ZA JUBILARNI, DESET “LIRA FESTIVAL”, REZERVISAN JE 29. OKTOBAR  2020.

“OGROMNA SATISFAKCIJA MI JE VELIKI BROJ PRELEPIH PESAMA, KOJE JE ZA SVE OVE GODINE IZNEDRIO “LIRA FESTIVAL”. PESME ĆE OSTATI OVOM NARODU KOJE ĆE TRAJATI I ŽIVETI POSLE NAŠIH ŽIVOTA”.

Moj današnji sagovornik Miroljub Bučić, cenjena je medijska ličnost, čovek sa velikim srcem, kojeg na estradi uzimaju za primer uspešnosti i istrajnosti, jer je svojim istinskim entuzijazmom i ljubavju prema pravoj narodnoj pesmi uspeo da očuva LIRA festival 10. godina, čiji će se jubilej održati u okotobru. Bez njegove hrabrosti i odlučnosti ovaj festival bi se ugasio kao i mnogi drugi, mladi učesnici festivala verovatno ne bi pronašli svoj pravi put jer on zajedno sa njima sanja njihove snove, uspevajući najtalentovanije da vine u zvezdano nebo… Da počnemo sa biografijom ovog sjajnog umetnika, poete i organizatora.

Miroljub Bučić, tekstopisac, predsednik Udruženja tekstopisaca LIRA i direktor LIRA festivala, rođen je 25. novembra 1964. godine u Vitanovcu kod Kruševca gde živi i stvara. Stihove piše još od školskih dana ali ih je javno publikovao tek 1984. godine u ilustrovanom časopisu za mlade “ITD”. Pesme su mu objavljivane u raznim listovima i časopisima a samo u “Saboru”, najtraženijem jugoslovenskom časopisu za narodnu muziku objavljivao je punih 12 godina, od 1986. do 1998. godine. Mnoge njegove pesme su počevši od 1991. godine, komponovane i snimljene a pevaju ih takva pevačka imena kao što su: Šaban Šaulić, Zoran Kalezić, Miloš Bojanić, Šeki Turković, Beki Bekić, Ćana, Aleksandar Ilić, Angel Dimov, Dragan Pantić Smederevac,Vera Nešić, Kale Dijamant, Miki Gajić, Jovan Mihaljica, Rade Nikolić Bikinjac, Snežana Jovanović Šikica, Saša Nedeljković, Tamara Bliznaković, Ranko Semić, Mica Rašić, i mnoga, mnoga druga… Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, a 2007. godine izdavačka kuća “Renome” iz Bjeljine izdala je kompilaciju za njegovim najlepšim pesmama. Glavni je incijator i organizator osnivanja strukovnog Udruženja tekstopisaca za muzičko stvaralaštvo LIRA koje je osnovano 2006. godine i od tada pa sve do danas, neprekidno je na njegovom čelu. Idejni je tvorac, organizator i direktor LIRA festivala koji je prvi put održan 30. novembra 2011. godine u dvorani Sportsko kulturnog centra “Obrenovac” u Obrenovcu. Ove godine desetim jubilarnim festivalom obeležava se decenija njegovog trajanja. Tim povodom o koncepciji  festivala Miroljub je rekao:

