Pišući o estradnim umetnicima i umetnicima iz drugih oblasti, od čega sam sa nekima ostvario i prijateljske odnose, bilo je situacija koje su mi se zauvek urezale u pamćenje. Nije šala, u pitanju je više od 40 godina. Zato ću ovde, na otvorenoj sceni, pokušati da se setim nekih zanimljivih detalja iz tih druženja. U to vreme sam bio dopisnik izdavačke kuće „TV Novosti“ iz Beograda, a prvenstveno sam pisao za njihov muzički magazin „Sabor“ kojeg danas, na žalost, nema. A bio je, na neki način, muziči manifest. Osnovali su ga, nedavno tragično preminuli kralj narodnog melosa Šaban Šaulić i Lepa Brena. I gurao je dok je moglo, sve dok nisu počeli duvati neki „drugi vetrovi“. Redosled sećanja nije hronološki, već onako đuture, kako koje navire.
Krajem, ako se ne varam 1987. u prestižnom melburnškom naselju Prahran, postojala je kafana/noćni klub „Duga“ koju su držali dva brata Crnogorca. Bio je to izuzetno lep i funkcionalan objekat. U njemu je tada nastupala nekadašnja članica čuvenog „Đerdana“ Beba Tošić.
Ja sam, kako u uvodu stoji, pisao za muzičlki magazin „Sabor“. Došao sam jedno veče pre njenog nastupa kako bih na miru mogao da je intervjuišem. Bože dragi kako je to lepa žena bila. U nekim najlepšim godinama. Svojom plavom kosom poput klasja i u svetlo plavoj haljini od džinsa, prosto je osvetljavala restoran. Ja, onako zbunjen, što je inače retkost da mi se desi, naručim pivo da razbijem tremu i onda provedem sa lepom Tošićkom puna dva sata.
A ona, smirena, opuštena, ne previše pričljiva, istinska dama. Zaista je ostavila neverovatan pečat na mene, a verujem i na sve posetioce. Anđeoskog glasa, a Boga mi i stasa, Beba je tih mesec ili više koliko je provela u „Dugi“ i pesmom i ponašanjem pokazala da je vrhunska umetnica.
Ne znam šta se od tada sa njom dešavalo i ako ovo pročita neko od njenih prijatelja, neka joj prenese moje naijiskrenije pozdrave.
Fotka u prilogu je nastala skoro u totalnom mraku restorana „Duga“ ali je vremenom i izbledela.
