Na odrzanom festivalu Sabor narodne muzike 2026. u organizaciji RTS I SEMUS-A ubedljivu pobedu osvojio je prema glasovima publike, putem SMS, izuzetan pevač Dejan Nedić Tejovac sa kompozicijom POLETEĆE PTICA BELA koju je otpevao maestralno na veoma emotivan način što je mnogim televizijskim gledaocima dotaklo dušu.
Iako mlad pevač Dejan je dokazao velike glasovne kvalitete publici sa svojim pesmama, spotovima, čestim pojavljivanjima na televiziji, turnejama i koncertima u Srbiji, region i dijaspori zbog čega je jedan od naših najtraženijih pevača, veoma voljen i poštovan. Dejan ima čist, moćan i divan glas, sjajnu interpretaciju i tehniku i nije čudo što je oduševio publiku koja je pratila Sabor. U ovom intervju Dejan govori opširno o svojoj karijeri, pesmama saradnicima i planovima ali i o pobedi koju je sasvim zaslužio!
Čestitamo Dejane, prvo mesto po glasovima publike na Saboru narodne muzike Srbije za pesmu “Poleteće ptica bela” je veliki uspeh jer kada publika u startu zavoli pesmu ona ubrzo postane hit. Koliko Vam ovo priznanje znači i kako ga doživljavate?
Pre svega veliki pozdrav Vama, redakciji i svim Vašim pratiocima i čitaocima. Hvala Vam na čestitkama koje ste mi uputili povodom prvog mesta na Saboru narodne muzike Srbije po izboru publike, odnosno televizijskih gledalaca. Moram da kažem da je ova nagrada za mene jako važna i da sam ponosan što sam dobio nagradu od naroda i da sam posebno i zahvalan zato što sam dobio priznanje za prvo mesto od slušalaca i gledalaca od publike, a ja umem često da se izrazim onako narodski i da kažem od naroda. To je ono što je najmerodavnije i najbitnije. Svaka čast žiriju, veliko poštovanje za njih, ali što se tiče žirija pošto imam iskustva i sa tim, jer sam imao čast par puta na određenim takmičenjima pevača ili svirača budem deo žirija, onda znam, da su tu previranja tako česta i da se dešava da neko od njih vuče na svoju stranu ili po svom stručnom mišljenju ili po emocionalnoj povezanosti sa nekim od učesnika. Često taj žiri ne bude onako potpuno merodavan. Daleko od toga da nije stručan, ali prosto ne bude skroz merodavan. A ono što je za sigurno merodavno je glas Naroda. To je glas onih koji su obični slušaoci, koji pesmu doživljavaju na potpuno drugačiji način, koji to ne gledaju sa tehničke strane već celokupno, kao jedno ostvarenje i jednu priču koja nosi određenu poruku. Tako da ova nagrada publike, ovo priznanje od NARODA za mene je jako velikog značaja, jer prvenstveno sve ovo što radim i snimam, radim za narod i za publiku i za generacije koje dolaze. Za očuvanje naše prave lepe narodne pesme i ne samo očuvanje, nego i nadogradnju da se u ovom vremenu pokaže da pored svih ovih trendova može da se pošuje i ona prava narodna pesma koja svim dobrim ljudima i normalnim ljudima budi i iskrene vrednosti.
Kada ste počeli da se bavite profesionalno pevanjem? Šta Vas je moivisalo da počnete da komponujete i pišete tekstove za pesme?
Iskreno moram da priznam, od malih nogu, od kada znam za sebe, pevam i privržen sam muzici. Moja sestra od rođenog strica, (pošto nemam rođenu, ona mi je najbliža i najpreča) završila je muzičku akademiju, profesor je i doktor etnomuzikologije, Ivana Nedić, a moj rođeni brat je muzičar i on svira bubnjeve, imali su uticaj na mene. Od malena bio sam okružen muzikom, pričama o muzici, raznim muzičkim žanrovima, koji su na neki indirektan način stizali do mene. Muziku sam još tada zavoleo ali nisam imao neku posebnu želju da se bavim profesionalno sa njom sve do 15. godine.
