Sinan Sakić je bio vanserijski pevač i najveći estradni emotivac. Napravio je veliku karijeru. Iza sebe je ostavio mnogo hitova i antologijskih pesama. I pokraj toga što važi za jednog od velikih imena u svetu muzike, Sinan je bio obožavan od svojih kolega i publike gde god se pojavljivao. Čovek koji je često znao da zaplače i zajedno sa publikom izazove erupciju emocija.
Sinan je rođen 13.10. 1956. u Loznici – umro 1/6 2018. u Beogradu. Muzičku karijeru započeo je 1978. godine, a pored pevanja, bio je i bubnjar do 1984. godine. Krajem sedamdesetih godina snimio je svoje prve studijske pesme, a 1982. godine prvi album. Bio je član velike petorke “Južnog vetra” a za života snimio je veliki broj albuma i pesama. Umro je tiho i ovom svetu ostavio veliko muzičko bogatstvo i prelepe uspomene. Sinan je kao mladić po prirodi bio veseljak, uvek nasmejan i svako osećanje je toliko lepo znao da pretvori u pesmu da je to publika od samih početaka prepoznala. Sa prvog albuma pod nazivom “Miko, druže moj” posebno se izdvojila pesma “Janičar”. Postao je jedan od najslušanijih pevača u tadašnjoj Jugoslaviji. Njegova popularnost je rasla iz dana u dan. Saradnja sa kompozitorom Miodragom M. Ilićem, poznatijim kao Mile Bass, Sinanu je donela veliki uspeh. Upravo ovaj kompozitor uradio je veliki broj Sinanovih hitova koji traju i dan danas. Postale su evergrin narodne muzike. Sinanov prvi album sa Južnim vetrom rasprodat je u čak 100 hiljada primeraka.
Posljednji koncert na Tašmajdanu održao je u junu 2017. godine. Koncert je bio izuzetno posećen i prepun emocije, o kome se i dan danas priča.
Sinanova supruga zove se Sabina. Venčali su se 29. juna 1981. godine. Sabina je bila Sinanova bezrezervna podrška i u najlepšim i u najtužnijim trenucima. Njoj je posvetio pesmu koja nosi njeno ime, a govori o ljubavi koju prema njoj oseća. Sinan i Sabina imaju zajedno šestoro dece. Koliko je bila jaka ljubav i koliko je bila ponosna što je Sinan i pokraj svih poteškoća i boemskog života koji je vodio, uspela da zadrži brak i da sačuva ljubav. Gubitak svog supruga teško je podnela i danas posle nekoliko godina, tuga i ponos, na Sinana je velika. Da bi sačuvala najdragocenije uspomene na rad i umetničko stvaralaštvo koje je i te kako bogato Sabina je sa porodicom krajem oktobra 2023. na dan njegovog rođenja u rodnom gradu Loznica, otvorila MUZEJ i mogućnost da svi koji su pratili njegovu karijeru, mnogobrojni obožavaoci, kolege, prijatelji, mogu posetiti i na tren se prisetiti svih važnih i velikih momenata iz njegovog života.
Za portal “Svet Australia” njegova supruga sa velikim razlogom, dala je jedan jako emotivan intervju i iznela mnogo lepih momenata iz njihovog života.
Draga Sabina, hvala Vam puno na vremenu i Vašoj iskrenosti koju ćete podeliti sa svima nama koji u predivnom sećanju nosimo Vašeg supruga Sinana, a našeg velikog umetnika. Kako ste? I dobro nam došli !
Hvala na pitanju, dobro sam, trenutno provodim vreme sa našom ćerkom i njenom familijom koji su došli u posetu iz inostranstva. Uvek su mi emocije pomešane i isprepletane, jer tuga i sve radosti koje su ostale iza Sinana živeće dok god postojim.
Vi ste živeli mnogo godina u braku iz koga ste podigli šestoro dece. Kroz Vaše živote ste prolazili sve zajedno i lepe i manje lepe trenutke i neko ko pokojnog Sinana poznaje najbolje. Koliko Vam Sinan nedostaje svih ovih godina?
Mnogo, mnogo mi nedostaje, kako meni tako i našoj deci i unucima. On je bio i ostao duša moje duse i jedan deo te duše je otišao sa njim. Kažu, vreme leči tugu, ne, samo čovek prihvati tu surovu istinu i nauči sa tim da živi. On fizički nije sa nama ali verujte da je u svakom trenutku tu u srcu i mislima. Svaki deo našeg porodičnog doma podseća na njega, mnogo toga je i ostalo iza njega kao supruga, kao oca i umetnika na čiji život i postojanje sam ponosna, kako ja, tako i naši potomci. Naiđu teški trenutci, kada smo svi na okupu a njega nema. Evo kako sam i rekla na početku, naša ćerka je stigla sa porodicom, sve radosti i tuge sada, moram da delim bez njega. Umesto da odemo na porodični ručak što smo Sinan i ja uvek činili, uvek je ta tuga za njim prisutna. Pa umesto tog familijarnog druženja i izlazaka, prvo je uvek poseta njegovog večnog počivališta. Moram i želim da utešim decu koliko god mogu i život mora da ide dalje. Ostavio nam je toliko lepih sećanja da i za pet života nam ne bi manjkalo.
