Nenadu Milanoviću Peggi-u, vrhunskom umetniku harmonike, kompozitoru, producentu, aranžeru, tekstopiscu, osnivaču i umetničkom rukovodiocu Velikog narodnog orkestra, ljubav prema muzici i umetnosti postala je način života. On jednostavno živi za muziku i kreira svet oko sebe na taj način. Njegova prebogata karijera potvrđuje koliko je Nenad Milanović Peggi iskreni umetnik, profesionalac i kreativac, veliki čovek i humanitarac, koji je odsvirao sa svojim Velikim narodnim orkestrom, pored drugih brojnih koncerata, preko 600 humanitarnih.
Grad Kragujevac u kojem živi sa porodicom izuzetno je ponosan na njega, dodelio mu je najveću počast – “Đurđevdansku nagradu” koja se daje samo zasluženim građanima.
U ovom intervjuu govorićemo o nekoliko značajnih koncerata na kojima je Nenad Milanović Peggi briljirao u zadnje vreme sa orkestrom, posebno u Kragujevcu i Skoplju gde se tražila karta više zbog velikog interesovanja publike.
Veliki narodni orkestar obeležio 33 godine postojanja, umetničkog i humanitarnog rada 11. marta 2025. Zajedno sa muzičarima i saradnicima odlučio je da taj veliki jubilej proslave divnim koncertom posvećenim romskoj muzici. Na njihovu radost koncert je kod publike prošao fantastično.
Povodom tog značajnog događaja Nenad Milanović je rekao:
Srećan sam i ponosan jer smo koncert odsvirali za pamćenje. Kvalitet je bio odmah uočljiv, od prvog odsviranog tona, publika je uživala u sjajnom muziciranju, pesmama, pričama, igri, ali i tekstovima Mike Antića, Garavog sokaka, kao i istorijskim činjenicama. Muzička elita je učestvovala.
Imali smo veoma ozbiljan pristup programu pa me raduje što je ocenjen najvećim ocenama od strane svetskih muzičara poput maestra Lelo Nika koji je rekao da odavno nije uživao tako u muzici, u jednoj posebnoj energiji koji je pružao svaki član ovog muzičkog intelektualnog orkestra.
Kako ste uspeli da godinama sačuvate orkestar i visoki kvalitet koji zadivljuje?
Moram da kažem da nije bilo lako opstati, održati toliko članova, uvažiti ih, sačuvati zajedništvo i orkerstarsko sviranje, prepoznatljiv zvuk…
Godinama su se članovi menjali, što je normalno za jedan veliki orkestar, ali ostali su oni odabrani i posebni umetnici koji nisu slučajno u ovom misionarskom Orkestru. Ponosan sam na njih, jer su svi akademski obrazovani, divni mladi ljudi, sjajni muzičari koji mogu da sviraju sve što požele.
Snimalo se, vežbalo, svirali su se koncerti, ali najmanje se polagalo na reklamu i hvalisanje… Mi smo svu energiju uložili u rad i znanje, evo, rezultati su tu.
Uvidevši da publika jako voli romsku muziku, uspeli smo uz podršku grada Kragujevca, da utanačimo da se svake godine 5. novembra, na “Svetski dan romskog jezika”, organzuje “Međunarodni muzički festival romske muzike”. Za ovaj program je inače intersovanje publike toliko veliko da smo svirali i po dva koncerta dnevno.
Razlog našeg razgovora pored ostalog bio je, što ste ovog meseca svirali dva spektakularna koncerta povodom “Svetskog dana Roma”, upoznajte naše čitaoce bolje sa njima.
