Vrhunski umetnik na harmonici Novica Nikolić Patalo, veliko je ime na estradi, sa prepoznatljivim i originalnim stilom i zvukom, što je od nemerljive važnosti za svakog umetnika. Da ga čujete među 100 harmonikaša znaćete da je baš on. Patalo, kako ga svi iz milošte zovemo, ima virtuoznu tehniku i umeće na harmonici, snažan izraz, neverovatnu energiju, uvek nasmejan, pleni na svakoj sceni na kojoj svira. Poznat je kompozitor i aranžer i ne čudi što radi sa našim najvećim zvezdama. Vlasnik je mnogih nagrada i priznanja, veoma mu je drago što ima status umetnika i što mu je najavljen status istaknutog umetnika, ali svečanost dodeljivanja opravdano se odlaže zbog pandemije. Novica Nikolić Patalo omiljen je u narodu i kod kolega, tražan je i svuda dobro došao, kao sjajan umetnik i divan čovek.
Sa Mitrom Mirićem
Još kao mali dečak počeli ste da svirate harmoniku, kakva sećanja imate iz tog vremena? Jeste li uzimali časove harmonike kod nekoga?
Rođen sam u porodici u kojoj su po tradiciji svi svirali neki instrument… Moj otac Miodrag Dragi Patalo (po kojem sam dobio nadimak Patalo) svirao je harmoniku, još kao dete sam je zavoleo. Kada sam Imao 5-6 godina, počeo sam na očevoj harmonici pomalo da sviram. Sećam se kada sam svirao da je majka stajala iza mene i držala kaiše da ne spadnu sa mojih malih ramena. U to vreme bili smo jako siromašni, spavali smo u jednoj sobi, otac, majka, deda, i ja. Otac je radio za malu platu u rudniku u Kostolcu na površinskim otkopima, svirao bi sa mojim dedom violinistom kada bi našli posao. Kada sam imao 6-7 godina, otac znajući da sam veoma talentovan, kupio mi je prvu malu harmoniku “Skalu” sa tri registra, za bolju nije imao para. Ipak, mnogo sam vežbao na njoj, kako nismo imali ni radio da bi slušao muziku, snalazio sam se, dešavalo se da čujem u selu na nekom veselju da neko nešto lepo odsvira, brzo bih otrčao kući trudeći se da to ponovim i da zapamtim.
Pare su i dalje bile problem, otac je jedva skupio za mesc dana da me pošalje kod čuvenog harmonikaša Dragoslava Jankovića Ćivre, barem da naučim osnovne stvari, prstored, itd. Zahvaljujući mom izrazitom talentu, Dragoslav mi je poklonio još mesec dana da učim kod njega. Bio je dobar harmonikaš po 40 dece je u dvorištu čekalo na red kod njega.
Majka, videvši koliko mi je stalo da svram i koliko mi treba pravi instrument, otišla je u Beč kod brata, koji joj je odmah tamo našao posao. Čim je zaradila dovoljno para kupila mi je profesionalnu harmoniku, mojoj sreći nije bilo kraja, mojoj voljenoj majci to nikada ne mogu da zaboravim.
Da li još uvek imate tu harmoniku što vam je majka kupila?
Na žalost nemam, to je bila italijanska harmonika, dobra, ali jako teška za mene, imala je 16 kilograma, a ja samo 12 godina, morao sam da je prodam. Gotovo me je polomila jer sam tada počeo da sviram profesionalno, verovali ili ne od svirki sam već tada izdržavao porodicu. Na njoj sam svirao skoro 10 godina. Kasnije sam mogao da kupim harmoniku koju želim.
Sa Đanijem
Iz Vašeg rodnog sela Drmno pored Požarevca je i legendarni kompozitor Novica Urošević. Poznato je da ste radili mnoge pesme zajedno, kako je počela vaša saradnja?
