EKSKLUZIVNI INTERVJU: PEVAČICA I GLUMICA TIJANA VUČETIĆ – LIK PETROJKE U “SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA” DONEO MI JE PREKO NOĆI VRTOGLAVU POPULARNOST!

ČAST MI JE BILA DA SARAĐUJEM SA EKIPOM IZ SNOVA!

Tijana Vučetić popularna pevačica i glumica rođena je u Beogradu 1979. godine, odrasla je na Čukarici gde i danas živi. Završila je likovnu umetnost na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, takođe i školu za dizajn. Iz detinjstva velika želja da postane pevačica, ostvarila joj se na početku karijere, u saradnji sa KUD-u “LOLA”.

Mentor joj je bio čuveni savremenik i kolega proslavljenog Carevca, Žarko Milanović. Snimila je nekoliko pesama autora Zorana Milojevića i Vlade Todosijevića.

Svoje pevačko umeće potvrdila je u vokalno instrumentalnom ansamblu Đerdan, čiji je umetnički rukovodilac bila legendarna Mira Vasiljević. Slučajan susret sa filmskim magom, glumcem i rediteljem Radošem Bajićem, joj je iz korena promenio život i doneo slavu! Dobila je ulogu Petrojke, koju je sjajno odigrala u najgledanijoj humorističkoj seriji “SELO GORI A BABA SE ČESLJA”.

Tijana je inače izuzetno prijatna osoba, komunikativna, otkrila nam je kako je upoznala Radoša Bajića i postala glumica, razgovarale smo o privatnom životu, glumi, pevanju, planovima i  čime se danas bavi. Anegdota je bilo mnogo na snimanju, uz smeh Tijana je nekoliko izdvojila za naše čitaoce…

Kako ste upoznali Radoša Bajića i dobili ulogu Petrojke u humorističkoj seriji “SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA”?

Radoša Bajića sam upoznala u Trsteniku, prilikom humanitarnog kocerta za selo Bogdanje koje je imalo tada najveće klizište zemlje u regionu. Kasnije sam baš u tom selu snimala svoje prve scene. Susret sa Radošem je bio magičan, čim me je ugledao, ponudio mi je ulogu, nisam stigla do kraja da izgovorim svoje ime i prezime.

Koje godine je počelo snimanje serije i koliko je dugo trajalo?

Snimanje je trajalo punih 10 godina. Počelo je 2007. a završilo se 2017 godine.

U koliko ste epizoda igrali, ko su bili glumci sa kojima ste snimali?

Igrala sam u 15 epizoda od ukupno 100 koje su bile satkane od urnebesnih scena sa glumačkim velikanima, junacima serije Radošem  Bajićem, Draganom Nikolićem Milenom Dravić, Miloradom Mandićem Mandom, Lazarom Ristovskim, Olgom Odanović, Nenadom Okanovićem, Radom Đuričin, Milutinom Mimom Karadžićem, Nadom Blam, Milijom Vukovićem, Metom Jovanovskim, Suzanom Mančić, Ljiljanom Stjepanović, Momirom Bradićem, Svetislavom Buletom Gončićem, Miroljubom Trošićem Đodom  itd… Preko noći mi se dogodila vrtoglava popularnost, jer lik Petrojke je vrlo origialan i upečatljiv.

POGLEDATJE TIJANIN ALBUM DRUŽENJA SA VELIKANIMA GLUME I SCENE IZ “SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA” (KLIKOM NA SLIKU ISTU UVEĆAVATE)

Ko je bila Petrojka, kakav je bio njen karakter, da li vam je bilo teško da savladate tu ulogu?

Lik Petrojke koji sam tumačila je devojka iz naroda, zdrava, neiskvarena, čestita, ali prilično sputana i odsečena od sveta. Njen strogi otac joj je napravio takvu bazu, iz koje ona nikada nije mogla da se otisne. Ništa lakše mi nije bilo u životu do uloge u ovoj seriji. Sluhista sam, bavim se muzikom pa mi nije bilo teško da promenim akcenat, takođe ne pada mi teško da uplovim u tuđi, mentalni sklop. Iako sam bila u seriji glumica amater, možda mi je to baš nepoznavanje teorije glume, pomoglo da odigram prirodno i bez tenzije.

Sa vrhunskom glumačkom ekipom koju ste spomenuli, sigurno je bilo dosta anegdota. Da li bi ste izdvojili neku za naše čitaoce? 

Naravno. Na početku snimanja, meni je bilo sve toliko smešno da sam jedva mogla da se skoncentrišem. Glumci su tako verno igrali svoje likove, navikli na sve, a ja gledajući ih – u smeh…

Ovo ne mogu da zaboravim; snimam prvi put sa Nenadom, takođe prvi put u životu, stoji blizu mene i ja ga pitam kako se preziva… Oči mu krupne ko sarme. Odgovara mi: Okanović, a ja u vrisak (smeh).

Pored mnogo smeha i radosti, jednom mi se dogodilo da zaplačem. Anegdota potiče iz improvizovane šminkernice, radili smo u pravim seoskim uslovima, serija se inače tako snimala. Čuvena maskerka Stanislava Cana Zarić uvija mi kosu žaračem, koji se koristi za šporet za drva, jer niko nije znao šta se desilo sa figarom. Za mene je to bilo jako traumatično. Plakala sam, plašeći se da mi kosa ne izgori od užarenog štapa… Srećom sve se dobro završilo, nije mi kosa stradala. Teško mi je pao samo taj momenat. Uživala sam zaista okružena filmskim magovima i legendama. Čast mi je bila da sarađujem sa ekipom iz snova.

