Izuzetna vokalna solistkinja Radio Televizije Srbije i Radio Beograda, Milena Lazarević Popović održala je 25. oktobra 2023. god. solistički koncert “Rapsodija Balkanske duše” u uglednoj MTS Dvorani na kojem je briljirala sa vrhunskim interpretacijama najlepših pesama sa Balkana uz Veliki narodni orkestar pod upravom šefa orkestra, maestra Vlade Panovića.
Podsećanja radi, Milena Lazarević Popović, rođena je u Kragujevcu u kojem je završila Nižu i Srednju muzičku školu i uporedo Ekonomsku školu i stekla zvanje diplomiranog ekonomiste na fakultetu za poslovne studije i prava.
Milena je naša cenjena pevačica, dobitnica je značajnih priznanja i nagrada u domenu očuvanja nacionalnog muzičkog stvaralaštva. Za arhivu Radio Beograda snimila je brojne pesme: ‘Karanfile cveće moje”, “Zapevala bulbul ptica”, “Šetajući pored Ljubovića”, “Zaljubljena duša” itd…
Publici je poznata po njenim popularnim pesmama: “Boj na Kosovu”, “Opet bi te milovala”, “Decembarske suze”, “Tamo gde ljubav čeka nas dvoje”, itd…
Sarađivala je sa čuvenim umetnicima harmonike i njihovim orkestrima Ljubišom Pavkovićem, Vladom Panovićem, Acom Sofronijevićem, Mišom Mijatovićem, Branimirom Đokićem, itd…
Posle mnogobrojnih koncerata koje je imala u zadnje vreme, ljubazno je prihvatila intervju za naš Portal.
Beogradskoj publici priredili ste nedavno na Vašem solističkom koncertu raskošan muzički spektakl. Koji je bio po redu, da li je postojao poseban povod za njega?
Ovo je moj drugi veliki solistički koncert, prvi sam održala u svom rodnom Kragujevcu povodom deset godina karijere, u Knjaževsko srpskom teatru, a sada sam imala želju da proslavim petnaest godina rada velikim koncertom u MTS dvorani odnosno nekadašnjoj dvorani Doma Sindikata u Beogradu. Koncert je trajao oko dva i po sata. Ono što je za mene ogromno zadovoljstvo, čast i privilegija je što me je upravo muzička produkcija Radio-televizije Srbije podržala i stala iza celog projekta, i takođe i ovim putem želala bih da se zahvalim šefu Velikog narodnog orkestra RTS-a maestru Vladi Panoviću, jer je upravo Veliki narodni orkestar dao poseban pečat projektu koji nosi naziv “Rapsodija Balkanske duše”.
Zašto ste se odlučili za taj naslov? Koji ste program izveli na koncertu? Da li ste ga nekom posvetili?
Iz razloga što sam se trudila da koncertom obuhvatim sve najlepše melodije Balkana. Što se tiče tradicionalne muzike, moji saradnici i ja smo se prošetali regijama poput Vojvodine, moje rodne Šumadije, Kosova i Metohije, Vranja… zatim smo izveli neke od najlepših makedonskih i crnogorskih melodija, kao i neke od najlepših sevdalinki… pored svih tih kompozicija, volela bih da kažem da sam se beogradskoj publici predstavila i u nešto malo drugačijem maniru, izvodeći neke od najlepših evergrin pesama koje su nekad izvodile Lola Novaković, Gabi Novak i sl. U jednom momentu sam malo i izašla iz balkanskih okvira jer sam imala želju da izvedem upravo neke od najlepših ruskih kompozicija, poput Rjabinuške i Kaljinke… takođe bio je tu jedan splet duhovne muzike, koju itekako volim privatno da izvodim, a jedan deo koncerta sam posvetila ženi koja je najvise uticala na moju muzičku karijeru, a to je istaknuta interpretatorka koja nažalost nije više sa nama, diva naše narodne muzike i moj muzički mentor, neko sa kim sam imala čast da delim scenu više od deset godina, pevajći prateće vokale – gospođa Merima Njegomir.
Imali ste impresivne goste u programu, kakav je njihov umetički doprinos bio?Recite nam njihova imena!
