U stilu svetske zvezde zablistala je izuzetna pevačica Snežana Kopunović rodom iz Kragujevca, na 7. internacionalnom festivalu “Sabor narodne muzike”, u organizaciji” Saveza estradnih umetnika i izvođača Srbije (SEMUS) i (RTS) na kojem je osvojila prvo mesto za najbolju interpretaciju! Snežana je pobedila sa pesmom “Tajna sa Morave” koju je komponovao maestralni Vuk Kandić osvojivši prvo mesto za kompoziciju i proslavljeni tekstopisac Zoran Dašić Daša frontman grupe “Legende” kome je pripala nagrada prvo mesto za najbolji tekst. Svi zajedno nosioci su prestižne nagrade “Apsolutni pobednik”…
Snežanin veliki uspeh nije slučajan. Radi se o pevačici bogatog muzičkog iskustva koja je imala briljantan nastup. Vrhunsko pevanje, prefinjena lepota, divna stilizanovost, elegancija, elokventnost, harizmatičnost itd, širili su magiju na Saborovoj velikoj sceni na kojoj je Snežana poput dive blistala. Zato se sa pravom može reći da je 7. međunarodni festival Sabora narodne muzike iznedrio svoju zvezdu – Snežanu Kopunović čija je pobeda ispisala istoriju RTS i SEMUS.
Moram reći da je Snežana Kopunović veliki profesionalac, ljubazno je prihvatila intervju iako je svakodnevno zauzeta brojnim TV snimanjima!
Kada ste otkrili ljubav prema muzici i ušli u njen čarobni svet?
Bila sam devojčica od 8 godina kada sam imala svoj prvi nastup na školskoj priredbi. Već tada sam postala svesna da sam pronašla deo sebe za koji nisam ni znala da postoji. Takmičila sam se na raznim dečijim festivalima, i na svakom sam osvojila neku nagradu. Svaka ta nagrada bila je za mene mali znak, da idem u dobrom smeru, ali pre svega, da ne treba da prestanem da pevam. Uporedo sam se i školovala, a učitelji, nastavnici a kasnije i profesori su me pamtili kao dete koje stalno pevuši, i uvek su mi pruzali podršku i bodrili su me.
U kom periodu ste napravili krupnije muzičke korake, da li ste za njih imali stručnu podršku ili pomoć?
Sa 20 godina otišla sam u Beograd i tamo upoznala Bobana Kopunovića, mog budućeg supruga, čoveka koji je svirao harmoniku sa nekom posebnom emocijom. Njegova podrška u svakom smislu je bila dragocena. Pokazao mi je, da muzika nije samo talenat, nego i rad, upornost i beskrajna ljubav prema svakom tonu. Uz njega je svaki moj nastup dobio novu boju, sigurnost i snagu. Zajedno smo stvorili porodičan orkestar, koji traje punih 25 godina. Njegov odlazak pre 9 meseci slomio je deo mene, koji je verovao da će naša bajka trajati zauvek. Bio je moj oslonac, moj najveći učitelj i najiskreniji kritičar. Ipak, istovremeno mi je ostavio snagu da nastavim. Danas idem dalje zbog nas, zbog naše dece i muzike koja nas je spojila. Imamo dva sina: Dimitrije (23), koji svira violinu i student je IV godine na fakultetu Muzičke akademije, i Mihailo (16), koji svira harmoniku i drugi je razred srednje Muzičke škole. Imaju i starijeg brata po ocu Aleksa (32), koji svira klavijaturu u porodičnom orkestru. Takođe je završio Muzičku akademiju. Mnogo mi znači njihova ljubav i podrška, jer mi je porodica uvek bila na prvom mestu.
Koliko ste albuma snimili do sada, sa kojim diskografskim kućama ste sarađivali?
Snimila sam dva albuma, jedan narodne muzike 2006. godine “Korak po korak” za PGP RTS i drugi pop album 2019. godine ”Samo jednom žena voli” za “City records”.
U Vašoj karijeri bilo je mnogo koncerata, nagrada, značajnih emisija i manifestacija. Šta biste izdvojili kao najuspešnije?
Učestvovala sam na festivalima narodne muzike “Dragiša Nedović” gde sam dobila nagradu publike i “Zlatiborska pesma”… kao i na mnogim koncertima i emisijama u organizaciji Muzičke produkcije RTS. Snimila sam i nekoliko pesama za fonoteku Radio Beograda, u pratnji Narodnog orkestra Radio Beograda.
