“SAMO AKO SVOJE KORENE SPOZNAMO I SAČUVAMO, NEĆE NAS HLADNI VETROVI PO SVETU RAZVEJAVATI !”
Vesna Mirković, estradna umetnica, o sebi najbolje kroz pesmu govori… Odmah se čuje divna boja glasa, izuzetan vokal, sjajna iterpretacija… zbog čega je veoma cenjena. Rođena je u Smederevu, od ranih školskih dana u svetu je muzike. U njenoj bogatoj karijeri bile su mnoge turneje, koncerti, festivali, televizijski nastupi, ploče ali i trajni snimci za arhivu Radio Beograda.
Udata je za veoma svestranog i dobrog muzičara, vizionara Vladana Mirkovića, takođe iz Smedereva koji svira klavijature, bubnjeve, ritam i bas gitaru, a često je bio i solista u svojim rok grupama na početku karijere. Danas je najviše posvećen klavijaturama, kompozitorskom i aranžerskom radu. Kao muzički tim su izuzetno poštovani!
Devedesetih godina oformili su grupu “Zabranjeno voće” i snimili 2 uspešne ploče, na kojima je Vesna bila solista. Godine 2006. osnovali su etno sastav “Vesna i koreni” sa kojima su snimili CD etno muzike, pod nazivom “Koreni”.
Za naš razgovor, nismo imale vremenske prepreke jer se Vesna sa porodicom preselila u Ameriku, tako da smo mogle na miru o mnogim temama da razgovaramo.
Kada ste se, Vesna, preselili iz Srbije u San Antonio (Teksas)? Kako vam se dopada grad, jeste li se prilagodili novom načinu zivota?
Živimo u Teksasu već šest godina. Moram da kažem da smo mi i ranije u više navrata dolazili u Ameriku zbog nastupa, ostajali po nekoliko meseci, tako da smo se još tada upoznali sa načinom života, koji ima svojih prednosti ali i mana, kao i svuda. Najviše nam smetaju razdaljine, jer se previše vremena gubi u vožnji. San Antonio je drugačiji u odnosu na Čikago i Njujork, podseća na evropske gradove, ima zanimljivu istoriju. Inače, zbog našeg posla, naš čitav život je putovanje i lako se prilagodimo. U suštini uživamo da upoznajemo i otkrivamo nova mesta.
Sa vašom prvom grupom “Zabranjeno voće” snimili ste album sa komercionalnim pesmama, kasnije ste promenili stil i osnovali etno grupu “Vesna i koreni”, kako je došlo do toga?
Tako je! Prvi album smo snimili za PGP RTS sa komercionalnim autorskim pesmama i pesmama sa festivala zabavne muzike, na kojima smo učestvovali: “Beogradski šlager”, “Beogradsko proleće”, “Mesam”, “Sunčane skale”, “Budvanski festival”, na kojima smo bili i nagrađivani. Tada smo nastupali kao “Zabranjeno voće”. Upravo pod tim nazivom smo gostovali u Americi pre više od 20 godina. Ovo pominjem iz razloga, što smo baš na tlu Amerike, po prvi put izvodili etno muziku, koju smo uporedo stvarali i koja je naišla na sjajan prijem kod publike. Nismo imali dilemu da treba mnogo ozbiljnije da se posvetimo tom žanru. Tako je otpočeo rad na albumu etno muzike koji smo snimili kao grupa “Vesna i koreni”. Polovina pesama je naša autorska muzika a polovina su obrade tradicionalne muzike sa Balkana.
U Americi ste osnovali novu grupu “Vesna i koreni”, kako biste je sada definisali?
“Korene” čine muzičari i pevači koji teže etno zvuku, koji inspiraciju nalaze u tradicionalnoj muzici Balkana, a interpretiraju je na svoj jedinstven i moderan način, koristeći spoj drevnih i modernih instrumenata. Na ovim prostorima članovi grupe su iz tri grada: San Antonia, Austina i Hjustona. Ono što je karakteristično jeste da je nastup “Vesne i korena”, zapravo spoj teatra i muzike (kao što je prikaz odlomka iz čuvenog dela Bore Stankovica “Kostana”, prikaz drevnih običaja i sl.), koji vas svojom osmišljenom pričom vode kroz svet njihovih pesama.
Želja nam je da širom Amerike, svojim koncertima, pronosimo našu vekovnu tradiciju i kulturu i prezentujemo je kako našim ljudima, tako i svim drugi narodima koji žive na ovim prostorima.
Prošle godine ste učestvovali na internacionalnom festivalu pred američkom publikom u San Antoniu, na poziv renesansnog ansambla “Austin Troubadurs”, kakve ste utiske poneli?