Da, ovu priliku bih takođe iskoristila da se zahvalim i mojim dragim gostima koji su mi ukazali čast da se to veče pojave sa mnom na sceni, to su: Katarina Božić, jedan od najlepših vokala na domaćoj sceni i dirigent hora i orkestra Ministarstva odbrane sa svojim vokalnim ansamblom “Beli anđeo”, sa njima sam izvela jedan lep splet duhovne muzike i pesmu koju sam snimila neposredno pred koncert “Suza Kosova”, za koju je tekst i muziku radio Željko Panonac, aranžman Vlada Panović, a upravo Katarina raspisala i sa vokalnim ansamblom otpevala sve horske deonice. Zatim izuzetno sam srećna što je sa mnom te večeri bila i instrumentalna solistkinja na fruli Neda Nikolić koja je nastupala sa mnom zajedno i na Saboru narodne muzike, kada je upravo kompozicija koju smo izvodile, a za koju je muziku napisao Igor Nedeljković, a tekst Jovana Milković, proglašena za apsolutnog pobednika festivala. Neda je tada a i sada dala pesmi jedan poseban pečat. Ljudi sa kojima sam ostvarila najveće saradnje u karijeri bili su sa mnom te večeri i ja sam im svima mnogo zahvalna na tome. Jako sam srećna što je moja draga koleginica i prijateljica, solistkinja na trubi Danijela Veselinović takođe bila sa mnom, ali ovoga puta sa celim svojim trubačkim orkestrom, orkestrom “Danijela”, koji čini desetak momaka koji poput Danijele svi su muzički obrazovani i zaista se trude da srpska truba dobije na našoj sceni mesto koje joj pripada. Sa Danijelom i njenim orkestrom sam izvela našu zajednicku kompoziciju “Nikoljdan” koju je pisao Mikica Antonić i baš mi je drago što se u MTS dvorani te večeri čuo autentičan zvuk trube. Na moje veliko zadovoljstvo, čast da upravo budu moji gosti ukazala mi je i grupa Legende, bardovi narodne muzike, čiji je sadašnji pevač Nikola Zekić, kako ja volim da kažem moj drug iz klupe Radio Beograda. Na njihovom stvaralaštvu sam učila, a sada su mi bili gosti, zaista neopisiv osećaj. Pored svih njih veliku čast mi je učinio i Maestro Vlada Panović, koji je odsvirao njegovu divnu kompoziciju sa novog albuma “Oro pod gorom”.
Od kojeg značaja je ovaj koncert za Vas, na koji način ste ga doživeli?
Na ovaj koncert gledam kao na krunu svega onoga što sam radila prethodnih petnaest godina, neprocenjiva je razmena emocija koju sam imala to veče sa publikom, i želela bih još jednom da se zahvalim svima koji su došli te večeri da me podrže i svima koji su na bilo koji način pomogli realizaciju ovog projekta, jako sam srećna jer vidim da ima puno ljudi koji žele da doprinesu kulturi i kao gledaoci i kao saradnici… Maštala sam kao dete o najvećim scenama i iako sam ih skoro sve prošla kroz mnogobrojne koncerte na kojima sam prethodnih godina nastupala, neuporediv je osećaj kada držite solistički koncert, kada znate da su svi tu zbog vas, da podržavaju i vole to što radite i žele da budu deo jedne lepe priče… zaista mogu samo da zahvalim Bogu na svemu što mi je dao i što mogu u takvim momentima da delim sa drugim ljudima, to me čini jako radosnom.
Pretpostavljam da Vam je već neko rekao da Vaša boja glasa podseća na legendarnu Merimu Njegomir?
– Mnogi to kažu i ja sam zaista srećna uvek kada me na bilo koji način uporede sa njom. Bila je moj mentor, imala sam tu sreću da čitavu deceniju sarađujem sa njom, mnogo toga sam od nje naučila i trudiću se uvek da dajem sebe muzici i publici na način na koji se ona davala, jer zaista smatram da je to jedini pravi put. Put u kom čuvate svoju tradiciju, stilove i dajete celu sebe i svu svoju emociju, sigurna sam da mora biti ispravan. Ja ću se uvek baviti muzikom na taj način a ostalo je na Bogu.
Kakve planove imate za dolazeći period?
– Što se tiče planova, imam sada mnogobrojna snimanja novogodišnja i božićna, a nakon toga naravno nove pesme, novi koncerti, nadam se da ću uskoro izdati i jedan CD, radim na tome dugo, i polako sve privodim kraju.
Jeste li već odlučili gde ćete pevati za Novu godinu?
– Tradicionalno Novu godinu radim sa Maestrom Vladom Panovićem i njegovim orkestrom.
Sa kojih područja najviše izvodite pesme?
– Uglavnom se trudim da sa svih područja izvodim pesme, da to stilski dobro uradim, a naravno da uvek biram one koje meni najviše leže po temperamentu i emociji, jer ukoliko vi osećate to što interpretirate onda će i publika to osetiti jer ćete moći tu emociju da prenesete, i onda ste na pravom putu, da to što radite ima poseban značaj i dobije na težini.
Hvala draga Milena na razgovoru ,za kraj, imate li poruku za naše čitaoce?
Hvala Vama draga Slavice, srdačan pozdrav i svim čitaocima portala “Svet Australia”.
Slavica MOMAKOVIĆ
