PIŠE: SLAĐANA BOJOVIĆ
Kada se na jednom putovanju spoje sever i jug, tišina švedskih šuma i šapat talasa Jadranskog mora, prođeš ne samo kroz granice država, već i kroz slojeve sopstvene duše. U ovom putopisu, vodim vas od Švedske, preko Nemačke, Češke, Mađarske do Srbije i Hrvatske, gde je Rovinj postao ne samo destinacija već mirna luka mog srca.
Naše putovanje započelo je u Trelleborgu, mirnom lučkom gradu na jugu Švedske, dok smo se polako opraštali od skandinavske tišine i zaputili ka kontinentalnoj Evropi. Naši točkovi su nas vodili kroz Rostok, gde smo osetili drugačiji ritam Evrope – užurban, ali topao. U Drezdenu, gradu koji nosi istoriju u svakoj cigli, zastali smo da udahnemo dah prošlosti i osetimo kako vreme može biti i ranjeno i veličanstveno u isto vreme.
Kroz Češku i Mađarsku, prolazili smo slikovite predele, mali gradovi su blistali pod letnjim suncem, a svaka stanica nosila je šapat novih kultura. Ali prava emocija tek je sledila.
BEOGRAD, GRAD KOJI NIKADA NE SPAVA
Stigli smo u Beograd, grad koji nikada ne spava, i koji nas je dočekao kao najdraže goste. Tokom tri predivna dana, uživali smo u njegovoj bogatoj istoriji i toploj atmosferi. Prošetali smo se Kalemegdanom, udahnuli vazduh s pogledom na ušće Save u Dunav i osetili snagu tog grada u svakom kamenu. Zemun nas je oduševio šarmom, a ručak u čuvenom restoranu “Šaran” bio je prava kulinarska poezija uz reku. Sve je mirisalo na leto, ribu, detinjstvo i dom.
Usledilo je osveženje, smeh i slavlje: proslava rođendana mog unuka u prelepom hotelu “Crystal”, s pogledom koji se prostire ka veličanstvenom Hramu Svetog Save, duhovnom simbolu Srbije. I upravo smo taj hram posetili pre nego što smo nastavili put dalje, ka meni posebno dragom mestu.
MOJ RODNI GRAD TUTIN
Tutin, moj rodni grad, nije bio samo sledeća destinacija, već povratak korenima. Taj deo puta nosio je duboku emociju, srdačne susrete sa familijom i dragim komšijama, smeh iz detinjstva, i neizostavne trenutke tišine i molitve na grobovima mojih anđela, roditelja i brata. Ti trenuci, protkani tugom i zahvalnošću, doneli su neku novu snagu, mir i zahvalnost za sve što je bilo i što jeste.
U Tutinu smo pronašli odmor i novu energiju, pa smo spremni za nastavak avanture, ovaj put ka obali Jadrana, ka Rovinju, ali o tome u sledećem poglavlju.
ROVINJ, UMETNIČKI PREDAH NA OBALI JADRANA
Put iz Srbije nas je odveo ka Hrvatskoj, a zatim i u prelepi Rovinj, dragulj Istre, gde je svaki zalazak sunca slika vredna večnosti. Njegove šarene fasade, crkva sv. Eufemije na vrhu grada i mirisi mora i borova čine ga gotovo nestvarnim.
U Rovinju se dani ne broje, već osećaju. Šetali smo uz obalu, upijali boje i svetlost, i dopuštali sebi da budemo prisutni. Lokalna kuhinja, srdačni ljudi i mir koji se ovde disao ostavili su neizbrisiv trag. Bila je to idealna destinacija puta koji je bio i spoljašnje i unutrašnje putovanje.
Ovo putovanje od juga Švedske, preko srca Evrope, do mog rodnog Balkana, pa sve do sunčanog Rovinja, nije bilo samo niz destinacija već priča o korenima, porodici, zahvalnosti i slobodi. U svakoj zemlji, svakom susretu, svakom pogledu ka horizontu, pronašla sam deo sebe. A Rovinj mi je šapnuo: gde god da si, ako si u miru sa sobom, stigla si kući.
U SRCU ALPA: OD JADRANA DO STELVIA ITALIJANSKOG “KROVA SVETA”
Nakon toplog, mirisnog boravka u Rovinju, spustili smo pogled s mora i podigli ga ka planinama. Sledeća etapa našeg puta vodila nas je preko Slovenije, zemlje tihe elegancije i zelenih dolina, sve do severa Italije, pravac – Dolomiti!
PUT KOJI DIŠE SLOBODOM
Vožnja kroz Julijske Alpe i italijanske doline bila je kao da ulazimo u bajku. Sve je mirisalo na borove, sneg s planinskih visina, i neizrečenu moć prirode. Kroz serpentine i tunelske puteve približavali smo se cilju: Stelvio Pass, legendarnom vrhu, najvišem asfaltnom prevoju Italije (2.757 m), zvanom i “krov Italije”.
