Mlada pevačica Nataša Alimpić već nekoliko godina osvaja srca publike svojim emotivnim glasom, harizmom i neodoljivom iskrenošću. Iako život prema njoj nije uvek bio blag, Nataša je hrabro gradila svoj put – pesmu po pesmu, nastup po nastup – do mesta koje danas s pravom zauzima među najperspektivnijim mladim umetnicima na Balkanu.
Njene pesme, koje je samostalno stvarala, naišle su na izuzetno pozitivan odziv publike, ali i starijih kolega, a podrška velikih imena poput Harisa Džinovića i Dragana Kojića Kebe svedoči o njenom neosporivom talentu.
Trenutno kao učesnica prestižnog takmičenja “Zvezde Granda”, pod mentorstvom muzičkog velikana Dragana Stojkovića Bosanca, Nataša napreduje velikim koracima, dok svojom skromnošću i radnom etikom inspiriše sve oko sebe.
Za Portal “Svet Australija” razgovaramo sa ovom posebnom devojkom o njenim počecima, izazovima, snovima i budućim planovima.
Nataša, kada pogledaš iza sebe, kako bi opisala svoj muzički put do danas?
Svoj muzički put do sada bih opisala kao put na kojem sam mnogo naučila, mnogo grešila, u momentima sam se davala do iznemoglosti a u par navrata sam dozvolila da me neke privatne stvari malo poremete i da se to odrazi na posao. Iskreno sve to se nauči kroz godine, greške se ispravljaju, na njima se uči i to nas čini boljim i većim profesionalcima u poslu. Profesionalac se ne rađa, on se uči na svakom radu pojedinačno jer je svaka situacija u našem poslu svirka ili nastup nepredvidiv i u tome i jeste čar ovog posla. Borba i takmičenje sa samim sobom. Ali sve u svemu, ništa ja tu ne bih menjala. BILO JE LEPO, UZBUDLJIVO, NAPORNO, STRESNO I, NA KRAJU KRAJEVA, S PUNO LJUBAVI.
Šta te je najviše motivisalo da se boriš za svoje mesto na sceni i pored svih izazova koje si imala u životu?
Najviše me je motivisao osećaj da zaista vredim koji sam stekla protekle 2 godine. Stekla sam sigurnost, dobila volju zahvaljujući poznanstvu sa sadašnjom prijateljicom Natalijom PREOČANIN Samardžić.
Koliko ti znači podrška starijih kolega poput Harisa Džinovića i Dragana Kojića Kebe? I, naravno, Dragana Stojkovića Bosanca?
Svaka podrška znači, bila ona od ljudi koji su publika, prijatelji a da ne govorim o kolegama među kojima su imena koja ste naveli u pitanju. Velikani Haris Džinović i Dragan Kojić Keba su se našli u jednom od najpoznatijih mesta sjajnog provoda u Beogradu, pružili podršk, otpevali smo par pesama zajedno i meni je to od izuzetnog značaja. Haris je moj omiljeni pevač, Keba ima mnoštvo pesama koje slušam više puta u toku svakog dana, mnogo ih poštujem, cenim, volim i imam izrazito strahopoštovanje prema njima.
Trenutno si učesnica takmičenja “Zvezde Granda”. Kako bi opisala svoje iskustvo na tom velikom muzičkom projektu?
Posle par neuspelih pokušaja u ranom detinjstvu da se nađem u najpoznatijem muzičkom takmičenju, došla je i ta 2025. godina u kojoj se takmičim. Šansa koja mi je data, medijska pozornost, komentari velikana koji sede u žiriju mi mnogo znače. Za sada se jako dobro snalazim samo mi je jako žao što idejnog tvorca pokretača svih nas, direktora Saše više nema. Veliko mesto je upražnjeno i zauvek će tako i ostati. Mnogo bih viš volela da te tu, ne samo ja nego svi mi i ucesnici i žiri, ali Bog je imao druge planove. Na svima nama je da ga nikada ne zaboravimo i da čuvamo uspomenu na njega.
Kako je raditi sa Draganom Stojkovićem Bosancem kao mentorom? Šta si od njega najvrednije naučila?