Imao sam želju da se školujem u oblasti medicine. Škola mi je išla jako dobro ali ljubav pema muzici je vremenom pobedila. Inače rođen sam u selu Teočin koji pripada rudičkom Takovskom kraju i moje selo je ujedno granica sa Šumadijom i zapadnom Srbijom. Teočin je mesto gde se ispravno i tečno govori, gde se lepo peva i poštuje lepa muzika i region iz kojeg su potekli razni autori, razni izvođači, koji su doneli na najlepši mogući način mnoge od prave lepe, srpske narodne pesme i opšte balkanske pesme, da li to bila Šumadija ili sevdah itd. Sve je to značilo da se od deteta oblikujem u tom smeru i da i da muzika nekako ulazi u moje vene i kako sam postajao stariji ljubav prema muzici je bila sve jača. Iskreno, poželeo sam da se oproban u tome i da vidim kako će mi ići ako počnem profesionalno da se bavim muzikom. Imao sam ozbiljan pristup od starta, publika je počela da me prihvata. Naravno to je jako duga i teška borba, tako dug i trnovit put koji i dalje traje, to je u meni probudilo želju da uložim još veći trud i da zaista ozbiljano vreme, trud i rad posvetim muzici i pevanju.
Što se tiče stvaranja, pisanja tekstova i komponovanja muzike, kao dete ja sam pisao poeziju i prozne radova, ali poeziju više. Zahvaljujući mojoj osnovnoj školi “Ivo Andrić Pranjanin” moje izdvojeno odeljenje u Teočinu i Prezli gde sam pohađao osnovnu školu i našoj biblioteci, omogućeno mi je da objavim svoju prvu knjigu koja nosi naziv “STIHOM U SVET” i ušao sam još tada u razne zbornike pesama kako u Srbiji tako i u nekim u okolnih zemalja kao što su Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Hrvatska i Bugarska.
Vremenom, kada sam počeo da se bavim profesionalno muzikom i da snimam, mislio sam da je bolje da kupujem pesme od drugh autora misleći da je to bolje i da upotrebim izraz “Gde svi Turci tu i mali Muja”, budeš neiskusan u svemu i misliš da ono što sam pravio nije dovoljno dobro i kvalitetno i da će neko drugi to bolje uraditi. Sve te pesme koje sam snimao su bile jako lepe na svoj način, ne stidim se ni jedne, ali to su prosto bile pesme u kojima me judi nisu videli u potpunosti, odnosno nisu mi skroz verovali, zato što to nisam bio ja. Kada sam dobio vetar u leđa od raznih svojih kolega a posebno moram da naglasim i pomenem Radišu Uroševića koji je moj kućni prijatelj i veliki prijatelj moje porodice i jedan klolega kojeg izuzetno volim, cenim i poštujem, od kojeg sam puno naučio ne samo po pitanju muzike, nego po pitanju života, od njega sam dobio vetar u leđa i drugih. Kada su čuli šta sve pišem i komponujem, i da to ima neku određenu težinu ja sam rešio da radim kantautorski da snimam i izvodim muziku koju sam stvaram. Sve sam to ostvario uz pomoć Aleksandra Sofronijevića. Ljudi koji su verovali u mene i moj rad, koji su videli da imam potencijal do toga je došlo da imam pozive i od drugih pevača koji žele da njima napravim pesmu zato što se to mnogima dopada.
Malo sam odužio po pitanju ovog odgovra, ali pisanje i komponovanje počelo je još u davne dane mog detinjstva, ali tek kada sam postao zreo čovek ponovo sam se vratio na te stope i počeo da verujem u sebe i svoju maštu, da pretvaram u stvarnost i da radim na način kako ja osećam muziku, da ostavljam jedan trag iza sebe za koji se nadam da će živeti i trajati i posle mene.
