Ljubiteljima folk i prave narodne muzike sigurno srce zaigra kada čuju i ugledaju MALU CANU. Puna pozitivne energije, lepoga glasa, vesela i razdragana izmamiće vam osmeh na licu. Ona prosto ne može da se zaboravi, veoma je harizmatična lepa devojka, posebna, sigurna u sebe, peva svoje hitove zbog čega je tražena i svuda dobrodošla pevačica!
Imale smo više nego prijatan razgovor!
Gde ste rođeni?
– Ja sam dete iz Južne Srbije. Rodno mesto mi je Vranje, roditelji su mi takođe iz tog kraja. Ti dani moje rane mladosti su urezani u moju dušu i ja sam i danas prava Vranjanka i ponosna sam na to. Kao devojčica sa svojim roditeljima sam prešla u južni Banat u lepo selo Bavanište. Tu sam odrasla, tu sam školu učila, tu sam kao devojčurak imala prve simpatije koje sam krila od mog prestrogog tate Mićka. I danas moji roditelji i sestre i braća su u Bavaništu i Pančevu i puno vremena sam sa njima.
Kada ste otkrili ljubav prema pevanju, gde ste prvi put nastupali?
– Moja ljubav prema pevanju izgleda da se rodila zajedno sa mnom. Sećam se kao klinci smo pravili pred našim roditeljima specijalne “koncerte” u kući. Moje sestre Sanja, Vesna, Jelena i brat Vlada, imali smo predstavu pred mamom i tatom. Ja sam pevala od Lepe Brene “Tamba Lamba”. Imitirala sam Lepu Brenu ostali su bili Slatki Greh!
Kod mene je sve nekako došlo samo od sebe. Verovatno sam od mame Jagode povukla gene koja se nije bavila pevanjem ali vrlo lepo zna da peva i moj je kritičar i savetnik. U školskim danima postala sam član KUD u kome sam igrala i pevala i bila srećna kad otpevam neku pesmu pa me publika nagradi aplauzima. Eto, tada je to počelo u Kud-u sam mnogo naučila što se muzike tiče.
Kako je počela saradnja sa živom legendom, istaknutim umetnikom Andrijom Bajićem? Gde ste se upoznali?
– Bog mi je poslao tog čoveka i izuzetnog umetnika Andriju Bajića da nam se staze sretnu i da uz njegovu pomoć doživim ovo što imam danas. On je izvarendan poznavalac naše narodne muzike. 55 godina je pevao sa bratom Tomom i kao duet Braća Bajić ostavili su zlatnu stazu iza sebe. Tek kada sam ih upoznala lično, shvatila sam ko su oni i kako ih naš narod u celom svetu voli i poštuje. Na zalost čika Toma nas je napustio ali moram reći da je bio divan čovek i umetnik i da mi je uvek davao savete lepim rečima kao svom detetu. Upoznala sam se slučajno. Andrija je predsednik “Udruženja estradinih umetnika i izvodjača Srbije”, je bila potrebna licenca za rad. Obratila sam mu se preko Facebooka i on je došao u Jakovo gde sam pevala krajisko veče sa grupom “Srpska tromeđa.” Bilo je to nešto posebno za mene kao pevačicu koja je tek počinjala da se pojavljuje u svetu estrade. To je bio naš prvi susret i eto, hvala Bogu, od tada smo zajedno uradili puno sto se muzike tiče. Upoznao me je sa velikim imenima naše narodne muzike i to je bila za mene odskočna daska. On je veliki kritičar, sluhista, poznaje muziku “u prste” i ne dozvoljava da se olako prelazi preko grešaka i nedostataka.
Andija Bajić komponovao je za Vas dva velika hita “Crkva malena” i “Nagazna mina”. Kako su pesme nastale, ko je stvorio ideju za duet sa Borom Drljačom? Recite nam nešto više o tome.
– Andrija je nešto sam, nešto sa svojim bratom napisao puno pesama koje su ostale da se pevaju kao da su izvorne narodne. Prisetimo se samo pesme “Nad izvorom vrba se nadnela”. Da ne nabrajam dalje. Jednoga dana krenuli smo na manifestaciju “Dani Buce Jovanovića” i on je pred polazak pitao da li želim da čujem jednu pesmicu koju je tek napisao. Naravno da sam želela. Uzeo je harmoniku i kada je zapevao “U selu u selu, zlato moje, crkva malena…” celo moje detinjstvo mi se stvorilo pred očima a melodija i tekst su mi se odmah uvrteli u glavu. Nije prošlo ni dvadeset dana pesma je na festivalu kojeg je organizovala TV Duga, zauzela prvo mesto. Nisam verovala da će narod toliko da je voli i sluša i da ce uz nju moje ime postati sve poznatije i poznatije. Tada sam započela onaj prvi skok na više i organizatori su počeli da me traže da nastupam u programima. Nešto više od godinu dana posle te pesme, opet Andrijin predlog i ideja da snimim dijalog pesmu sa dragim čovekom i kolegom Borom Drljačom. Mislila sam da li je to dobro, jer nisam snimala nisakim duete ali on me je obedio da ćemo Bora i ja biti interesantni kao scenski TV nastup. Bora Krajišnik, krupan čovek ja malena… Sve se ostvarilo! BN televizija se zainteresovala i direktor produkcije BN Music gospodin Dragan Dmitruk – Čičak je uzeo te dve pesme i izdao mi CD. Pesma “Nagazna mina” ima milion pregleda na Youtube a moj i Borin nastup je svuda prihvaćen sa oduševljanjem.