• Koncepcija LIRA festivala je takva da na njemu polovinu učesnika uvek čine poznata pevačka imena, a onu drugu polovinu anonimni ali kvalitetni pevači. Festival time daje veliki vetar u leđa pevačima pred kojim je tek prava afirmacija, jer mogućnost da budu zapaženi i da skrenu pažnju na sebe je veća u društvu već dokazanih pevačkih velikana. Festival LIRA je inače festival novokomponovanih narodnih pesama, pisanih u duhu bogate riznice naše kulturne baštine koji ima za cilj negovanje svega sto predstavlja tradiciju i tradicionalne muzicke vrednosti, sa posebnim akcentom na kvalitetnom tekstu kao temelju svakog vrednog vokalno-instrumentalnog dela. Za proteklih deset godina učešće na festivalu je uzimalo toliko velikih i poznatih pevačkih imena da je sada lakše nabrojati one koji nisu učestvovali na LIRA festivalu (jer ih ima manje), nego one koje jesu. Od onih koji su učestvovali na LIRI da spomenemo samo: Rašu Pavlovića, Dobrivoja Topalovića, Novicu Negovanovića, Milančeta Radosavljevića, Marinka Rokvića, Merimu Njegomir, Radišu Uroševića, Jasnu Kočijašević, Gocu Stoičević… Spisak je baš veliki i nabrajanje bi potrajalo, pa se izvinjavam svima onima koje ovaj put nisam imenovao. Pored velikog broja nagrada po kategorijama – najbolja muzika, tekst, aranžman, interpretacija, nagrade publike itd… festival redovno plaketama, tj. nagradama za životno delo odaje priznanja pojedincima koji su zadužili narodnu muziku i ostavili veliki trag u ovoj oblasti bilo kao pevači, tekstopisci, kompozitori ili instrumentalisti. Dosadašnji pobednici festivala su: Šeki Turković, Jelena Borćić, Gordana Lazarević (dva puta), Biljana Jeftić, Asim Brkan, Miki Gajić, Kale Dijamant i Era Ojdanić, što verujem sasvim dovoljno govori o renomeu i rejtingu festvala. Od prvog LIRA festivala pa sve do ovogodisnjeg jubilarnog koji je u pripremi, sve učesnike je pratio orkestar Zorana Vlajića sa kojim imam izuzetno lepu i korektnu saradnju, koja dugo dugo traje  i koji je takođe dao poseban pečat LIRI, a kad su autorska imena u pitanju, tu je tek teško pobrojati plejadu stvaralaca. Ali, Dragan Aleksandrić, Zoran Vlajić, Ljubo Keslj, Boban Prodanović, Novica Nikolić Patalo, Josip Matić, Zoran Tutunović Tutun itd…

Ove jeseni LIRA festival proslaviće desetogodišnjicu postojanja, da li je određen datum i mesto održavanja? Gde zaiteresovani mogu da se prijave, koje su propozicije?

• Još u aprilu mesecu kao termin za održavanje jubilarnog desetog Lira festivala rezervisan je 29. oktobar i to u dvorani Centra za kulturu i obrazovanje “Rakovica” u Rakovici (Beograd). Teškoće koje u međuvremenu izaziva celokupna situacija za Koronom, a tu pre svega mislim na ograničenja prilikom putovanja, nepredvidivost kad su u pitanju prelasci državnih granica, stalne promene broja ljudi koji mogu i ne mogu da se okupe u zatvorenom prostoru, otkazivanja nekih manifestacija koja su se izdogađala itd… meni kao organizatoru u mnogome otežavaju posao jer pevači svo vreme umesto da se na vreme potvrđuju svoja učešća, uplaćuju kotizacije i blagovremeno pripremaju pesme s kojima će nastupati, uglavnom sačekaju rasplet, čekaju da vide da li će festivala biti ili ga neće biti, pa da tek onda počnu sa svim tim radnjama… A šta ako se tek negde u oktobru ispostavi da je situacija takva da će se festival održati upravo u termnu koji je rezervisan? Može li onda da se nadoknadi svo do tada izgubljeno i propušteno vreme, da se obavi odabir pesama onako kako treba, pa sva snimanja, svi organizacajiski poslovi? Naravno da ne može, ono što se teško postiže i za godinu dana postići za 15-20 dana, pa onda razlog za odlaganje može da bude nemar i skepticizam pevača a ne Korona. Zato stalno apelujem pre svega na one ozbiljne pevače, da sada (a ne sutra), svako radi svoj posao, da ga ne prolongira u nedogled i odlaže čekajući nekakav “smak sveta”, i podsećam da tek kad oni odrade svoj deo posla omogućavaju meni da radim svoj organizacijski, i sve što pomeraju svoje obaveze, to meni ostavljaju manje i vremena i prostora da valjano završim svoje. Održavanje festivala se ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje, niti će bilo čija kotizacija i pesma da propadne, festivala će biti sasvim sigurno kakve god se prepreke budu isprečavale, bilo u rezervisanom ili pomerenom terminu, ali je jako važno da sada ne dajemo jutro za veče, da svako svoje odradi na vreme i da onda samo čekamo najbezbedniju epidemiološku situaciju za učesnike i za organizatora i za publiku, pa da se okupimo i – pevamo. Kad su u pitanju uslovi za zainteresovane pevače, oni pre nego što uđu u studio, mogu prvo da se jave na mail adresu: miroljub.bucic@gmail.com (ili Viber +381 693584395 i pošalju tekst pesme koju planiraju da snime i sa kojom bi da nastupe, pa tek da dobiju zeleno svetlo, da se tekst uklapa u standarde festivala mogu da nastave sa snimanjem, ili pak da odaberu neki od tekstova LIRINIH tekstopisaca koji su na raspolaganju. Naravno, kompozicije koje šalju ne smeju do održavanja festivala biti izvođene, javno publikovane niti objavljivane, moraju biti originalne, pisane u duhu bogate riznice naše kulturne baštine, da afirmišu i popularišu povratak našoj tradicionalnoj narodnoj muzici i pravoj narodnoj pesmi. Ali da ne bi oduzimao previše prostora, sve zainteresovane upućujem na zvaničnu FB stranicu festivala: https://www.facebook.com/LiraFestivalOfficial/  kao i na nas YouTube kanal: https://www.youtube.com/channel/UCAKkleLV2cHXPx2j67jLAqw) gde može mnogo više detalja da se sazna vidi i čuje.

