Postojat pesni što se celi prikazni, pesni koi predizvikuvaat na voždiški, nasmevki, solzi. Edna takva pesna e antologiskata “Pusti merak Ratke”, pesna koja raskažuva za edna vistinska neostvarena ljubov, pesna koja ja proslavi samata Ratka za nejziniot život, no i posle nejzinata smrt. “Pusti merak Ratke” e pesna koja ja napiša nejziniot vnuk, talentiraniot kompozitor i tekstopisec Bobi Popovski koj e roden bitolčanec ama so postojano živealište vo Avstralija. Negovoto avtorsko pero se prepoznava po elegičnata senzualnost koja dopolnitelno ja naglasuva ljubovnata tematika sto preovladuva vo negovite pesni. Sakajќi da doznaeme nešto poveќe za ovaa vonseriska pesna no i za samiot avtor go kontaktiravme lično Bobi Popovski koj so neskriena srdečnost go prifati našiot razgovor i na eden topol način ni ja raskaža prikaznata za “Ratka”.
– Pred se bi sakal da vi se zablagodaram za pokanata za intervju so mene i na odvoenoto vreme… Vo nekolku navrati imam kažuvano za toa kako nastana pesnata za Ratka… Na nekoi svoi 11, 12 godini, kaj nas doma se zateknav (neprimetno) prisuten vo eden razgovor pomegju mojata tetka Ratka i mojata majka Sonja… Dete kako dete polno so ljubopitstvo i interest za razgovorot što go vodat vozrasnite, ja slušnav životnata prikazna na tetka mi Ratka, koja so golema doverba i ja raskažuvaše na majka mi… Prikazna koja beše za nekoja ljubov od nejzinite mladeški godini, no koja ete i vo pozni godini, ne možeše da ja zaboravi. Mnogu godini podocna, potočno vo 1999 istata taa prikazna pod napliv na silni emocii ja pretočiv vo pesna… Im ja puštiv na moite, a tie na tetka mi Ratka… Možete samo da zamislite, deka vo Bitola imaše more od solzi, što od kopnež za minatoto, što od silni emocii… Bev siguren deka pesnata, ќe bide prifatena vo narodot, no ni na son ne pomisluvav, deka ete ќe si go najde svojot pat i ќe stane antologiska.
Ratka Koleva zenata za koja e napisana pesnata Pusti merak Ratke
– Pesnata beše napišana točno edna godina, pred da bide ispeana na festivаlot “Serenada na Širok Sokak” vo 2000 godina. Imav želba ovaa pesna da bide izvedena tokmu na toj festival, smetajќi deka e avtohtona za Bitolskoto podnebje i zatoa ne ja ni prativme na togašnite prestižni festivali “Cvetnici”, “Valandovo-fest”, “Tetovski filigrani”… Ne beše nameneta posebno za nekoj pejač, no ete posle razgovor so lugjeto od festivalot i vo dogovor so tatko mi, se sluči Goran da ja ispee (go pozdravuvam vo ovaa prilika), a mojot tatko Kole beše pratečki vokal. Se pokaža kako dobitna kombinacija i nesomneno pesnata ja osvoi najprestižnata nagrada na festivalot Gran-prix nagradata za taa godina. A seto potoa e samo istorija… Smetam deka imam ubavi pesni, koi doprva treba da go dostignat svojot zenit… No kakva e momentalnata situacija vo državata pa i vo svetot, mislam deka ќe treba da se pričeka edno izvesno, no se nadevam ne tolku dolgo vreme…
Bobi vo svoeto studio
– Tetka mi beše i vooduševena i emotivna i tažna i radosna… Zaradi site spomeni koi seušte živeeja vo nea, a od druga strana, stana najopeanata žena vo državata haha… Mnogu lugje si se najdoa vo prikaznata, zatoa što sekoj od nas nosi nekoja “svoja Ratka” vo dušata, od razni sferi na životot…
