U subotu, 14. Septembra 2019. u hramu Svetog Save u Greensborough, svečanom Akademijom, obeležena su dva izuzetna jubileja, 800 godina autokefalnosti SPC i 70 godina crkvenog života u Australiji. Organizator je bila Mitropolija australijsko-novozelandska.
Posle večernje službe u svetom hramu kojoj su prisustvovali vladika australijsko-novozelandski g. Siluan, gostujući vladika amarečko-kanadski g. Longin, potom episkop Ruske zagranične crkve u Australiji g. Georgije i naravno, svi srpski sveštenici iz Viktorije koji su ekskluzivno za ovu priliku bili za pevnicom, vernicima se obratio glavni gost, iguman manastira Hilandar, arhimandrit o. Metodije. On se pohvalno izrazio o ulozi Srpske crkve u Australiji uz zahvalnost što mu se pružila prilika da bude gost među vcernicima petog kontinenta. Spomenuo je i blaženopočivšeg starca o. Nikanora Hilandarca koji se upokojio u manastiru Svetog Save u Ilajnu nakon što je mimo saveta lekara zbog kardio problema, stigao u Australiju da širi veru i ljubav pravoslavnu.
– Cele ove godine na raznim mestima gde postoje hramovi Srpske crkve proslavlja se veliki jubilej – 800 godina od akutokefalnosti SPC. Posebno nam je drago i da prenesem pozdrav i čestitke bratstva manastira Hilandara za vaš jubilej koji takođe proslavljate. Naravno, ova država vas je prihvatila i ponudila vam je svoje blagostanje, ali mi kao narod već 70 godina njima dajemo nešto još veće – blagoslov Pravoslavne crkve. Kao što se u u ovom hramu služi pravoslavna liturgija, ona je takođe i na blagoslov i ovoj državi na ovom kontinentu. Nema ništa veće na ovoj Zemlji od pravoslavne liturgije, na kojoj se na pravi i istinski način slavi Bog u Trojici. Budite ponosni na ovoj jubilej, učinite što više možete da obogatite svoj duhovni život, a naravno to je moguće u jedinstvu – bile su reči Igimana.
Vladika Siluan je pozdravio dragog gosta iz Hilandara ali se od srca zahvalio i kolegi iz Amerike, nekadašnjem epiksopu australijsko-novozelandskom Longinu kao i ruskom kolegi Georgiju. Naravno i svim prisutnim sveštenicima i vernicima koji su se odazvali u ogromnom broju. Vladika je posebno pohvalio domaćina, paroha hrama Svetog Save o. Vladislava Šipovca i njegovu upravu i parohijane.
– Evo dana koji stvori Gospod, dana u kome gospod Isus Hristos okupi nas, njegovu decu na Petom kontinentu, da se obradujemo jedni drugima i da se nađemo oko Nemanjićke lavre, oko puta Svetoga Save, oko igumana hilandarskog oca Metodija koji je sa nama u godini u kojoj proslavljamo veliki jubilej naše crkve, 800 godine njene samostalnosti i istovremeno jubilej 70 godina otkako smo ovde kao srpski narod crkveno organizovani na ovom kontinentu. Pošli smo organizovanim putem naših predaka, putem manastira Hilandara i njenog prvog igumana i prvog arhiepiskopa srpskog Svetog Save. Tim putem i dalje hodimo jer je to jedini put koji može da oduži nas kao narod u opstanku i svim onim vrednostima koje konstituišu jedan život koji ima svoj smisao. Hodajući tim putem mi taj smisao zadobijamo i širimo oko sebe kao narod ma gde god da se nalazimo, a to činimo i sada ovde na Petom kontinentu gde je upaljeno kandilo Svetog Save i negove Svete crkve pre 70 godina – bile su reči Episkopa.
U ime domaćina, visoke goste i vernike je pozdravio i paroh hrama o. Vladislav Šipovac koji je podsetio kako je tekla izgradnja hrana Svetog Save i Grinzbari.
– Po ideji blaženopočivšeg igumana hilandarskog Nikanora, ovaj hram je izgrađen kao replika kruševačke Lazarice – naglasio je o. Šipovac.
Nakon službe, arhimandrit Metodije je prisutnima podelio blagoslov.
Svečana akademija je održana u velikoj sali Srpskog centra koja je bila puna kao košnica.
Na ulazu u salu, visoke crkvene ličnosti, sa hlebom i solju dočekala je i poželela im dobrodošlicu, predsednica Kola sestara “Ognjena Marija”, pri ovoj CO, Danijela Subotić.
