Glumica, muzičarka, pesnikinja, novinarka, foto-model, intelektualka sa pokrićem (redosled nije važan) … i još više od toga, a povrh svega, jedna normalna devojka koja živi u svetu koji nas okružuje i koja je uvek spremna da pomogne, da vas nasmeje, da vas oraspoloži i vrati veru u bolje sutra. Ona svira gitaru i violinu, ona peva, pleše, bavi se kik-boksingom… ima harizmu.
Iskreno, imao sam problema da je nagovorim na ovaj intervju koji sledi. Na moje insistiranje pre više od godinu dana, lakonski je odgovorila: “… možda i bude ostvariv kad se ovaj svet pokrene iz zastoja u kojem smo se zatekli, a koji je svakog ograničio na neki način…”
Takođe je zahvalila na ponudi, uz obrazloženje da “trenutno nije skoncentrisana na sebe”, napomenuvši da bi možda bilo dobro “nekom drugom prilikom”. I, dočekasmo i tu “drugu” priliku.
Nekada je igrala i košarku, a u Australiju je stigla iz Beograda 1998.
Ona je Aleksandra Katanović, rođena u Plaškom, u kršnoj Lici, ali voli da je jednostavno zovete ALJA PESME što je na neki način i njen zaštitini znak na društvenim mrežama ali i u svetu umetnosti i – svega.
Ova mlada i svestrana devojka koja ima mnogo obaveza, igrajući u raznim serijama na TV kanalima Australije, na samom početku, a na molbu da se sama, onako đuture, predstavi našim čitaocima širom sveta, kaže:
Dok radim na australijskoj TV sceni nacionalnog kanala ABC i komercijalnih televizija Channel 7, 9 i 10 u službi specijalizovanog statiste, glumice ili foto-modela ujedno dajem sve od sebe da doprinesem i srpskoj dijaspori i srpskoj kulturi kroz svoju poeziju, muziku i pisanje za nedeljne novine Srpski Glas (SG) vođene vlasnicom predivnom Živanom Jovanović i urednikom Željkom Prodanovićem. Stasala sam u Australiji i samim tim ovde završila višu muzičku i na Monash Univerzitetu diplomirala političke nauke, internacionalne studije i žurnalizam, ali moje korenje ostaje čvrsto ukopano u tlo plaščanske doline majke Like, a moj identitet usko vezan uz maticu Srbiju koja me je podigla na svom mleku u beogradskom bloku 21.
Sa Zdravkom Čolićem
Sa Bajagom
Pošto u superlativu govoriš o Srpskom glasu, da li bi mogla da sublimiraš taj tvoj angažman u listu koji je nedavno proslavio tri decenije postojanja, a takođe i da nas “uvedeš” u tvoj svet ispred filmske kamere?
Radeći za Srpski Glas imam čast da radim intervjue, i da ostvarim divna prijateljstva, sa mnogim znamenitim glumcima i muzičarima iz Srbije i šireg Balkana, a radeći pred australijskim video i foto-kamerama da sarađujem, a ponekad i drugujem sa glumcima iz Australije, Novog Zelanda i Amerike. Bila sam lice u lice sa poznatim glumcima koje sam obožavala kao dete, poput Lucy Lawless najbolje poznate kao Ksena Princeza Ratnica. Volim streljaštvo i posedujem luk i strelu manje zbog standardne dečje igre kauboja i indijanaca, a više zbog lika Ksena koja je devojčice inspirisala na fizičku spremnost i veštost. Tako me je primetio i poznati australijski kaskader Russell Frost koji je između ostalog dublirao Nikolasa Kejdža u “The Knowing”, pa me je uzeo pod svoje da me trenira za parkor i “movie stunts’ bazirane na mom prethodnom kick-box treningu i kondiciji.
Prilikom snimanja jedne od filmskih scena
Poznata si i po tome što imaš jake i čvrste stavove o životu i u životu samom po sebi. Sve se to reflektuje i na tvoje filmske angažmane. Diplomirala si Političke nauke. Hajde da nam sve to ukratko objasniš?
Neka od mojih najlepših životnih iskustava vezana su upravo za ljude koji su zadovoljni sami sobom. Uvek govorim – da bi smo se stavili u poziciju da doprinesemo svetu i nama samima ne smemo trivijalizovati ni jednu veštinu. Jednog dana će nam trebati i taj čekić, dizalica za kola, matematička formula, kist, knjiga, lopata, klizaljke, isto kao što je i meni za glumu iznenadjujuće pomogao CFA trening za vatrogasca, pa sam tako dobila prvi posao na jednoj od najpoznatijih TV serija ovde i u Engleskoj “Neighbours”. Posle su me zvali sa serija poput “My life is Murder”, “Halifax”, “Clickbait”, “The Fires”, “show” programa poput “Mad as Hell”, reklama poput “Melbourne Tourism”, “Australian Election”, “Lean Cuisine”, filmova poput “Sucker Punch”, itd.