Pročulo se u selu da ima jedan dečko koji dobro svira harmoniku, tako je Novica saznao za mene i pozivao me kući kod njega. Kada je komponovao nove pesme, pevao je i svirao na zvečkama ritam-kastanjetama, a ja bih svirao harmoniku. Pesme je snimao na kasetofonu, tako su nastajali demo snimci koje je nosio u Beograd Branimiru Đokiću i oni bi ih onda davali pevačima. Tu je bilo mnogo hitova. Od pesme “Nedaj da nas rastave” koju je otpevala Zorica Brunclik on ništa više nije radio bez mene. Moja muzička karijera se od tada brzo razvijala. Počela je saradnja sa mnogo pevača koja traje sve do danas.
Patalo Sa Bekijem Bekićem i njegovom suprugom Nadom
Na našoj muzičkoj sceni godinama ste u samom vrhu kao maestralni umetnik harmonike, takođe, kopozitor i aranžer. Da li imate uvid koliko ste pesama komponovali do sada, imali učešće na njima, sa kojim ste pevačima sarađivali?
Uradio samo preko 1400 pesama, sa mnogim pevačima sam sarađivao, čini mi se nema koga nisam pratio. Teško da mogu sve da ih nabrojim i u ovom trenutku svih da se setim. Neka mi ne zamere, da se neko ne naljuti izdvojiću samo nekoliko: Nada Topčagić, Mitar Mirić, Beki Bekić, Vida Pavlović, Šaban Šaulić, Zorica Marković, Šeki Turković, Snežana Savić, Dragan Jovović, mogo sam sarađivao i sa Pedom Negovanovićem i mnogim drugima…
Patalo pokazuje pesmu “Slavski kolač” koju je koponovao za Nadu Topčagić
Šta Vam najviše nedostaje iz zlatnih vremena 70-80 tih godina?
Pre svega, nedostaje mi druženja sa kolegama na velikim turnejama, kao i tadašnje poštovanje. Ovi mladi ne brinu baš mnogo o tome… Nedostaju mi lepe pesme koje su se pravile u narodnom duhu, velike svadbe, koncerti, mnogo ih je bilo tada. Sećam se turneja sa Mitrom Mirićem kada smo radili po dva koncerta svaki dan, širom našeg regiona. On je punio velike hale po desetak hiljada ljudi, da li u Sarajevu, Beogradu, Ljubljani ili u Zagrebu, svejedno… Njegov veliki hit “Ne može nam niko ništa” koji je radio Novica Urošević, ja sam radio aranžman, bio je i ostao muzička himna. Verujte, bilo je, kao da će da se srušiti plafon kad on zapeva tu pesmu, bile su neviđene ovacije. Nada Topčagić u to vreme a i sada pravila je neverovatan lom na nastupima sa pesmom “Jutro je” koju je komponovao Miša Marković, Sanja Ilić tekst, a ja sam radio aranžman. To su bila divna vremena, mnogo se radilo, putovalo sa velikim međusobnim uvažavanjem.
Šta Vam znači harmonika u životu?
Harmonika mi znači sve u životu, jer sve mi je u životu dala. Pored velike i uspešne karijere koju imam, zahvaljujući njoj, upoznao sam i ljubav svog života, koju sam sreo u 8. razredu osnovne škole i sa njom ostao do dan-danas, moju suprugu Branku. Imamo sina Nenada i ćerku Maju. Od sina imamo unuku Milicu a od ćerke unuka Iliju. Snaja i zet su dobri ljudi. Oni svi zajedno i harmonika, moje su najveće bogastvo.
Sa Šabanom Šaulićem
Odsvirali se mnogobrojne koncerte obišli ste svet, ima li neki koncert koji posebno pamtite?