STELVIO, MESTO GDE SE TIŠINA I SNAGA SUSREĆU
Kada se konačno popnete na Stelvio, shvatite da ovo nije samo fizička tačka na mapi. To je prostor gde vreme zastaje, gde se granice zemlje i neba brišu, a duša širi.
Oko nas su bili snežni vrhovi, iako je leto već bilo u punom sjaju. Vetar je nosio tišinu visine, a mi smo stajali, ponosni, osnaženi, i gotovo zanemeli pred lepotom prirode. I tu, na krovu Italije, rodila se uspomena za ceo život.
MAGIJA U ČISTOJ FORMI
Stelvio nije samo destinacija, on je doživljaj. Iza svakog zavoja tog epskog puta skriva se nova perspektiva. Svaki pogled je kao razglednica. I svaki udah, podsetnik koliko je svet moćan kad mu dopustimo da nas zadivi.
Ova etapa puta donela je uzbuđenje, adrenalinsku lepotu, ali i dublji osećaj slobode. Na visini od skoro tri hiljade metara, shvatila sam: nije važno samo gde ideš, već i ko si dok putuješ.
Od mora do planina, iz rovinjske uvale do stelvijskih visina, prošli smo kroz pejzaže koji ne samo da oduzimaju dah već ga i vraćaju, svež, nov, ispunjen. Put kroz Evropu dobija nove oblike, a sa svakim kilometrom otvaraju se vrata još jedne priče.
Italijanski san pored vode: Jezero Komo i gradići koji liče na razglednice
Nakon moćnog susreta sa planinskom tišinom Stelvia, put nas je poveo južno – ka jezeru Komo, jednom od najlepših prirodnih bisera Evrope, gde se planine ogledaju u vodi, a svaki gradić izgleda kao da je naslikan rukom umetnika.
KOMO, MESTO GDE VREME USPORI
Stigli smo u grad Komo, elegantan i svetlucav, okružen planinama, sa kaldrmisanim ulicama i šarmom koji podseća na prošla vremena. Šetnja uz obalu, uz miris kafe i zvuke italijanskog jezika, bila je kao nežna pesma, topla i poznata.
MENAĐIO, MIR, ZELENILO I ŠAPAT TALASA
Nastavili smo uz jezero ka Menađiju, gradiću koji nas je dočekao zelenilom, tišinom i slikovitim vidicima. Tu se sve usporava, dan traje duže, a osećaj zahvalnosti raste.
BELAĐIO BISER JEZERA KOMO
A onda dolazimo u Belađio, mesto koje s pravom nosi nadimak “biser jezera Komo” (perla del lago di Como). Luksuzna, a opet intimna atmosfera, vrtovi u cvatu, stepeništa i panoramski pogledi koji oduzimaju dah. Tu se oseća spoj prirode, umetnosti i duha Italije u najlepšem obliku.
VARENA, NAJROMANTIČNIJA STANICA
Na kraju, Varenna najtiši, najromantičniji kutak ovog čudesnog jezera. Gradić s dušom, savršen za šetnju uz obalu, pogled ka Alpima, i misli koje samo ovde mogu da se slože. Varena je bila tačka u kojoj sam poželela da vreme stane.
Put kroz Italiju, od vrhova Stelvia do obala jezera Komo, bio je kao prelazak iz snage u nežnost. Ova etapa putovanja nosila je tišinu, lepote koje ne traže objašnjenje i osećaj da svet, u svom najlepšem obliku, postoji i dostupan je onima koji se usude da ga traže.
U GALERIJI ISPOD POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE I VIDEO KLIPOVE OVOG NEZABORAVNOG PUTEŠESTVIJA
(Kliknite na sliku da uveličate)
Sa ovim bih zaokružila današnju avanturu i ostavila vam prostora da upoznate i sledeće destinacije. U narednom nastavku vodiću vas u čarobni park Villa del Balbianello, biser na obali jezera Komo, poznat ne samo po svojoj nestvarnoj lepoti, već i po tome što su upravo tamo snimane holivudske scene iz filmova o Džejmsu Bondu, kao i čuvene scene iz “Ratova zvezda”. Priča tek postaje uzbudljiva, ostanite sa mnom i Portalom “Svet Australia“ i uzivajte u lepotama koje nam svet pruža!
Našoj maloj, ali posebnoj ekipi hvala od srca. Moji unuci su obeležili ovaj put svojim osmesima, a posebno ga učinili nezaboravnim jer su baš tokom putovanja slavili rođendane, stariji u Beogradu, a mlađi u čarobnom Monte Karlu, gde nam se tada pridružio i moj mlađi sin. Zetu i ćerki dugujem posebno hvala za neizmerno lepo druženje, sigurnu i prijatnu vožnju, i hiljade kilometara koje smo zajedno, s lakoćom i radošću, prešli. Bez njih ovo putovanje ne bi bilo ni približno ovako čarobno.
