Petnaest godina prošlo je otkako je Jelena Tomašević Bosiljčić stigla u Beograd, u kojem je prethodno već dokazala da će muzika biti njena profesija.
Baš tu se rodila njena ljubav s glumcem Ivanom Bosiljčićem, ali i njihova danas osmogodišnja ćerka Nina. Iako su zbog posla često na putovanjima, pop pevačica s porodicom dane izolacije provodi u novom domu u mirnom delu prestonice u koji su se nedavno uselili.
Pevate li po kući i ukućanima?
– Pevam Ivanu i Nini razne pesme, počevši od onih s kojima sam se takmičila još u „3K duru“, preko izvornih do svojih numera. Oni su moja najslađa publika. Ali nedostaju mi koncerti. Pišu mi ljudi na društvenim mrežama da slušaju „Noćas dođi mi“, pesmu koja je bila u senci hitova s prvog albuma. Inače, više volim pevanje uživo od onog u studiju i po emisijama, pa jedva čekam da se vratim svom poslu u punom svetlu.
Da li se u vašem domu češće slušaju vaše pesme ili gledaju Ivanove serije?
– Najviše se prate Ninini časovi na RTS i onlajn časovi iz redovne i muzičke škole. Pored toga crtamo i pevamo zajedno.
Sada ste s porodicom više nego ikada pre?
– Imam sreću da nemam fiksno radno vreme i odsutna sam od kuće samo kada imam koncerte ili snimanja u studiju, pa sam skoro stalno s Ninom. Ivan je imao periodična snimanja u Rusiji, ali smo Nina i ja provele celo leto u Petrogradu. Period izolacije doživeli smo kao zajednički produženi odmor i posvetili se jedni drugima.
Jeste li tokom izolacije otkrili neku osobinu svog supruga koju ranije niste primećivali?
– Ivan je veoma duhovit, ali u ovoj izolaciji je prevazišao samog sebe. Činio je sve da Nina ne oseti da se nešto krupno dešava, svakog dana je izvodio razne kerefeke i zasmejavao nas, pa me je podsetio na onaj film “Život je lep”.
Da li je šlag s malinama samo delić onoga što znate da spremite?
– Kad sam videla da je Ivan okačio na svoj Instagram šlag s malinama i napravio foto-montažu sa skijašem na njemu, slatko sam se ismejala. Uživam da izmišljam recepte i isprobavam nove, a pomaže mi moja Nina, pa nam je zabavno.
Lagano trošite tridesete. Da li vam se čine drugačijim od onoga što ste mislili kada ste ulazili u četvrtu deceniju?
-Sa 36 godina osećam se bolje nego sa 20. Sada sam utemeljenija sa samom sobom više nego pre. To je lepa strana sazrevanja. Radovala sam se tridesetim i moja radost bila je i opravdana. Lepe su godine koje živim i daj bože da tako bude i u budućnosti.
S kojim kolegama ste privatno u kontaktu?
– Moji najbliži prijatelji iz Kragujevca rasuti su po svetu. Marina je u Čikagu, Đorđe u Dubaiju, Senka i Jasmina u Švajcarskoj, Ivana u Kragujevcu, a samo mi je Sneža u Beogradu. Među kolegama sam stekla prave prijatelje: kumu Mari Mari, Željka Joksimovića, Sergeja Ćetkovića, Sašu Kovačevića, Jelenu Pudar iz Nevernih beba i sa svim imam divan kontinuitet u druženju.