Kakav je Sinan bio kao suprug, kao roditelj, kao prijatelj van muzičke scene, privatno?
To je osoba koja je satkana od emocija i ljubavi , čovek koji je imao najtoplije srce. Uvek je za svoju porodicu radio što je najbolje znao i umeo i uvek se trudio da nam nadoknadi njegova duga odsustva posle turneja kojih je bilo mnogo. Deca su se uvek radovala njegovom povratku i zagrljaju.
Vi ste Vaš brak čuvali i sačuvali, je li za Vas kao ženu bilo teško izboriti se sa svim što je njegova popularnost nosila?
Pa nije uvek bilo lako, ali naša ljubav je bila neraskidiva i sve te poteškoće koje prate život javnih ličnosti, mi smo zajedno delili i rešavali. Svesna sam bila čija sam supruga i mislim da sam se sa tim dobro nosila. Osećala sam uvek njegovu privrženost i ljubav, poštovanje i poverenje.
Možete li nam ispričati neku anegdotu iz Vašeg života koja Vam danas izvuče osmeh na licu?
Uh, bilo je toga dosta, ali jedan njegov rođendan bio je poseban. Hteli smo da ga iznenadimo i da mu ispunimo želju koju je oduvek imao, a to je “beli klavir“. Ja i deca se odlučimo da to bude njegov rođendanski poklon. Klavir je stigao u Beograd i zajedno sa njegovim saradnicima mi smo sve pripremili da on ništa nije znao. Malo smo sve to sakrili i kada mu je kolega koji je bio sa nama rekao da mu pokaže nešto u jednoj prostoriji, svetla su se upalila i ostali gosti su ga dočekali sa rođendanskom pesmom i “Belim klavirom”. Sinanu je u tom trenutku pozlilo od uzbuđenja da sam se i sama uplašila da mu se ne desi nešto a želja naša je bila samo da ga obradujemo. I danas kad se setim toga, zaista mi izvuče osmeh i jedno lepo sećanje na srećne dane iz našeg života. Znao je podjednako da se obraduje i na malim pažnjama, a isto je i sam voleo da nas obrađuje i iznenadi kad god se za to ukazala prilika.
Znamo koliko je teško suočiti se sa tom surovom istinom, gubitka voljene osobe, sem Vaše dece, porodice, koliko su uz vas bile njegove kolege, a znamo da je skoro sa svima imao dobru i zdravu komunikaciju?
To su bili jako teški momenti za mene i decu, ja sam u tom periodu bila jako loše tako da su se deca uplašila kako ću sve to podneti. Za kratko vreme sam igugila 17kg i želela sam da u samoći odbolujem. Deca, rodbina, komšije i kolege su činili sve da mi ublaže bol. Prvenstveno deca jer su znali da taj gubitak za mene kao njegovu suprugu i te kako će biti bolan. Zaista su se mnogi pobrinuli za našu familiju i bili uz nas i na tome ću im biti zauvek zahvalna. Kako njegovim kolegama tako i ljudima i poštovacima njegovog lika i dela iz čitavog sveta stizale su do nas tople reči i uteha. Tek sam tad pravo shvatila koliko ga je publika i narod voleo a i kolege. Uz nas je bila i dan danas je njegova velika koleginica koju je posebno poštovao i voleo, naša draga Šemsa Suljaković, pokojni Džej, Acko, Mina, Hanka Paldum… i danas njihove reči utehe mi pomažu da živim i da uz svoju decu i unuke stojim čvrsto, baš onako kako bi Sinan želeo.
Vi ste krajem prošle godine učinili nešto što nas je sve dotaklo i ujedno i obradovalo. U Vašem Ateljeu koji se nalazi u centru Loznice, otvorili ste muzej sa svim Sinanovim peraharima, nagradama, uspomenama koje imaju neprocenjivu vrednost i sve ste to uradili bez ičije pomoći, u želji da sačuvate i sa svetom podelite predivne uspomene na Vašeg supruga, zajedno sa Vašom porodicom. Otvorili ste vrata Vašeg toplog doma za sve ljude koji žele da evociraju uspomene i u tom prostoru osete i dožive Sinana Sakića, kroz mnogobrojne pesme, fotografije, njegove lične stvari i sve ono što je tog divnog umetnika činio baš ono što jeste, umetnik kojeg ćemo da pamtimo, kroz godine i generacije. Kada ste se odlučili da to uradite i realizujete tako lep i human gest? I kroz to još jednom ste pokazali ljubav koju gajite prema čoveku sa kojim ste proveli dobar deo života.