Tako je, svirali smo 2 nezaboravna koncerta u Skoplju i Kragujevcu 7. i 8. aprila 2025. Dvorana u Skoplju “Nacionalne opere i baleta” bila je puna, 900 ljudi. Svečanosti su prisustvovale zvanice iz celog sveta Amerike, Turske, Grčke… premijeri, ambasadori, itd…
Makedonska publika je divna. Kada smo svirali pesmu “Kemano Baselc” cela sala je oduševljeno ustala na noge. Takođe, domaćini su bili divni u najlepšoj uspomeni ih sve nosimo u srcu. Da ne zaboravim, sa nama je na bni sve vreme bila beba od 6 meseci jedne naše pevačice koja očigldno voli muziku. Zove se Sara Jovanović. To je bilo posebno simpatično publici a i celom muzičkom timu.
U Kragujevcu, u punom sastavu napunili smo binu “Knjaževsko srpskog teatra” fantastičnom slikom i zvukom “Opet nas je pogledao Bog”. Bilo je sve u sasvršenom redu, publika je koncert pozdravila ovacijama. Na njeno oduševljenje sviralo se duže nego sto je predviđeno, ostali smo do kasno u noć.
Ko su bili učesnici programa, ko je svirao u orkestru?
Glavni vokali su bili: Đorđe Veselinović, Sanja Čukanović, Anđela Stojanović.
Hor: Olivera Mijatović, Jelena Antonijević, Mina Vasković Jovanović, Marija Radovanović, Jana Jeftić i Miroslav Simović.
Violine: Dejan Obradović, Iva Paunović, Stevan Prodanović, Branislav Jovanović, Aleksandra Vasić.
Viola: Mina Atanasijević
Violončelo: Milica Ristić
Flauta: Tijana Bojović
Klarinet i saksofon: Trajče Malinov
Vokal i gitara: Zoran Tasić
Tarabuke: Petre Milevski
Kontrabas: Slobodan Božić
Rukovodilac: Nenad Milanović Peggi
Danica Spasojević i Anđela Marković. Svima veliko hvala!
Zahvaljujem se takođe našim uvaženim učesnicima, koji su svetski priznate ličnosti i muzičari. Braća Pilerovi, koji su vrhunski umetnici, predavači na Bečkom muzičkom univerzitetu i muzičari Bečke filharmonije. Pored ovoga moram da kažem da su divni ljudi i neko ko nam je mnogo pomogao karakterom i muzikom a što je publika to i prepoznala.
Divna Ođila se rado odazvala, deo je naše ekipe i ubudućei kao i Pilerovi.
Na koncertu je učestvovao i Paganini bend, Romski autentički orkestar, vrlo čest učesnik na festivalalima. Čestiti su svi i dobri ljudi.
Uz sve učesnike naravno muzicirao je i Veliki narodni orkestar Nenada Milanovića Pegija koji je dao poseban muzički karakter i pečat festivalu svojim muzičkim i scenskim izvođenjem.
Na sceni su bili sve vreme KUD “Dukati” i podržali su sve izvođače. Obučeni u tradicionalnu romsku nošnju dali su pravu sliku romskim pesmama.
Koji ste repertoar svirali?
Svirao se razni repertoar. Od Šabana Bajramovića, Gordane Jovanović, Esme Redzepove… Muzike iz filmova, romskih, rumunskih, ruskih pesama, do Karmen, Ciganskog ciklusa dr. prof. Dimitrija Golemovića.
Značajno je da napomenem da je program otvorila Ana Petrović pomoćnik gradonačelnika za kulturu i informisanje.
Hvala poštovani Peggi na razgovoru, za kraj, da li bi ste želeli još nekome da se zahvalite?
Hvala gradu Kragujevcu koji nas podržava, to nama mnogo znači i moralno i emotivno. Ovo je i škola narodne muzike, oni to znaju kao i da u Orkestru sviraju akademski i priznati muzičari, profesori muzike, operski i solo pevači što grad Kragujevac ceni. Hvala svima, hvala Vama Slavice što nas podržavate, kao i Portalu “Svet Australia” i glavnom i odgovornom uredniku Radetu Beraku.
Slavica MOMAKOVIĆ