Svaka faza moje karijere imala je svoje lekcije. Učila sam da ne glumim emociju, već da je živim u trenutku. Publika uvek oseti kad si iskren, to je nešto što se ne može sakriti. Zato sam se trudila da ostanem verna sebi, da ne jurim trendove, nego da negujem ono što jesam: glas koji se oslanja na tradiciju, na emociju i na istinu.
Posebno me je dotakla nagrada za najbolju interpretaciju, po odluci žirija koju sam nedavno dobila na “Saboru narodne muzike”. Pevala sam pesmu “Tajna sa Morave”, za koju je tekst pisao sjajni Zoran Dašić Daša iz Legendi i muziku i aranžman Vuk Kandić – čovek koji ne piše samo note, već stvara emocije. Njegova muzika ima dušu, a i način na koji je osetio moj glas i moj stil, govori koliko je veliki umetnik. Sa ovom pesmom je trebao da se takmiči naš proslavljeni glumac i moj veliki prijatelj Bane Tomašević, ali je ipak odlučio da pesmu da meni da čujem. Na prvo slušanje osetila sam ogromnu emociju i javio mi se osećaj da je to, to!
Vaša pobeda na “Saboru narodne muzike”, osvojeno prvo mesto za najbolju interpretaciju ostavila je ogroman trag. Kako ste je Vi doživeli, koliko Vam ona znači?
Osvojiti prvo mesto i nagradu za interpretaciju, za mene predstavlja ogromnu čast! To je priznanje koje svaki pevač prizeljkuje, jer potvrđuje sav trud, rad i emiciju koju ulažemo u pesmu. Ova nagrada mi mnogo znači, ne samo kao profesionalni uspeh, već i kao lična potvrda da ono što radim dopire do publike. Otvorila su mi se mnoga vrata i dobila sam vetar u leđa, da nastavim još više da radim na sebi i da se usavršavam.
Kako ste se osećali kada su pročitali Vaše ime i proglasili Vas pobednikom? Hoćete li nastaviti sardnju sa pobedničkim timom kompozitorom Vukom Kandićem i tekstopiscem Zoranom Dašićem Dašom?
Kada su pročitali moje ime, bila sam presrećna ali i pomalo tužna, jer moj pokojni suprug Boban, nije bio tu da podelim sa njim tu sreću. Ipak, kada sam pogledala naše sinove, osetila sam njegovu ljubav i dobila snagu da nastavim dalje.
Što se tiče saradnje za Vukom i Zoranom, naravno da želim da je nastavim. Naša pobednička pesma je dokaz, koliko se dobro razumemo i koliko se naša energija poklopila. Oni su izuzetni profesionalci i sjajni ljudi, i verujem da možemo zajedno da napravimo još mnogo kvalitetnih pesama. Ova nagrada je samo početak jedne lepe saradnje.
Koje su Vaše impresije sa festivala? Šta je to što nikada nećete zaboraviti?
Moje impresije su predivne i nezaboravne. Atmosfera tog dana je bila posebna, puna emocije, muzike, energije i pozitivne treme. Sve vreme su uz mene bila moja deca i moj sjajan tim, koji su mi pomogli da zablistam na sceni. Anastasija Vladić – šminka, Bilja – frizer i moj stilista i modni kreator Mirko Pucijašević. Njihova podrška i profesionalizam su mi mnogo značili i doprineli su ovom uspehu.
Spomenuli ste nove pesme, koliko nam sada možete otkriti o tom projektu?
Trenutno ne bih da otkrivam sve detalje, ali mogu reći da sam snimila jednu autobiografsku baladu, koja će izaći sledeće godine. Biće to pesma sa puno emocija, jer kada sam je prvi put čula, plakala sam.
Decembar mesec donosi mnoga slavlja, kako izgleda Vaš, hoćete li nastupati negde za Novu godinu?
Mesec decembar uvek mi je pun obaveza. Imam puno ugovorenih angažmana i snimanja Novogodišnjih emisija. Tako da ću za Novu odmarati i biću sa svojom porodicom.
Za kraj, šta biste poželili našim čitaocima a šta publici koja vas prati?
Dragi čitaoci portala “Svet Australia”, želim vam srećnu i uspešnu Novu godinu! Neka vam 2026. donese mnogo zdravlja, ljubavi, radosti i uspeha! Nadam se da će vam muzika i lepi trenuci ulivati osmeh svakog dana!
Za publiku koja me prati – Ogromno vam hvala! Vaša podrška je moj pokretač. Vi ste razlog zbog kog volim ovo što radim. Obećavam da ću nastaviti da pevam iskreno, srcem, onako kako jedino znam i da ću u svaku pesmu uneti deo sebe, deo svoje priče i deo naše zajedničke tradicije.
Slavica MOMAKOVIĆ