U veoma lepom sećanju mi je ostao koncert koji je organizovo “Venov list” u Sarajevu u hali “Skenderija”. Mnogo pevača je pevalo ali publika nije dala Mitru da siđe sa bine. Kako je krenuo forspil i izašao Mitar Mirić na scenu, hala kao da se srušila, nastao je delirijum kada je zapevao “Ne dirajte ruke njene”. Posle njega niko nije mogao da izađe na binu, bio je veoma popularan. Pojavio se zatim pevač (zaboravio sam koji), otpevao je celu strofu kao i da nije, niko ga nije slusao, publika je i dalje skandirala Mitar, Mitar. Morali smo nazad na binu da Mitar otpeva jednu strofu i zadovoljimo publiku… To je bilo neponovljivo.
Još jedan koncert pamtim, koji mi se desio kao nikad do sada u životu. Gradonačelnik Jagodine Palma, moj dobar inače prijatelj, pozvao me je da sviram sa mojim orkestrom za grupu koju je tada vodio u Grčku u grad Paralija. Jedno jutro sam poneo harmoniku sa sobom slučajno, kojim povodom sad ne znam, čim su me ugledali naši sa plaže, bilo je, hajde Patalo sviraj. Pa gde da sviram na plaži (smeh), ali svirao sam za dobro društvo uvek, kolce se razvilo u moru, na plaži daću vam slike da vidite. To je bilo i spontano i nezaboravno…
Sa suprugom Brankom i unucima Milicom i Ilijom
Ostali ste verni vašem stilu koji je posebno prepoznatljiv i zasniva se na temeljima narodne muzike, šta mislite o novim muzičkim talasima, koju imaju umetničku vrednost?
Dobro ste primetili, ostao sam veran svome stilu utemeljenom na narodnoj muzici. Ova nova muzika ima kratak dah iako lično nemam ništa protiv pevača koji je pevaju. Svako bira svoj pravac, ali muzičke vrednosti zna se koje su… Krenu na svirkama sa tim novim talasom ali kad zasviramo kasnije narodnu muziku i mladi i stari se oduševe, nastane pravi štimung. Ima jedna moja koleginica koja na žalost više nije sa nama, ne bih ime iz poštovanja da spominjem, koja je govorila meni i orkestru: “Pustite bre te biciklističke pesme”, misleći da ih ne sviramo, da se sa njima ne može daleko da stigne, možda neki kratak krug. Od tada mi se nekad šalimo pa kažemo “nemoj tu biciklističku”.
Igranka u vodi u Grčkoj
Sa poridicom živite u Požarevcu i imate odličan muzički studio, kako poslujete sada, da li Vas je pandemija zaustavila u poslovima?
Da, imam studio u kući u Požarevcu koji uvek po nešto radi, iako je pandemija. Ne kao pre, svakako. Sve moje kolege pa i mene pandemija je gotovo zaustavlia. Nemoguće je u ovim uslovima normalno raditi. Moj studio je odlično opremljen držim se svoga stila a oni koji žele modernije nešto, obraćaju se mom sinu Nenadu Patalu koji sjajno radi svoj posao. Na lageru imam mnogo lepih pesama koje čekaju bolja vremena.
Kakvi su Vam planovi za dolazeću sezonu, sa kojim pevačima najčeše nastupate?
Imam dosta svadbi zakazanih u toku ove godine, da li će se zbog pandemije održati ne znam da vam kažem. Nadam se da će biti bolje, sve ima svoj kraj pa i ovo čudo mora imati. U planu su neke nove pesme i to će mo videti šta će biti…
Sa Bekijem na nekom TV snimanju
Najčešće nastupam sa Nadom Topčagić i Bekijem Bekićem ima tu i mlađih snaga koji dobro pevaju, naravno radim i sa svima koji me pozovu, jer sam u dobrim odnosima sa mojim kolegama…
Hvala Patalo na razgovoru, za kraj, imate li poruku za naše čitaoce?
Naravno, čestitam Vašim cenjenim čitaocima širom sveta kao i Vama i vašoj redakciji Novu godinu, Božićne praznike i Pravoslavnu novu godinu i svima želim mnogo radosti i zdravlja, vaš Patalo!
Slavica MOMAKOVIĆ