– Vi blagodaram na ubavite dumi… Mu blagodaram na Boga, koj ete mi daril takov talent… Muzikata e moeto hobi, moja oddiška оd bremeto što go nosi sekojdnevieto, moja ljubov i voopšto nekoja moja nirvana na sovršen svet. Sekojdnevno dišam muzika, nema den da ne tvoram ili da ne snimam nešto, pa i koga ne e baš situacija za muzika… Jas često sakam da kažam za sebe deka sum “nepismen” muzičar, zatoa što ne čitam noti, tuku seta moja tvorevina e samo dobar sluh. Ne osporuvam , naprotiv se nadevam eden den ќe naučam i da gi čitam notite i da se “opismenam”. Najduvam golemo razbiranje kaj familijata. Soprugata Elizabeta se čudi, ako ne me zatekne vo moeto malo studio i odma prašuva dali se e vo red haha… Decata Sonja i Martin se veќe vozrasni lugje, no i tie znaat deka tatko im, može da go najdat vo sekoe vreme samo vo edna soba od kuќata…
Bobi so negovata majka
– Imam napišano nad 100 pesni, od koi svetloto na denot go videle nekoi 20-tina… Ќe spomnam nekoi od niv: Gradot na boemi (Mile Kuzmanovski) nagradena so 1-vo mesto od samite izveduvači na festivalot “Serenada na Širok sokak” vo 2002, Marija (Borče Naumovski) 3-to mesto od stručnoto žiri na “Valandovo fest”- 2011, Ptico bela (Milovan Sekulovski) 1-vo mesto od publika na “Ohrid fest”-2011, Koga ќe ti dadam išaret (Milovan Sekulovski) 2-ro mesto od publika na “Ohrid-fest”- 2013, Pesna stara Ohridska (Milovan Sekulovski) 2-ro mesto od publika na “Ohrid-fest”- 2014… Isto taka bi go spomnal ubavoto iskustvo, nadvor od Makedonija, koga vo sorabotka so teskstopisecot od Split Biserka Biskupović, na moja muzika se rodi pesnata ” Lipota promenila se nije” i zede učestvo na festivalot “Večeri Dalmatinske Pisme” vo 2018 godina. Sekoj avtor ima svoja lična karta, nešto po što e najmnogu prepoznatliv, a mojata lična karta nesomneno e “Ratka”. Jas site svoi pesni gi sakam i neguvam so ist žar , so ista ljubov, zatoa što site izlegle od mojot damar, od mojata duša, od moeto pero…Nekoja mora da prednjači, kako što e slučajov so “Ratka”, no mene mi se site dragi i smetam deka site imaat barem približen kvalitet kako “Ratka”…
Bobi so tatko mu i brat mu
– Prašanje mnogu često postavuvano od moi prijateli, drugari, bliski… “Kako sozdavaš, od kade počnuvaš? “… Nema formula, nema tajna ima samo emocija, napliv i inspiracija, što neznaete koga i kako ke ve pogodi… Ako pravite muabet so nekoj avtor, 95% site ќe vi go kažat istoto… Doagja ednostavno inspiracija, kako voda od izvor, koja mora da si go najde svojot pat nadvor… Poinaku ne možam da objasnam. Kaj mene najgolema ispiracijata e verbata vo Boga, ljubovta, tugjinata i se ona drugo što kako pojak engram, ostanalo vo glavata i eden den mora da si go najde svojot pat do slušatelite. Po pravilo prvo pišuvam tekst, a potoa muzika. No mnogu često se slučuva da napišam i muzika i tekst za polovina čas, a i najčesto e taka…Megjutoa se sekavam za nekoi pesni, a posebno za edna moja pesna deka ja pravev celi 2 godini, se dodeka ne bev zadovolen so samiot sebesi. Ne gi turkam rabotite “so sila”, ja zemam gitarata ako odi rabotata, pesnata sama teče, ne možete da gi prestignite mislite… Kako nekoj da vi diktira…A ako ne odi so dva tri akordi, pesnata ќe počeka sledna prilika. Možebi ete toa e tajnata na moite pesni.
So soprugata i decata
– Jas sum mnogu dolgo vo Avstralija, a sekoj den ja sonuvam mojata Bitola… Avstralija e preubava zemja, no Bitola moja e najubava… Nostalgija ke ima vo mene se dodeka sum živ! Što za Bitola moja, a najmnogu za moite roditeli, brat mi, vnukata Jana, rodnini prijateli… No znaete kako velat, “Mora nešto da fali”…
Makedonija vo srceto
– Momentalno rabotam na pesna so Hrvatski avtor od Slavonija, poznatiot bas primaš Ivica Plivelić Iva, na pesna koja ќe bide izvedena na “Ohrid fest”- 2021. Prva prilika štom možam da patuvam doagjam vo Makedonija, da si ja gušnam majka mi i site moi najbliski i da si ja vidam Bitola moja, a dotogaš da ne čuva Gospod site nas, vo ovie vreminja, nevreminja…