Saznanje da će se festival svakako održati bilo po planu ili sa pomeranjem, verujem da će  ohrabriti pevače da se što pre jave, jer Vaša reč uliva poverenje kod njih… Da li postoji rok do kada trebaju da se prijave i pošalju pesme?

• Nema nekog specijalnog roka koji ne može da se probije kao da je armirani beton, ali uvek kad se radi o ovako krupnim organizacionim poduhvatima važi princip “što pre – to bolje” jer ostavlja dovoljno vremena za sve eventualne korekcije, doterivanja, izmene itd… da bi sve bilo dovedeno do perfekcije. Za veliku većinu pevača “uvek ima vremena” i najviše njih uvek za sve čeka zadnji trenutak, ne shvatajući da tek kad je njihov deo posla završen – moj tek počinje, da koliko oni više vremena potroše na svoj deo posla, utoliko se smanjuje vreme koje meni ostaje na raspolaganju da bez žurbe i valjano odradim svoj. Ne možemo paralelno da radimo i oni i ja, ja moram da sačekujem svakog od njih pojedinačno, pa tek onda da počinjem da i ja radim, a koliko je veće njihovo prenemaganje, toliko sam ja uvek u većem vremenskom tesnacu. Retki su pevači kao što su Suada Karišik Caca, Neša Pećanac, Nina Pavić, Snežana Savković, Slavica Mrvoš… koji se profesionalno odnose i prema svojim i prema tuđim obavezama, koji poštuju i svoje i tuđe vreme i koji ne misle da se ceo svet vrti oko njih. Ako je već termin za održavanje festivala na vreme rezervisan, obavljen i poznat svakome, neka svoja lična kultura i vaspitanje nalaže kada je uljudno prijaviti se, ako je ozbiljan i ako želi da bude deo te manifestacije.

Verujem da bi mnogi voleli da znaju, šta je jednog uspešnog tekstopisca, koji je napisao mnoge hitove, navelo da organizuje festival? Kako je sve počelo?