Boske kako ga od miline svi zovemo je jedna legenda. Čovek koji ima veliko znanje, jako izražen smisao za dobar i zdrav humor. Najvrednije što sam naučila su dva saveta koja su ključna, a ja Vam ne smem odati jer je to kao recept za najsavršeniju tortu. Hahaha… malo se šalim, ali zaista mi je dao par saveta i žargonski rečeno muzičkih caka kako da lakše prevazilazim krugove.
Tvoje pesme si stvarala samostalno; možeš li nam otkriti kako nastaje tvoja muzika i koliko ti znači autorski rad?
Jedna mala ispravka, da ne bude zabune pesme nisu moje autorske. Pisao ih je istaknuti kompozitor Branisalv Samardžić, ja sam ih izvela, donela, otpevala ali nisu moja autorska dela. Čast je bila sarađivati sa čovekom koji je pisao za mnoge poznate među kojima su Saša Matić, Dragana Mirković, Šako Polumenta i mnogi drugi. Jako se radujem što su pesme “IDILA”, “ARMAGEDON” I “KAD TE ŽIVOT SREĆOM ČASTI” nšle put do mene i ja sam njihov izvođač. Ponosna sam i srećna na sve njih i na sve one koje će u međuremenu nastati.
Kako usklađuješ svakodnevne obaveze, privatni život i zahtevne muzičke angažmane?
Iskreno jako malo se posvećujem sebi i mislim da bih morala poraditi na tome. Mislim da me još drma euforija preseljenja iz Šapca u Beograd. Grad prosperiteta mogućnosti i velikih karijera. Sve mi je još novo i gledam da svaki momenat iskoristim što se tiče karijere, ulažem mnogo vremena, posvećena sam vrlo. Privatan život imam jednom nedeljno i za sada mi je dovoljno i ne žalim se na manjak sobodnog vremena.
Da li ima trenutak ili nastup koji ti je ostao posebno urezan u srce?
Naravno, nastup na Saboru narodne muzike na RTS sa pesmom “Kad te život srećom časti”. Bilo je otmeno, divno i nezaboravno. Moj prvi izlazak na veliku scenu RTS.
Gde vidiš sebe za nekoliko godina? Da li sanjaš o velikim koncertima, albumima, možda međunarodnoj karijeri?
Ako Bog da vidim sebe sa joj minimum 15 svojih pesama i jednim koncertom u MTS dvorani ili bivšem Domu sindikata. To mesto za mene ima poseban značaj i jako bih volela da doživim bar jedan koncert u toj dvorani. Mislim da za svakog umetnika nisu samo novac već lica i aplauzi ljudi koji vole vašu muziku. To je ne procenjivo i ne može da se plati.
Nataša, da možeš sada da se obratiš onoj mlađoj verziji sebe, devojčici koja je sanjala velike snove, šta bi joj rekla?
Rekla bih joj da se nadam da je ponosna na sebe i da nije ljuta i ako jeste zbog nečega, zamolila bih je da mi oprosti jer više nije mala. I da je volim u svakom dobu i voleću je jer sam to ja. Jedna jedinstvena i sebi svojstvena sa svrhom na ovom svetu.
Koju poruku bi volela da pošalješ svim mladim ljudima koji se, poput tebe, bore za svoje snove?
Savetovala bih im da nikada nikada ali nikada ne odustaju. I da svaka situcija, bila loša ili dobra u tom trenutku po njih ima razlog i da nikada sve ne uzimaju bukvalno i zauvek. Čovek snuje, Bog određuje. Na kraju bih se zahvalila Vama, dragoj Slađani Bojović na divnoj najavi, podršci, lepim i konciznim pitanjima. Pozdravila bih i urednika Portala “Svet Aistralia” i sve čitaoce i naše zemljake širom lepe Australije sveta.
Nataša Alimpić je dokaz da prava zvezda ne sija samo na sceni, već i u načinu na koji nosi svoje snove, borbe i pobede sa srcem, skromnošću i neugaslom ljubavlju prema muzici. Jedan si od favorita ovogodišnjeg takmičenja i mi ti želimo da zablistaš još ova dva poslednja kruga i da krunu pobednice poneseš i ostvariš deo snova.
Slađana BOJOVIĆ