Serija “SELO GORI A BABA SE ČESLJA” je bezbroj puta reprizirana, publika joj se vraća i gleda je dalje sa istim žarom. Napravljan je istoimeni film koji je izazvao takođe veliku pažnju. Da li su naši ljudi u inostranstvu imali prilike da ga vide i gde?

Svoju svetsku premijeru film “SELO GORI A BABA SE ČESLJA” doživeo je u Australiji u Sidneju. Sačinjen je od scena iz 3 ciklusa serije, naši ljudi su ga tamo kako čujem, sa uživanjem gledali. Inače film je posvećen borbi protiv raka dojke.

Radoš Bajić vas je angažovao i u svom drugom humorističkom serijalu “ŠIFRA DESPOT”. Recite nam nešto više o ulozi koju ste imali?

Tako je u serijalu “ŠIFRA DESPOT” odigrala sam jednu epizodu. Opet sam bila trudna, mlada i opet je očinstvo bilo sporno.

Da li ste još negde glumili?

Igrala sam u “Kursadžijama”, zatim  dečiju predstavu u beogradskim vrtićima sa kolegama Nemanjom Janjičićem i Dejanom Stojakovićem. To je bilo divno iskustvo ali i teško, jer najmlađu publiku ne možete prevariti, dečiji smeh je najteže izmamiti. Srećom sve je bilo uspešno sa mnogo smeha i radosti.

Spomenuli ste u razgovoru da je vaš život bio prošaran porodičnim tragedijama i profesionalnim uspesima istovremeno, i da je dobio smisao rođenjem ćerke Andreje. Koliko vas materinstvo ispunjava? Da li je Andreja nasledila neki od vaših talenata?

Moj život je dobio svoj pun smisao onog trenutka kad sam rodila ćerku Anreju koja sada iima 9 godina. Potpuno smo iste, i fizički i po talentima, ambicijama itd. Moram reći da je ona za razliku od mene pohađala časove glume, kod glumice Jovane Petrović unuke čuvenog Čkalje. Sa navršenih 12 meseci, baš na njen rođendan, glumila je Petrojkinog sina u novogodišnjoj emisiji “Nova godina u Petrovcu” na 1. programu RTS-a. Muzikalna je, ima nežnu boju glasa indetičnu mojoj, ljubav prema slikanju takođe je nasledila. Upravo radi crtež, na zadatu temu za konkurs koji organizuje njena škola.

Trebali ste da snimite duetsku pesmu sa legendarnom Mirom Vasiljević, da li ste to uspeli? O kakvoj je kompoziciji reč?

Moj san je bio izvedba dueta sa Mirom Vasiljević. Vokali su nam snimljeni, nedostaje da se uradi remiks. Tekst i muziku je uradio Vlada Todosijević. Kako je Mira na moju veliku žalost preminula sve za sada stoji. Pesma je izuzetno emotivna, opisuje odnos majke i ćerke i ne bi nikoga ostavila ravnodušnim. Ako ikada ugleda svetlost dana, a trebala bi, uradiću veliki markenting, za sada ne bih naziv pesme otkrivala.

Šta je za vas predstavljao Đerdan i Mira Vasiljević?

Đerdan je za mene bio i ostao unikatni ansambl, moj zaštitni znak, a Mira Vasiljević večna muzička ikona! Svi znaju koliko je Đerdan iznedrio vrhunskih pevačica koje i danas traju.

Koja je umetnička strana u vama prevagnula pevanje ili gluma?

Znate kako, od malih nogu volim pevanje i scenu, pevala sam, komponovala, mislim da sam za muziku rođena. Prevagnulo bi ipak pevanje. Gluma je došla malo kasnije, ali sam je jako zavolela. Pitaju me prijatelji kada ću ponovo glumiti, za sada nemam odgovor, mogu samo da kažem, volela bih.

Koji su vači planovi za narednu sezonu?

Zbog Korone nastupi su stali. Premda mi se čini, da se muzički svet polako vraća poslu. Volela bih da se više vratim bojama i platnu, jer odavno nisam slikala, a za to sam stručno osposobljena. Među poslednjim uljima što sam radila je slika Đerdan, koju sam posvetila i poklonila Miri Vasiljević.

Šta vas najviše čini srećnom?

Zdravlje moje ćerke, to mi je najvažnije, radujem se sitnicama, pažnji, iskrenim i dobrim ljudima.

Pored pevanja i glume da li se nekim drugim poslom bavite?

Uplovila sam u druge poslovne vode, angažovana sam u Skupštini Opštine Čukarica. Moja borba je na više frontova, ne prestaje, tako mi je suđeno. Verujem u to, nazovite to kako hoćete, sudbinom ili ma kako, ali svako ima svoj zacrtan put.

Pre nego što se rastanemo, hoćete li nam ispričati još jednu anegdotu?

Vrlo rado! Nakon nastupa u Rekovcu na manifestaciji PROĐOH LEVAČ PROĐOH ŠUMADIJU, vraćamo se Ljiljana Stjepanović, Nenad Okanović i ja. Povodom pobede naše reprenzetacije (ne sećam se koje) stali smo kolima pored neosvetljenog seoskog puta, oko 23:00 časa, okolo vinogradi, livade. Na sred tog puta, u sred noći, mi opletosmo kolce da proslavimo (smeh). Druženja su uvek bila vesela.

Zahvaljujem se Tijana na razgovoru, za kraj, da li imate poruku za naše čitaoce?

Želim svim ljudima u rasejanju, cenjenim vašim čitaocima portala SVET AUSTRALIA, svako dobro od Boga! Proći će sve ovo, pa i najgori virusi, ostaje ono što se večno pamti, naša dela za buduća pokloljenja.

Slavica MOMAKOVIĆ