• Moram priznati da u početku nisam ni bio svestan u šta se upuštam, video sam samo da ono što se predstavlja i plasira kao narodna muzika – nije naša muzika. Video sam poplavu nakaradnih tekstova koji su puni nebuloza, prostakluka i gluposti, u kojima sve vrvi od nepismenosti, a koji se proglašavaju hitovima. Video sam da kome god je počela slabo da ide prodaja peciva, već se brže-bolje slikao sa mikrofonom u ruci uz onu čuvenu naznaku “radnooo”… Hteo sam organizovanjem festivala sve ovo što mi se ni malo nije dopadalo da malo vratim u rikverc, da vratim u vreme kad se pesme nisu gledale već slušale, i da konkretnim delima (pažljivom selekcijom) svega onoga što se pojavljuje na tom festivalu kažem; “Ljudi, ja mislim da to treba  ovako”… Hteo sam dakle da ponudim “kontra teg” svemu onome što se progresivno nameštalo kao nekakva nazovi vrednost, trend i modernizam. U organizacionom pogledu našao sam se na potpuno nepoznatom terenu, na ledini, tek su mi se iz festivala u festival otvarale oči, postajalo mi je sve jasnije i jasnije, koliko je ovo ogroman projekat i za ceo tim ljudi, a kamoli za jednog čoveka, koliko ludačke hrabrosti treba imati da bi se upustio u tako nešto, i koliku žrtvu treba podneti ako si perfekcionista i ako lestvicu kvaliteta uvek podižeš više. Organizacija festivala je počela celog da me guta, bavio sam se mnogo više tuđim nego svojim tekstovima, tuđim karijerama nego svojom, za sve drugo sam imao više vremena nego za sebe. Plaćao sam mnogo visoku cenu i istovremeno sticao sve više neprijatelja, jer svako za sebe misli da je najbolji tekstopisac, kompozitor, pevač i aranžer itd… pa kad nerealna očekivanja takvih ljudi budu neispunjena, frustracije im dostignu vrhunac, naravno da glavnog krivca za tu “nanetu nepravdu i nameštaljku” vide u onom ko sve konce drži u svojim rukama, tj. u meni. Jer, jedini regularan festival za njih je onaj na kome su pobedili, svi ostali su namešteni jer neko uvek ”ima nesto protiv njih”. Progutao sam bezbroj  gorkih pilula, istrpeo mnogo uvreda, pljuvanja i omalovažavanja. Bezbroj puta sam se pitao za koje babe zdravlje sve ovo radim, šta mi sve ovo treba? Ali nazad se nije moglo.

Ogromna satisfakcija mi je veliki broj prelepih pesama koje je za sve ove godine iznedrila LIRA festival, pesme koje će ostati ovom narodu, koje će trajati i koje će živeti posle naših života. Do mene su dolazili neki komentari, da broj pregleda pesama sa LIRA festivala na YouTube nije baš u skladu sa njihovim neospornim kvalitetom, da bi trebao da bude veći, ali mene to ne zabrinjava naročito. Živimo u vremenu velike internet ponude svega i svačega, ljudi su preplavljeni i zatrpani. Veliki izbor i nedostatak vremena učinio ih je površnim pa ništa s pažnjom ne proprate, ne udublju se, samo prelete, izlistaju, nemaju koncentraciju da odslušaju ništa do kraja, da analiziraju, a pesma traži angažovanost. U sveopštoj džungli, šumi prašumi, samo pukom slučajnšću dopru do po neke “zlatne grančice”. Potrebna je vremenska distanca, potreban je veliki protok vremena, koji će sve da postavi na svoje mesto. Tek tada će se videti da je sve ovo i te kako vredelo.

Autor ste mnogih pesama, imate li uvid koliko ste ih do sada napisali? Jeste li možda razmišljali da izdate knjigu. Da li biste izdvojili za naše čitaoce jednu od Vaših najdražih pesama?