Ti si gotovo u svemu, da tako kažem, svoja. Uvek nalaziš svrhu u svemu, a posebno u oblastima u kojima aktivno učestvuješ i na kojima nesebično radiš. Grešim li, ili..?
Verujem da bi smo trebali da provodimo vreme radeći ono sa čim bi i Gospod Bog bio zadovoljan dok posmatra. Držimo se domena koji nam prija, a koji nikom ne šteti, jer svi smo mi bitni činioci ljudske rase. Ne kopirajmo nikoga- budimo autentični, jer to što si “ti” niko ne može biti bolje od tebe samog. Svako od nas ima neku svrhu. Ja svoju najviše nalazim u pesništvu i muzici gde ljudima na neki pitom način mogu reći da nisu sami, da sve nas boli kad primimo udarac i raduje kad dobijemo osmeh.
Sa Borom Đorđevićem (Riblja čorba)
Pre nešto više od jedne decenije izdala si zbirku pesama. I ona se, po svemu sudeći, uklapa u tvoj umetnički opus ali i na poglede u celini. Retko ko kao pesnik može kroz stihove pričati. Reci nam nešto o tome?
Iako pesnici za vreme svog života uglavnom nisu “kul”, dajem sve od sebe da pesništvo opet bude “in”. Legendarni Borisav Đorđević Bora -Čorba je zbirku pesama koju sam napisala “Moderna Vremena – Alja Aleksandra Katanović” preporučio za štampu i napisao predgovor. Nulti primerak čuva Nacionalna Biblioteka Srbije, a zbirka je izašla na beogradskom sajmu knjiga 2010-e objavljena od strane izdavačke kuće “Miroslav” Novi Beograd.
Nije lako otvoriti srce potpuno i pred svima, ali kad ljude dotakne moja poezija i pesme koje komponujem i sviram, a koje kačim na Youtube kanal “Alja Pesme Official” i Fejsbuk profil “Alja Pesme”, to je kompletno razoružavajući osećaj. Među mojim pesmama, na moju veliku radost, nalazi se i pesma “Volim te van zdrave pameti” čiji sam tekst napisala na muzičku kompoziciju kreiranu od strane uglednog i široko poznatog gitariste Dragana Uroševića Uroša Ex-Osvajači.
Mi obično praktikujemo da one koje intervjuišemo, zamolimo da daju neki savet, da se na nekonvencionalan način obrate našim čitaocima, našim ljudima, svima kojima ova Planeta nešto znači, pa tako i tebi ostavljamo na volju da uputiš neku poruku.
Čitaocima Svet Australia i srpskoj zajednici u celini bih poručila da poslušaju ne samo starije mudre ljude, već sve razumne ljude koji su hodali raznim stazama između vrha i dna, jer ako su se držali zdravih moralnih vrednosti stekli su neverovatno vredna iskustva i pokupili zrnca mudrosti i veštine potrebne za lakši život.
To je posebno bitno u današnje doba. Sve zemlje Novog Sveta su otkrivene, svetske sile koje su opstale kroz istoriju, posebno kroz poslednja 4 veka socijalno-političko-ekonomskih promena se takmiče u osvajanju svemira. Tehnološko doba zadnje tri decenije evoluira u biotehnologiju. U ljudima postoji otpor prema svemu tome, jer prošlost nas je naučila da budemo oprezni, ali život nema rikverc, već samo izbor brzina za unapred. Još uvek su sa nama ljudi koji su vozili zaprežna kola, a tu su i deca koja savlađuju tehnologiju pre nego što savladaju jezik. Rezultat je veliki socijalni naboj u domenima svih zemalja. Dotok informacija je ogroman, a čak i stručnjaci imaju problema da ih obrade. Niko od nas nije jedini koji se jedva snalazi u svemu tome.
Trenutno se uvode mnogi parametri i zakoni koji bi nam odredili smernice i ja iskreno verujem da je to za naše dobro, ali ne odbacujem oprez. Daću vam primer kroz upitnu analogiju – Koliko je ljudi poginulo gradeći kineski zid koji je imao službu da zaštiti od mongolskih napada? Tako je i danas sa Kovidom. “Trial and error” što bi rekli Englezi. Srbi bi rekli “Dva put meri, treći put seci”, jer mi znatnije naginjemo oprezu od njih.
Rade BERAK