Po tradiciji, uz zvuke “Marša na Drinu” visoke crkvene velikodostojnike i sveštenstvo, te goste iz društveno-političkog života države Viktorije, u dugačkom špaliru sa obe strane, po sredini sale, dočekali su mladi folkloraši iz grupa koje su kasnije nastupile na bini. U mkuhinji, specijalno za ovu priliku radile su žene i pokoji muškarac iz gotovo svih CO Viktorije što je za svaku pohvalu.
Program je bio bogat i sažet. Na dopadljiv način su ga vodile Tatjana Georgievska i Mina Bitrašević.
Nakon intoniranja australijske i Srpske himne pri čemu je Sava Đukić dirigent i pevač hora Stevan Mokranjac iz CO Svete Trojice iz Brunswick-a, australijsku otpevao uživo, na bini se našla grupa srpskih sveštenika koji su otpevali liturgijsku pesmu “Tropar Svetom Savi”. Posle njih je pozvana članica Federalnog parlamenta za izbornu jedinicu Jaga-Jaga, Kate Twaites. Ona je dočekana burnim aplauzom pošto je poznata kao prijatelj Srba i srpske zajednice u Australiji. Kejt je naglasila kako skoro svakodnevno ima kontakte sa Srbima, te kako su oni sami vredni i veoma značajan factor ekonomske stabilnosti i društvenog života Australije i Viktorije.
Sledio je izuzetno profesionalan i zapažen nastup hora Stevan Mokranjac koji je izveo “Hvalite” i “Tebe poem”. Solo izvođenje dveju devojčica Milice Vlajić iz CO Sv kralj Stefan Dečanski Carrum Downs “Ko udara tako pozno” i Anastasije Čabo iz CO Sv arhiđakon Stefan Keysborough “Suza Kosova”, izazvalo je dosta emocija i ovacija kod prisutnih i visokih gostiju.
Voditeljke su, nakon toga, na binu pozvale čuvenog narodnog guslara iz Beograda profesora Đorđija Koprivicu koji se trenutno nalazi na turneji po Australiji koji je oduševio kratkim ali efektnim pevanjem uz gusle o Kosovu, toj večitoj rani svakog Srbina.
U ulozi govornika se našao visoki gost iguman lavre hilandarske arhimandrit Metodije koji je manje-više ponovio reči koje je izrekao u svetom hramu.
Nastavljen je umetnički program u kojem su zajedničke recitacije pod nazivom “Život Svetog Save”, izveli učenici škola srpskog jezika iz Brunswick-a, Keysborough-a, St Albansa i Greensborough-a. Potom je prezentiran kraći pregled osnivanja srpskih pravoslavnih crkava i manastira u državi Viktoriji.
Za kraj umetničkog dela ostavljen je nastup folklornih grupa. Tom prilikom svoje umeće na radost svojih koreografa, familija i prijatelja i na oduševljenje posetilaca, pokazale su sledeće grupe: Avala (Greensborough), Morava (St Albans), Morava (Brunswick), Ravanica (Carrum Downs), Karađorđe (Rockbank) i Šumadija (Keysborough).
Završnu besedu imao je episkop australijsko-novozelandski Siluan koji je, ako i uvek, kratko, jasno i nenametljivo govorio o ovdašnjem crkvenom životu, o ulozi koju crkva ima i nosi je zajedno sa vernicima, ali je spomenuo i Kosmet koji prolazi kroz golgotu.
– Treba da radimo na podizanju škola, dečijih obdaništa kraj naših pravoslavnih hramova jer se tu deca od najmlađeg uzrasta uzgajaju. Posle izgradnje Koledža u Sidneju, treba ih izgraditi i u Melburnu, Adelajdu. Treba da imamo viziju i snagu i izađemo kao zajednica iz dosadašnjih okvira razmišljanja, da pokažemo malo hrabrosti da iskoračimo i upustimo se u ono što treba da bude garant našeg opstanka na Petom kontinentu.
Svoj govor je završio rećemi “Živela Srbija!”
Kraj je, po običaju završen narodnim veseljem za koje se pobriniuo orkestar Miroslava Bogdanovića sa pevačem Stefanom.
Proslava 800 godina autokefalnosti i 70 g odina organizovanog crkvenlog života u Australiji, nastavljena je sutradan arhijerejskom liturgijom i akademijom kod CO Sveti arhiđakon Stefan Keysborough.
Rade BERAK