Kako je nastala pesma “Poleteće ptica bela”? Šta Vam je bilo najvažnije dok ste je komponovali i pripremali interpretaciju?
Moje poreklo nije sa Kosova moje poreklo je vezano za selo Teočin i rudničko-takovski kraj gde su moji preci starosedeoci skoro 300 godina. Ali, svi mi Srbi smo na neki načn vezani za Kosovo preko Kosovskog zaveta i i preko stare srpske držve, tako da Kosovo izuzetno cnim i poštujem. Gledam na Kosovo kao na srpsku zemlju i na sve te svetinje koje se nalaze na Kosovu gledam kao na jedan poseban putokaz i dokaz onoga sta je istina, kakvi smo i kakvi treba da budemo i šta je to što treba da sačuvamo. Obzirom da se na Kosovu izdešavalo svašta po pitanju raznih migracija, nereda po pitanju raznih sukoba i tako dalje, po pitanju toga što su mnogi proterani sa svojih ognjista i što su mnogi ugnjetavani. Svi smo videli nemilu scenu gde jedan čovek gazi i šutira krst na krovu jedne naše svetinje i to je jedna scena koja je jako upečatljiva i bolna i teška. Kažu treba oprostiti, ali ne treba zaboraviti! Kad god vidim tu scenu ona je u meni izazivala jezu u pomešane emocije i od te scene gde se lomi taj krst, ja sam dobio inspiraciju da počnem da pravim ovu pesmu iako nisam sa Kosova. Pesmu sam počeo da pravim pre 2 godine, a u celosti sam je zavrsšo nedavno pre moožda 6 meseci, zato što dugo nisam mogao da nađem neko razrešenje između strofe i refrena i da ja budem u potpunosti zadovoljan. Jer, tek onda kada sam ja zadovoljan i kada ja verujem u nešto postoji tendencija da će mi i drugi verovati. Ako ja ne verujem u nešto onda mi neće i drugi verovati.
Za mene je ovo jako važna pesma i tek onda kada sam sklopio sve kockice i rekao to je to i kada sam osetio da je to – to, onda sam poželeo da ovu pesmu snimim. Prvenstveno sam mislio da pesmu poklonim nekom izvođaču, nekom pevaču koji je poreklom sa Kosova misleći da ja to i ne trebam da snimim jer ja sam Šumadinac i pitanje kako ću ja to donetti? Međutim, uz podršku raznih svojih prijatelja koji su čuli ovu pesmu dobio sam savete da ja snimim, jer čim sam dobio emociju i osetio kako treba da je napravim, to znači da mogu da je i otpevam i da je donesem na pravi način. Onda sam shvatio da to jeste pravi put i da samim stvaranjem ove pesme i izvođenjem javno dajem jedan svoj doprinos očuvanju srpske muzičke baštine i srpske muzicke kulture, i jednu podršku svim našim svetinjama i svim našim ljudima koji i dalje žive na Kosovu. Moram da posebno naglasim njih jer oni koji su i dalje tamo, oni su za mene junaci. Ja se divim tim ljudima koji su ostali na svojim ognjištima uprkos svemu, jer velika je stvar sačuvati svoje ognjište i svoju crkvu i svoju parohiju i sve ono što te vezuje za mesto gde si rođen i gde su rođeni tvoji preci. Što se autora tiče, autor teksta i kompozicije sam ja, moja malenkost Dejan Nedić Tejovac. Celu ovu pesmu je obogatio Aleksandar Sofronijević moj glavni saradnik i moj veliki prijatelj koji je poreklom iz Kraljeva, ali njegovo poreklo porodice je vezano za Kosovo. Njega je ova pesma istinski dirnula i zaista je želeo da joj se posveti i da se pojavi u spotu i da bude deo cele te priče zato što je i on osetio tu emociju koju sam ja preneo kroz ovu pesmu.
