Ako uopšte postoji muzičar koji je iznad svega skroman i nenametljiv onda je to svakako Boris NEZIROVIĆ zvani Pikaso.
Imao sam prilike da slušam i gledam ovom svestranog momka na mnogim zabavama kao i u kafanama i slobodno mogu reći da spada u sam vrh naših muzičara u Australiji.
Zato koristim ovu priliku da ga bliže predstavim našim čitaocima a povod je bio jedna njegova poučna “lekcija” ovdašnjim pevačima koja je, može se reći, sasvim na mestu.
Pikaso je rođen u Podgorici, a od 1998. živi u Melburnu. Završio je Sound Inžinjering koledž Sound Engineering College) u Box Hill-u za popularnu i jezz muziku, piano, solfeđo, bubanj i violinu.
On ima i 25 godina radnog staža u muzici gde je radio sa mnogim zvezdama svih stilova muzike od Šumadije do Bugarske.
– Počev od Muharema Serbezovskog i njegovog Brata Ajnura, Acka Nezirovića, sarađivao sam sa pokojnim Mićom Nikolićem; u njegovom studio i radio dok je bio živ. Od lokalnih umetnika pratio sam mnoge poput Baje Roganovića koji je ime u narodnoj muzici.
Svirao sam sa zvezdama Granda, Indi, Amar Giletom i sa još dosta njih da ne nabrajam sada – kaže Pikaso.
Ističe da uvek hoće da pomogne mladim talentovanim pevačima koji se nalaze u Australiji i pomagao im je uvek ali naravno profesionalno da bi svi imali koristi od toga.
– Radio sam pesme i spotove Semu Alusoskom i sarađivao sa autorom Džejovih pesama Demir Ramom. Baš za zadnju njegovu pesmu završena je melodija i tekst koja se zove “Hiljadu kafana”. Za pevača Almira Imamovića pesmu “Tuđina” o mnogo još pesama kojih se sada ne mogu setiti! – napominje Boris za naš Portal.
Pre par dana Pikaso je napisao i kritično-poučan tekst na Facebook koji je adresiran mladim kolegama a koji prenosimo u celini uz malo gramatičke korekcije:
“Pa sa više novca i vremena, može se uvjek bolje napraviti aranžman i tekst, muzika, sve… ali nažalost je takvo stanje u Australiji došlo da ljudi koji se bave ili su se bavili muzikom, ne ulažu u sebe. Da pojasnim i zašto? Došlo je doba da Australija pogotovo Melburn grad, ovo pevača sto ima, rade druge poslove i snimanje i ulaganje u sebe je bacanje para u vodu. Da se niko ne uvredi od mojih kolega, mnogo poziva dobijem i često se ugovara i pjevaci i muzičari koji žele da se pokažu javnosti i imaju talent, ne mogu da ulože nešto para u sebe jer naravno treba to povratiti a kako platiti pesmu da ja, kao producent, mogu da nešto zaradim i da se potrudim da to bude otpjevano i odsvirano do savršenstva, te da bih mogao i dalje da radim. Da mogu da platim i druge muzičare koji bi mi svirali partiture kao strings ansamble pa klarinetistu itd.
Ja prosto ne mogu da radim jednu pjesmu 2 mjeseca i da provedem toliko sati na remiksu, da od ništa napravim nešto za jako male pare. To je, da kažem oko 10 kutija cigareta. Sada izračunajte, jedna kutija je 50 dolara, znači dva do tri mjeseca odraditi od početka pjesmu za toliko naravno da ću zatvoriti studio. Kada tražiš 1500 dolara da napraviš dobru pjesmu i tekst da ljudi imaju šta da slušaju kao sto se radi u Turskoj i Grčkoj, onda ja trebam da platim struju, instrumente, internet, kamere, kablove, transport, studio, vreme, trud, znanje, ideje odustaje se od pjesme jer je skupo ili šta god.
Ne prozivam nikoga i hvala svima na pohvalama, želim od sada da radim strogo profesionalno jer iza sebe imam najmanje 100 pjesama snimljenih a snimio sam mnogo, od kojih su neke postale hitovi koji nisu potpisani. Čast izuzecima ali o tome ćemo idući put. Mislio sam da u životu trebaš samo radom pokazivati i da će se to ceniti ali ako ne znas da pričaš sve je uzalud.
Mojim kolegama koji su na početku karijere, a kojima trebaju dobri aranžmani i pesme koji će trošiti na hiljade dolara samo da odu u stari kraj i uđu u prosečan studio i snime nešto što, ako pričamo o kvalitetu, ne može da se približi onome što bi moglo za pola tog novca ovde da uradim. Ali ni ja nisam mađioničar, bez velike skromnosti – koliko para toliko muzike. Ima ljudi koji rade matricu za 50 dolara ali to i vredi tih 50 dolara. Za to samo dobiješ matricu i izvinjavam se neka se niko ne nađe uvređen.
Kada provedeš preko 20 godina na kompjuteru da ti vid oslabi da se ugojiš od stolice, da se razboliš da bi naučili da snimite nešto od početka do kraja i da naučite da pravite muziku ne samo aranžmane već da sempluješ jedan info skoro 50 posto semplova i boja koje se sviraju po Evropi su pravljene na mom Trinity i Triton klavijaturama a da ne pričam o ritmovima i setovima aranžera. A za to ni hvala nisam dobio. Za sve koji nisu znali, ovo je mali deo moje biografije jer sam ćutao a vreme je da progovorim jer mlađa generacija ljudi a i kolega treba da znaju i zašto da ne. Što kaže jedan moj drug – alo probudi se čovječe!
Žao mi je što su moji klipovi na YouTube kada su prvi put ugledali svetlost dana izbrisani zbog ličnih razloga; sada bi i ptičica znala za mene ali možda je i bolje jer nikada nisam želeo da budem ispred već iza scene i bez previše pritiska”.
Rade BERAK