To je najmanje sto smo mogli da ucinimo za našeg Sinana. Zajedno u dogovoru sa decom i par kolega koji su me podržali u toj mojoj želji. Muzej smo radili studiozno, sa puno ljubavi i zamisao je od početka bila da sve to podelimo i sa njegovom mnogobrojnom publikom. Muzej i sećanje na Sinana Sakića smo otvorili krajem prošle godine i taj momenat je u svima nama koji smo tog dana bili prisutni izazvao je buru emocija i iznenađenja, jer Sinan bez obzira na njegovu popularnost i status koji je uživao u svetu muzike, bio je jako skroman. Tako da su svi prisutni na tom mestu, tog dana ugledali i videli nešto što se do sada i nije predstavljalo ni kroz medije niti je on sam to eksponirao. Zahvalila bih se ovim putem našim sugrađanima što su od srca prihvatili i pozdravili ideju da njegov rodni grad ima i mesto gde će se gosti i prijatelji okupljati. Moram da kažem da su naši sugrađani izrazili i želju da naš grad, Loznica, dobije i ulicu sa imenom Sinana Sakića i potpisalo je preko 3500 ljudi zahtev koji je prosleđen opštini. Još nisu dobili odgovor a ukoliko se i to dogodi bila bih srećna i ponosna jer znam koliko je voleo svoju Loznicu i našu zemlju u kojoj je živeo do kraja svog života.
Sigurna sam da će mnogi poželeti da dođu i obiđu mesto u kome je rođen Sinan i taj predivan kutak koji ste posvetili njemu, njegovom radu i uspesima koje je postizao. Pa evo prilike da kažete kako, gde i kada zainteresovani mogu doći i na lep način oživeti sećanje na umetnika sa najemotivnijom dušom i pesmama koje će se zauvek slušati?
Svi, ali svi ljudi su uvek dobro došli i nas svaka poseta raduje. Naš Atelje se nalazi u samom centru grada, u Loznici tu je i muzej, uvek će neko biti da vas dočeka i podeli lepe trenutke sa vama. Obilazak muzeja Sinana Sakića je BESPLATAN, imaćemo i poklone za vas koji dođete u obilazak, poklonićemo vam nešto što je usko povezano bilo sa Sinanom, na vaše gostovanje i da imate lepu uspomenu na njega.
Vama je poklonio, koliko se ne varam, tri pesme i kroz pesmu vam pokazo njegovu ljubav i emociju koju je gajio prema vama. Koje su to pesme i da li se te pesme za vas izdvajaju od mnogih njegovih pesama?
Svaka njegova pesma za mene ima posebno značenje jer dok ih je stvarao znam koliko je ljubavi i snage ulagao da budu večne. Poklonio mi je pesmu sa mojim imenom “Sabina“, pesmu “JEDINA“ i pesmu “Verna kao senka”. Posebno sam vezana za pesmu “Život da stane ne sme“ kada je poslušate, shvatićete zašto.
Ovaj razgovor sa Vama za mene je bio više nego emotivan. Hvala vam mnogo što ste se i pokraj svih obaveza srdačno odazvali da zajedno podelimo, ovu lepu i emotivnu priču sa našim pratiocima i Sinanovom mnogobrojnom publikom. Za kraj, koju biste poruku želeli da pošaljete ka našim pratiocima, njegovim kolegama i svima, koji pamte Vašeg muža po najemotivnjim pesmama, nastupima?
Hvala Vama i vašem Portalu što ste izrazili želju da sećanje na Sinana i njegov rad podelite sa njegovom porodicom i publikom. Moja poruka za sve vas je, verujte u ljubav i neka vas lepe uspomene vežu za osobe. Život ide brzo i trošite ga na lepe i sretne trenutke. Pozdravila bih sve njegove kolege i zahvalila bih im se što se i pokraj svojih pesama sete Sinana, otpevaju njegovu pesmu. Za mene i porodicu to znači puno. Ide nam prolece i leto i očekujem vas da obiđete muzej i rodni grad u kome je Sinan živeo i radio i želim vam svako dobro.
@ssabinasakic #sinansakic #ssabina #ateljessabina #muzejsinansakic #sinan #salejankovic #kruna #loznica
Slađana BOJOVIĆ