To je bilo jedno sasvim novo iskustvo za mene i to je ta čarolija muzike, koja vam uvek donosi nove jedinstvene momente. Bio je to akustični nastup, bez mikrofona, što nije uobičajan kada sam ja u pitanju, i to je bila prava neobičnost za moje uši. Zatim, kad vas prate instrumenti kojima je svirano u srednjem veku i zvuče sasvim drugačije od današnjih, pa još njima sviraju srpsku izvornu muziku, odete i vi nekako u taj srednji vek, duhom. A kada to sve publika jako lepo prihvati i pozdravi, onda je doživljaj zaista jedinstven i kompletan. To je inače bio prvi put da se u srcu San Antonia, čuju zvuci srpske muzike, na jednoj ovako javnoj manifestaciji i zbog toga sam dodatno srećna. Moram reći da američka publika jako lepo reaguje na muziku Balkana uopšte i otvoreni su da čuju nešto novo. Ove godine baš u junu mesecu, trebalo je da se održi još jedan internacionalni festival, na kojem bi sa našom grupom “Vesna i koreni” nastupali, ali na žalost kao i sve drugo, festival je do daljnjeg otkazan.
Nedavno sam čula tvoju sjanu pesmu “Pesma pečalbara “, reci nam malo više detalja o njoj.
To je pesma zapravo sa našeg drugog albuma, ona je nekako vanvremenska pa je ponovo promovišemo i podsećamo na nju. Ona uvek ima lep prijem kod publike na našim nastupima, a naročito pogađa sve one koji žive daleko od svog rodnog kraja.
Kako sada izgleda vaša povezanost sa Srbijom?
Trudimo se da održavamo kontakte sa našim kolegama i saradnicima, jer realno, to je naša baza i samo tako možemo da čvrsto stojimo u muzičkom svetu. Velika je udaljenost i iskreno teže je nego sto sam zamišljala. Još uvek odlazimo svake godine na nekoliko meseci, tada radimo intezivnije na novim pesmama i snimanjima, realizujemo gostovanja na radiju i televiziji, imamo nastupe. Naročito se radujem snimanjima izvornih pesama za arhiv Radio Beograda.
Ti i suprug Vladan delujete veoma harmonično, godinama se pratite, kako u životu, tako i u muzici, šta vas čini tako skladnim?
Upoznali smo se, naravno, putem muzike u jednom Domu kulture u Smederevu. Nakon prvog susreta buknula je jaka i intezivna ljubav, koja evo hvala Bogu traje i do danas. To što smo oboje u muzici samo je još više doprinelo da se bolje razumemo. Inače, nas dvoje smo totalno suprotnog temperamenta ali verovatno se zbog toga dobro dopunjujemo. Vadan i ja se nikada ne odvajamo. Svuda idemo zajedno i to nam prija.
Dešava se da nekada nastupamo samo nas dvoje, tada bude najvažnije da se uz dobru muziku napravi dobar štimung i dobra zabava.
Imate dve ćerke Tanju i Tamaru, čime se one bave?
I pored toga što su jako muzički nadarene i školovane, ne bave se profesionalno muzikom. Starija ćerka Tanja je završila Univerzitet u Teksasu i finansijski je analitičar po struci. Tamara je završila Fakultet za kulturu i medije u Beogradu i onda je došla u Ameriku. Trenutno radi u jednoj privatnoj klinici ali u slobodno vreme aktivna je u muzici i zajedno sa nama učestvuje u etno programima. Svira frulu i peva kao što je to radila sa nama dok smo bili u Srbiji.
Kako se na tebe odrazila privatno i poslovno pandemija Korona virusa?
Obzirom da je cela porodica ostala zdrava, virus nas je hvala Bogu mimoišao, mogli smo malo više da se posvetimo sebi, da radimo stvari za koje nismo imali dovoljno vremena i u tom smislu nam je prijalo. Međutim, morali smo sve nastupe da otkažemo do daljnjeg i na žalost još uvek ne znamo do kada… tako da taj osećaj da ispred sebe nemate konkretan plan, da ste na čekanju, ni malo ne prija. Kao da je život u tom smislu stao i najblaže rečeno, jako je čudno. Ostaje nada da ćemo uskoro početi normalan zivot.
Obišla si sa “Korenima” dobar deo sveta, jeste li bili u Australiji, ako bi se ukazala prilika da li bi nastupali tamo?
Ne nikada nismo bili i svakako bismo rado gostovali. Vidim da je naša dijaspora vrlo jaka i aktivna u toj dalekoj zemlji i bilo bi mi veliko zadovoljstvo da tamo nastupamo.
Kakvi su vaši muzički planovi za ostatak godine?
Mi smo još prošle godine otpočeli rad na novim pesmama, sa našim dugogodišnjim saradnicima. Na žalost, zbog ove situacije sve se malo usporilo. Daćemo sve od sebe da što pre privedemo rad na albumu pri kraju. Biće to jedno muzičko iznenađenje i jedva čekamo da čujemo mišljenje naše drage publike. Na čekanju su i etno koncerti koje smo pripremili, čim se steknu uslovi, kreću nastupi širom Amerike. Muzika, koncerti, nastupi… to je naša prošlost, sadašnjost i budućnost!
Hvala Vesna na razgovoru, šta bi poručila našim čitocima za kraj?
Da čuvaju svoje zdravlje, žive svoje snove punim plućima i neguju svoje korene i prenose ih na potomke jer, “samo ako svoje korene spoznamo i sačuvamo neće nas veliki vetrovi po svetu razvejavati”!
Slavica MOMAKOVIĆ