• Da budem iskren, ja ne znam ni približno tačan broj pesama koje sam napisao, jer se nikad nisam upuštao u prebrojavanje, evidetiranje i slično. Ali, ako bi se zauzeo oko toga verovatno bi došao do nekog preciznog broja koji je svakako veliki. Što se tiče zbirke mojih pesama, bliži sam objavljivanju drugog kompilacijskog CD izdanja, jer se od objavljivanja prvog u “Renome-u” iz Bijeljine baš nakupilo dosta novosnimljenih, a to je svojevrsna zbirka pesama, samo muzički uobličenih. Ja inače volim knjigu i imam dosta pesama za čitanje, koje sam pisao ne da bi se pevale, ali nekako sam uvek kratak s vremenom da napravim odabir, da sve to pripremim za štampu, posvetim se tome u punom kapacitetu, a ne s pola snage itd… Ali možda ću to realizovati jednog dana. Kad mi za vreme dodje vreme…

Uvek je najteže od tako mnogo pesama izdvojiti jednu, jer svaka od njih bi u nekom drugom trenutku i specificnom raspoloženju mogla da bude ona koja je izdvojena. Veoma sam ponosan na veliki broj svojih pesama, kao što su na primer: “Zagledan u tebe” (Šeki Turković), “Što je lepo kratko traje” ( Aca Ilić), “Kako to” (Ćana), “Jedina greška” (Miki Gajić), i puno još, puno njih, ali ipak mislim da mi je nekako najbliža srcu “Idila” (https://www.youtube.com/watch?v=RdHWvr5XUOO) koju je otpevao Jovan Mihaljica:

Odmaklo jutro raspreda svilu,

nežno me ljubiš sediš u krilu,

s obliznje grane slušamo pticu,

blažen je osmeh na tvome licu.

 Ref:

A vreme lepo, lepo ko ti,

uz kuću trešnja lagano zri,

širi se miris košene trave,

oko nas leptiri krugove prave,

ljubavi premila,

to je idila.

Boje nas jutra prolećnog mame,

naslanjaš glavu na moje rame,

i zlata vredne brojiš trenutke,

dok divnu priču, pričamo ćutke…

Ref:

Sa kojim problemima se susreću mladi pevači, šta im savetujete kako da dođu do dobre pesme i pravih saradnika?

• Dobra pesma se uvek i jedino može dobiti od dokazanih autora i tačno je da košta, ali sve druge zaobilazne varijante pa i ona “sam svoj mastor” na kraju se ispostave kao mnogo skuplje, iako se za njima uglavnom poseže da bi se proslo jeftinije. Pevačima savetujem da prvo dobro prouče biografiju onog s kim počinju saradnju, da vide šta je to sve, za koga i kako pisao, jer je to najboja preporuka i garancija kvaliteta. Sva velika pevačka imena su postala poznata između ostalog zahvaljujući tome što su nepogrešivo umeli da odaberu prave pesme i prave saradnike. Danas se svi predstavljaju kao nekakvi tekstopisci, kompozitori i pevači. Više je “slobodnih umetnika” nego stanovništva, pa se i ne zna ko će kome da peva, piše, svira… Ko će koga da leči ako su svi doktori? U okolnostima kad svako može da radi sve, a manje je važno kako radi to što radi, ili je to preostalo stvar ukusa (najčešće lošeg), jedino od nekog ličnog obrazovanja, isprofilisanog i izgrađenog kriterijuma, zavisi sposobnost pevača da odvoje “ove” od “onih”.

Koji odnos imate prema ulozi direktora festivala?

• Imam krajnje odgovoran odnos. To je izuzetno odgovorna uloga ali i najnezahvalnija koja postoji. Kad sve funkcionise kako treba, onda je to nešto što se podrazumeva, tako i treba da bude. Niko nema ni približnu predstavu koliko je znoja proliveno, rada truda uloženo, znanja, umeća, da bi sve štimalo kao savršen mehanizam. Nikoga tada i nije briga ko stoji iza svega toga. Uloga direktora festivala je slična ulozi domaćice u kući, čiji ogroman rad niko i ne zapaža dok ona ne prestane  da radi, sve ono što radi. Tada odjednom postanu vidljive i neoprane čaše, i neobrisana prašina i prljave zavese i pune pepeljare, a neposredno pre toga niko nije uopšte ni pomišljao da je iza besprekorno uredne kuće stajao nečiji veliki rad. Tako i kad na festivalu neko pomisli (a svako na to ima pravo), da nešto nije kako treba, ili kako on misli da bi trebalo, pa bila to i najsitnija sitnica, niko pogled ne upire u majstora svetla ili zvuka. Tada se zna ko je uvek i za sve kriv.