Kako je počela Vaša saradnja sa Aleksandrom Sofronijevićem? Koliko ste zadovolji sa saradnjom ?
Što se tiče Aleksandra Sofronijevića mi se poznajemo dugi niz godina. U poslednjih pet šest godina smo počeli intezivnije da sarađujemo, ne samo po pitanju snimanja nego i po pitanju nastupa. Često nastupamo zajedno, imamo svirke zajedno, kako u Srbiji tako i šire u regionu i u svetu, posebno posle našeg albuma koji nosi naziv “Moja Srbija” gde sam takođe komponovao i napisao 8 prelepih pesama, što rodoljubivih, što ljubavnih, na koje sam jako ponosan i koje su jako lepe. To smo uradili zajedno i posle tog albuma jako često smo nastupali a obzirom da smo taj album lepo odradili, imali smo želju da nastavimo dalje i da ostavimo dobar muzički trag iza nas. Aca je jedan divan saradnik, jedan veliki umetnik, pre svega profesionalac, izuzetno vredan, jedan čovek koji stiže na sve strane. Ja mu se divim zbog toga, toliko je u žurbi da on često kad priča nema vremena da se posveti mnogo pa toliko zbrza da ga ja često ne razumem šta kaže. Prica brzo ali zaista kad želi da se posveti nekome on nađe vreme i tome se posveti bez obzira na sve njegove obaveze. On se temeljno posveti i ništa ne prepušta slučaju, svaki detalj je jako važan i to je meni jako bitno. Sve što snimio i objavimo javno ostaje za sva vremena iza nas. Drago mi je da je njegov pristup u poslu takav jer jedino takav pristup je ispravan. Eto, to je profesionalizam i tu se gleda kada je neko vredan i kada neko zaista poseduje ljubav rema onome što radi i koliko se posveti.
Mladi ste a već ste zvezda i veoma traženi. Kolege, muzički stručnjaci i publika kažu da ste naslednik legendarnog Šabana Šulića i Kvake. Koliko Vam njihovi komplimenti znače?
Nastojim da budem skroman čovek. Ne kažem nikada za sebe da sam zvezda, mada ima ljudi koji me tako doživljavaju i možda je sa neke strane to tako, ali ja prosto sebe vidim kao običnog prizemnog i sasvim normalnog čoveka koji se bavi sa onim što voli, koji se trudi da bude u tome iskren i maksimalan i da neku emociju prenese na ljude koji slušaju tu muziku odnosno na ljude koji prate moj rad i zbog cele te reklame i pojavljivanja na televiziji, radiju i spotovima, zbog tog javnog života. Smatram da sam javna ličnost ali taj izraz zvezda koristim malo ređe i nekako ne volim da ja o tome govorim. Isti sam kakav kao što sam nekad bio, isti sam takav i danas isti ću takav ostati, zato što ja prvi volim ljude koji su skomni i normalni, bez obzira na to šta su postigli u tom pozivu kojim se bave, da ostanu i budu to sto jesu. Bilo je raznih komentara posebno nakon promocije mog albuma autorskog koji nosi naziv “Moja Srbija” zato što sam sve sam uradio i to je kantautorski album, onda su me tu novinari poredili sa Šabanom, Kvakom i Tozovcem. Naravno da mi to prija, ali Šaban je bio jedan neponovljiv i nikada niko neće pevati kao on što se tiče tog stila pevanja, to ne znači da nema drugih ljudi i da ih neće biti u budućnosti koji će na neki svoj način donositi tu muziku i da će to nesumljivo biti jako dobro i kvalitetno. A šta je tu bitno napomenuti “svaka ptica peva svojim glasom” i tako treba da bude, Šaban