Pesme su vam donele veliki uspeh da li vam se život promenio?
– Ono što sam bila pre 10 godina, to sam i danas. Samo što sam za tih 10 godina starija. Popularnost me nije ponela a neće ni u buduće. Ljudi me poznaju na ulici i prodavnici, svuda. Javljaljaju mi se. Sa svakim stanem prozborim po neku lepu reč, zahvalim se na komplimentu i idem dalje. Ne menjam ni način života ni bilo šta drugo. Želim da kažem da sam srećna što me vole kolege i koleginice ovakvu kakva sam. Vesela, nasmejana i uvek spremna za šalu.
Sa kim najčešće nastupate na koncertima i gde Vas najviše pozivaju?
– Najviše nastupam sa Angelom Dimovim, Erom Ojdanićem, Borom Drljačom, Novicom Negovanovićem, Betulom, Andrijom Bajićem, pevačkim krajiškim grupama itd… A zajedno sa Andrijom družimo se sa Tozovcem, Lepom Lukić, Gedžom Uroševićem i mnogima drugima… Što se tiče poziva, svuda me zovu. Pored mnogo mesta u Srbiji bila sam nedavno u Hrvatskoj u Rumuniji a ugovorili smo za juli Mažarsku sa njihovim orkestrom “Veseli udvarači ” koji super svira i znaju sve moje pesme.
Kakva je muzička atmosfera sadašnjice, koje pesme pored Vaših pevate najčešće na nastupima?
– Ja sam vesela osoba, volim lepu atmosferu i uvek sam u stanju da dignem publiku na noge, da orkestru dam krila i da sve bude super. Naravno ne gledam i ne trudim se da samo svoje pesme pevam. Pevam i muške i ženske pesme. Imam veliki repertoar i za to me muzičari vole da prate.
Da li se bavite nekim drugim poslom osim pevanja?
– Zaposlena sam stalno u Udruženju estradnih umetnika Srbije na radnom mestu sekretara udruženja. Andrija Bajić je predsednik i zahvaljujući velikom zalaganju i trudu to je najbolje i najveće udruženje etradnih umetnika u Srbiji sa oko 3.300 članova. Sva imena koja nešto znače u narodnoj muzici su naši članovi. Evo samo nekoliko: Ceca, Snežana Đurišić, Kemiš, Željko Samardžić itd…
Šta činite da ostanete verni sebi od kojih pravila nikada ne odstupate u životu?
– Da bih ostala verna sebi moram biti ono što sam ja ustvari. Moram voditi računa o repertoaru o mom privatnom životu i ponašanju jer javne ličnosti su pod stalnim budnim okom onih koji nas prate i vole… Ne smemo ih razočarati nepromišljenim potezima a naročito ne smemo “dizati nos” i gledati preko njih. Ne spadam u grupu pevačica koje ne biraju sredstva da bi pokupile bakšiš jer onaj ko voli kako pevate sam će vas nagraditi jer ste njegovu dušu pesmom zadovoljili… Želim uvek da ostanem skromna korektno obučena sa osmehom na licu.
Da li razmišljate o novom muzičkom projektu?
– Da, naravno. U pripremi je nova pesma. Biće to vesela i laka pesma pisana baš za mene. Uskoro ćemo ući u tonski studio kod našeg prijatelja Boce Tomaševića u Rumi, nadam se da ću uspešno snimiti pesmu i da će održati nivo moje sadašnje popularnosti.
Odakle umetničko ime “Mala Cana?”
– Moje ime je Svetlana Cana Tomić! Andrija mi je jednom rekao: “Znaš šta Cano. Tvoje ime će teško da se pamti. Voleo bih da ti uzmeš ime “Mala Cana, jer ti si rastom mala i vrckava sa dugom kosom i siguran sam da će te tako brže pamtiti.” Prihvatila sam,bio je u pravu.
Šta bi ste za kraj poručili našim čitaocima?
– Vašim čitaocima i svim ljudima sveta bih poručila; ne svađajte se, ne mrzite se, ne odmažite drugima. Volite se, jer ljubav i osmeh na licu produžavaju život! Rađajte decu jer su nam potrebna dečica naša lepa pametna! Želim vam zdravlje i sreću. To je najveće bogastvo na svetu! Uživajte uz pesme koje vam pevam! Voli vas i ljubi vaša Mala Cana!
Slavica MOMAKOVIĆ