Pretpostavljam da je organizacija tako velikog festivala veoma skupa. Kako izdržavate, da li je u današnje vreme teško naći sponzore? 

• Ne da je teško nego je gotovo nemoguće. Ako bi zahvaljujući ličnim poznastvima neko i odlučio da malo pomogne, obično bi to bilo u sinboličnim iznosima. Festival koji čitavu deceniju neguje našu kulturnu baštinu, koji afirmiše i popularizuje povratak našoj tradicionalnoj narodnoj muzici i pravoj pesmi, koji čuva nacionalni muzički indetitet ove zemlje, ne zavređuje podršku ni ministarstava za kulturu, ni SOKOJ-a, ni bilo kog drugog, ali se zato pozamašna finasijska srestva izdvajaju za EGZIT koji promoviše rock muziku, tehno, elektronski dance, hevi metal, Hip hop, rege, pank rock itd… Dakle, podržava se sve ono što je tuđa muzika, tuđa kultura i tuđa tradicija a ne naša… Gorak je ukus u ustima, ali izgleda da je i to kod nas tradicija. Članarina i kotizacije koje uplaćuju učesnici festivala su jedini izvor prihoda, ali nedovoljni za podmirivanje svih troškova festivala ovakvog nivoa i reputacije, pa se snalazim, pravim slalome i raznorazne vratolomije, prebacim iz praznog u prazan džep, pravim nešto od ni od čega, i svakog oktobra ni meni samom nije jasno, kako sam to uspeo da isplivam? Kako se dogodilo da nisam potonuo? Valjda će se u perspektivi pojaviti neko ko će prepoznati važnost svega ovoga što predstavlja LIRA festival, u šta ulažem veliki entuzijazam i ne samo entuzijazam…

Da li znate da umetnici veoma lepo govore o Vama, kažu dobar čovek, odličan organizator, uticajan, profesionalan, od reči, pouzdan itd… Ali privatno Vas ne znaju  mnogo. Kakav je Miroljub Bučić privatno? Imate li hobi, omiljenu knjigu, gde volite najviše da se odmarate, recite nam nešto Više o sebi?

• Privatno ja sam jedan sasvim običan čovek. Volim prirodu i Bogu hvala živim u jednom prelepom selu koje se zove Vitanovac, i koje je 13 kilometara udaljeno od Kruševca. Oko kuće koja je smeštena baš u epicentru te veličanstvene prirode, imam veliku okućnicu, površine skoro hektar, pa mi omogućava da se bavim mnogim stvarima koje volim; da sadim i negujem mnogo raznovrsnog voća, od smokvi, japanskih jabuka, trešanja, kupina itd… pa do raznog povrća u plasteniku koji takođe imam. Oko kuće uvek nađem mesta da zasadim dovoljno dinja i lubenica, a trenutno su me baš preokupirale stalnorađajuće jagode, koje sam proletos posadio. U ovaj moj ambijent savršeno se uklapaju pčele, imam skoro 30 košnica, tj. pčelinih društava i uvek dovoljno kvalitetnog, čistog i prirodnog meda. Sve me to istovremeno i odmara i umara, ali me pre svega i u najvećoj meri ispunjava.

Moj omiljeni pisac je Ivo Andrić a omiljena knjiga njegov neprevaziđen roman “Na Drini ćuprija”. Ne znam više ni sam koliko puta sam je iznova izčitavao, od korica do korica, i uvek sam tokom svakog novog čitanja, pronalazio i otkrivao, nove i nove, njene kvalitete i vrednosti. Prosto mi je brilijantan njegov način pripovedanja i besedništva da mi je često, kada sam (pre)umoran, dovoljno da pročitam samo par njegovih pasusa, ako ne više, pa da se ”vratim u život”. Uvek se iznova divim genijalnosti i neprolaznosti tog našeg istinskog velikana.