je jedan, on je zaista veliko ime, on je institucija i ostavio je mnogo pesama iza sebe ali svi mi trebamo da budemo to što jesmo. Ja ne trebam da budem ničija kopija, ja trebam da budem pevač pa kom se to dopadalo a kom ne šta da radimo, ali ja trebam da budem svoj. Mnogi me upoređuju što se tiče pevanja sa Radišom Uroševićem. Naravno da mi to imponuje i da mi prija, ja zaista šumadijsku muziku i šumadijsku dvojku donosim na jako sličan način kao on, ali ja zaista kao zreo pevač ne trudim se da kopiram. To ide prosto samo od sebe, zaliči. Drago mi je da liči zato što je Radišiin način pevanja itekako izražajan. I ispavan, a sa druge strane gledam da potpuno budem svoj, sa svojom bojom glasa i da se razvijam u tom nekom svom domenu. Opet sa druge strane drago mi je da me porede sa takvim velikanima. Što se nekih stvari tiče oni me jesu uporedili sa njima zbog stila pevanja, već zbog toga što su to bili kantautori koji su često izvodili muziku koju su sami pisali što zaista jeste velika stvar. Mi u današnje vreme posebno kada je u pitanju ovakva narodna novokomponovana muzika nemamo puno izvođača koji su ujedno i autori svojih dela, tako da jeste jako bitno to napomenuti. Drago mi je da su su bar na taj način napravili poređenje sa velikim pevačima koji su zaista ostavili veliki trag.
Šta biste voleli u budućnosti da postignete da biste mogli jednog dana sa ponosom da se osvrnete na svoj put?
U budućnsti bih voleo da neke pesme prosto pronađu svoj put do publike, naravno zato ih i snimam ali ne razmišljam previše o tome, zato što u današnje vreme je mnogo nekih vrednosti poljuljano i neke stvari koje bi trebale, ne samo u muzici da budu velika sramota, ne samo da se vrednuju nego se još i ističu i predstavljaju se kao normalne dobre i savremene. Tako da biti poznat u današnje vreme to i nije tako neka posebna titula a bila je nekad velika stvar. Danas je važno po čemu si poznat, po nečem pozitivnom i to gledamo po nekim ispravnim merilima ili po nečem negativnom? Ja bih u budućnosti voleo da nakon nekih 20 godina ili više kada se osvrnem na svoju karijeru i pogledam preko svog ramena, da me ne bude sramota zbog stvari koje sam radio, odnosno pesama koje sam snimao i načina kako sam se predstavljao, već sa ponosom za 20-30 godina da pevam i izvodim pesme koje sam snimao i naravno mnoge druge koje su ostale da traju i od drugih izvođača i da prosto mirno spavam. Da moja porodica bude dobro i svi ljudi koje volim naravno, svm ljudima ovoga sveta želim sve najlepše. Da što manje bude podela, da se volimo i poštujemo, razumemo i da muzikom i na razne druge načine i da se pesmom povezujemo, budimo u našim srcima i u duši neke lepe stvari. Voleo bih da sve te pesme budu zastupljene i da počnu na terenu da se pevaju i da traju i da žive. Ja sam zaista siguran da sve ovo što radimo ima svoj kvalitet i da ima neku svoju vredost, verujem da će trajati i da će svoju vrednost imati bar kod onih ljudi koji imaju osećaj za ono što je lepo i ono što je dobro.
Koliko je važno da mladi pevači poznaju staru narodnu muziku i izvođače koji su postavili temelje onoga što danas nazivamo muzičkom tradicijom i nasleđem?
Da bi se očuvao indetitet jednog naroda mnogo toga je važno od jezika, običaja i nekih stvari koje se prenose sa kolena na koleno tu je svakako i kulturno nasleđe i umetnost i pesma muzika naravno kako vreme prolazi svako vreme nosi svoje breme što bi se reklo i uredu je izmeniti nešto i napraviti neki svoj stil ili neki novi stil tako da je to sve u redu ako je to sa ukusom. Ukusi su različiti i trebamo napomenuti da postoje razlike između ukusa iako je stvar po ukusu slažem se ukusi su razliciti i to je u redu. Ali da bismo gradili nešto novo moramo da imamo ispravne temenje kao kada hoćete da gradite kuću sa više spratova hoćete da ta kuća bude stabilna i bezbedna i da traje dugo onda su temelji jako važni, a naši temelji u našoj prošlosti i u nama samima zato što su mnoge pesme nastale u prošlosti prenosene sa generacije na generaciju i ostale da se slušaju i do dan danas, neke manje a neke više. Mislim da svaki pevač, mladi pevač, ako pričamo o lepoj narodnoj muzici mada muziku delim na dobru i lošu, jako poštujem i zabavnu muziku i pop muzike čak i rok muziku iako ja nisam roker, ali postoje stvari koje onako imaju itekako svoju vrednost i koje su lepe i oslikavaju jedno vreme, jednu etapu života nečijeg i tako dalje i misli da to treba svakako vrednovati. Ono na čemu treba posebno da se se skrene pažnja to je narodna muzika. Svaki mlad pevač koji želi da se bavi time, da bude profesionalac i želi da se iskreno posveti tome, želi da napreduje i da stvori nešto svoje, prvenstveno treba da poznaje korene kako korene svog naroda i svog jezike i svoje kulture, tako posebno muzike ako se time bavi i da bude svestan koja je vrednost toga i koji je značaj toga. Tek kad se bude tako razmišljalo, kada na jedan dosledan način čuvamo i negujemo i nadograđujemo to što imamo onda ćemo imati jasne rezone i ispravan pogled ka budućnosti i onda ćemo umeti da razlikujemo vredno od nevrednog, lepog od ruznog i onda ćemo moći da damo i nešto novo što zaista ima vrednost i slušano u budućnosti.
Šta publika može da očekuje od Vas u narednom period? Da li pripremate nove singlove ili možda razmišljate o novom albumu? Gde pevate za Novu godinu?
U narednom periodu publika može od mene da očekuje još novih pesama i još novih spotova koji će takođe biti moje autorske i što se tiče teksta i što se tiče melodija, aranžmane će raditi Aleksandar Aca Sofronijević, dakle tim koji pobeđuje, tim koji napreduje ne menjenjamo, idemo samo jako napred. Borićemo se i dalje da budemo još bolji, još jači i da se trudimo da radimo na što bolji način. Novi album je u pripremi. Biće kao i prošli album objavljen tako što će izlaziti pesma po pesma, da bi svaka dobila na vremenu i da se što bolje izreklamira, da dođe do što većeg broja slušalaca. Nama je tako lakše da radimo i da na kraju sve objedinimo u album. Moram da kažem da su još dve pesme gotove, zajedno smo uradili spot koji će ugledati svetlost dana pre kraja ove godine, verovatno u novembru mesecu. Biće to zaista jedna lepa pesma ljubavna koja nosi posebnu poruku. Nastavljamo da radimo dalje da bi zaokružili celu priču sa albumom i ja verujem da će do kraja iduće godine 2027. sve biti urađeno i objavljeno.
Što se tiče gostovanja za Novu godinu još uvek nisam angažovan, slobodan sam i ne znam da li ću negde pevati ili ne? Poslednjih godina sam pevao više puta u Kanadi. Pevao sam na dočeku Nove godine u Torontu, Vankuveru i u Kalgariju. Bio sam jako lepo primljen i dočekan tamo i zaista imam veliki broj prijatelja sada u celoj Kanadi. Bilo mi je svaki put zaista lepo, rado ću otići ponovo i na drugu stranu sveta. Drago mi je što svuda ima naših ljudi i bez obzira sto su daleko od svog rodnog kraja, nisu zaboravili ko su, šta su i odakle su? I dalje cene, vole i poštuju i slušaju pravu lepu narodnu muziku.
Hvala najlepše i još jednom veliki pozdrav Vašim čitaocima!
Slavica MOMAKOVIĆ