Pored muzike koje Vas oblasti umetnosti najviše privlače?

• Volim da pogledam dobru umetničku sliku, da odgledam dobar film, ali meni je pisana reč nekako najbliži način umetničkog izražavanja. Nedavno sam upoznao jednu ženu u mom kraju, koja se bavi izradom raznih predmeta od drveta, što je takođe vrsta umetnosti. Oduševio me je način na koji ona njihov autentičan oblik, pronađen u prirodi, prilagođava svakodnevnoj upotrebnoj vrednosti u domaćinstvu, pa je tako napravila luster od drvata, stone lampe, ramove za slike i ogledala i mnogo toga još. Fascinantno je koliko ljudska kreativnost i maštovitost ume da oplemeni, ukrasi, označi i prosvetli.

Poronašla sam na YouTube kanalu, eminentne umetnike, učesnike petog Lirinog festivala koji su dali izjave… pored ostalog su rekli:

Merima Njegomir: “Festival je jedino mesto gde mlad pevač treba da se predstavi. Kada stane rame uz rame sa renomiranim pevačem, onda se vidi da li će on tu ostati ili neće. Slažem se da festivali treba da postoje, ja sam jedan od pevača koji je napravio svoje ime i utabao karijeru baš na festivalima…”

Dragan Aleksandrić: “Za svaku pohvalu je trud organizatora. Ima dobrih tekstopisaca, dobrih pevača i pesama. Dobro je da imamo festival…”

Radiša Urošević: “Festival je prerastao u tradiciju, vidim da je to jedna ozbiljna priča. Festival se trudi da očuva tradicionalu narodnu pesmu…”

Milanče Radosavljević: “Oni se dobro bore, ima dobrih tekstopisaca… Lira je trenutno najači festival…”

Dobrivoje Topalović: “Što više ovakvih festivala! Ovo je divan primer da se neguju u duhu narodnog stvaralastva. Daj Bože da se održite što duže!” 

Kada padne zavesa i ugase se reflektori, kada se festival završi, sednete li sa izvođačima da sredite utiske? Kako se osećate kada čujete ovakve komentare?

• Osećam se kao planinar koji se popeo na sam vrh planine i koji bacajući odozgo pogled svuda naokolo, sav ushićen, oseća da sav trud i energija potrošeni tokom penjanja nisu bili uzaludni. Prelep je to osećaj, istovremeno velika nagrada (najveća) i veliko priznanje. Između brojnih nagrada koje sam kao tekstopisac dobijao, jedno od meni dražih priznanja je svakako plaketa od strane Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije, za “Zasluge u očuvanju naše nacionalne muzike”, koju mi je 2016. godine uručio Ljubo Kešelj, ali ovaj osećaj o kome sam malopre govorio, mislim da ipak prevazilazi sve nagrade. Naravno da uvek po završetku svakog LIRA festivala sednem sa izvođačima i uvek to budu prelepa druženja koja se pamte i ne zaboravljaju, ali koja je teško opisati jer ih treba doživeti.

Hvala Miroljube na razgovoru, da li imate poruku za izvodjače ovogodišnjeg Lirinog festivala? Za kraj, šta bi ste poručili čitaocima našeg portala “Svet Australia”?

• Bilo mi je veliko zadovoljstvo. Poruka izvođačima je da ne “daju jutro za veče” i da se blagovremeno prijavljuju za učešće. LIRA festival će svakako biti, bez obzira na okolonosti, sve poteškoće i sve prepreke. Prepreke uostalom postoje za to, da bi se preskakale, a ne da bi pokolebale one sklone kolebanju. Vašim čitaocima bi uputio naiskrenije pozdrave, u nadi da im je naš razgovor bio dovoljno interesantan za čitanje.

Izdvajamo pesmu “Idila” koju je Jovan Mihaljica izveo na LIRA Festivalu 2015. A koju je napisao naš sagovornik:

Slavica MOMAKOVIĆ