Čitaocima portala “Svet Australija” i dobrim ljudima širom sveta koji slave po julijanskom kalendaru u ime Velikog narodnog orkestra i moje lično ime, Srećna pravoslavna Nova godina!
Povodom 30 godina umetničkog stvaralačkog rada Velikog narodnog orkestra pod upravom sjajnog umetnika harmonike, kompozitora, tekstopisca i aranžera Nenada Milanovića Pegija, održan je svečani koncert 13. decembra 2023. godine u Staroj skupštini grada Kragujevca u organizaciji udruženja “Prestonica” pod pokroviteljstvom grada Kragujevca.
Nenad Milanović Pegi je osnovao Veliki Narodni Orkestar 11.3.1991. godine u Kragujevcu i taj datum se od tada smatra danom Orkestra! Inače, Veliki Narodni Orkestar je prvi u istoriji Televizije Kragujevac koji je snimio emisiju narodne muzike i u posleratnoj istoriji grada Kragujevca prvi je osnovan Veliki Narodni Orkestar.
Nenad Milanović Pegi je za svoj humanitarni rad odsviao preko 400 humanitarnih koncerata. Pored mnogih drugih nagrada, dobio je 2022. godine najveće priznanje koji grad Kragujevac dodeljuje – “Đurđevdansku nagradu”. Njegovom zaslugom Veliki Narodni Orkestar čuva kulturno muzičko nasleđe tradicionalne narodne muzike sa našeg podneblja.
Čestitamo čuvenom Nenadu Milanoviću Pegiju i Velikom Narodnom Orkestru jubilej 30 godina postojanja!
Kakve ste utiske poneli sa koncerta; šta je za Vas značio jubilarni koncert i proslava 30 godina rada?
Koncert je bio nezaboravan, pun dobre energije i divne razmene emocija sa publikom što se inače redovno dešava na svim našim koncertima. Verujem da je svaki izvođač i posetilac otišao sa koncerta prepun lepih utisaka jer je orkestar svirao i zvučao fantastično.
Treba ipak biti na takvom koncertu gde publika doživljava svaku muzičku numeru sa oduševljenjem i to istovremeno sa učesnicima programa, što čini jednu jedinstvenu magiju i lepu uspomenu, zato što se numere biraju vrlo tanano, za svačiji ukus, ali i za različit prostor i svrhu nastupa. Koncert mi znači mnogo, godine uspešnog rada su iz nas, ostavio je veliki trag u muzičkim vodama kao nešto neobično, emotivno, na velikom muzičkom akademskom nivou. Vrlo sam ponosan jer je iza mog Velikog orkestra stao SOKOJ kao i Grad Kragujevac. Koristim ovu priliku da im se još jednom od srca zahvalim. Celokupno sam jako zadovoljan i verujem da će mo koncert ponoviti.
Poznato je da Veliki Narodni Orkestar sa Vama na čelu svira razne žanrove; koji su u pitanju? Kakav program ste izveli na jubilarnom koncertu? Da li imate stalne pevače koji sarađuju sa vama?
Kako u orkestru imamo redovno vokalne soliste, koji su inače solo pevači, naš repertoar zahteva i razne muzičke žanrove kao što su: ruske narodne pesme, romske, italijanske, grčke pa čak i operske arije. Naravno, najviše sviramo muziku sa područja stare Jugoslavije, srpsku, bosansku, sa Kosova, makedonsku itd. Jublarni koncert povodom 30 godina rada bio je posvećen romskoj muzici.
Dugogodišnji prijatelj i član orkestra je operski pevač Vojislav Spasić, tenor. Sada nam se priključila Danica Spasojević operska pevačica. Stalni saradnici od pevača su: Anđela Stojanović, Sanja Čukanović, Marko Branković, Đorđe Veselinović, Miroslav Simović, Olivera Mijatović itd… Vrlo često sa nama nastupaju pevačke grupe “Studenac”, crkvena etno grupa “Sveti Sava” i kulturno umetničko drustvo “Kolonija”, KUD “Dukati” i Dramski studio “Lepenica”.
Da li je neko od kolega bio prisutan na koncertu?
Na koncertu romske muzike prisustvovao je slavni harmonikaš Lelo Nika, koji je posle koncerta izneo svoje utiske i rekao da odavno nije uživao u takvoj muzici, koja je odrađena na pravi način. Ni previše, ni premalo, baš onako kako treba. Zahvaljujem se maestru Lelu Nika u ime orkestra i u moje ime. Dogovorili smo se da se vidimo na festivalu ove godine u Kragujevcu.
Jeste li napravili planove za dalje?
Da! U okviru jubileja 30 godina postojanja Narodnog orkestra u planu je da ove godine odsviramo nekoliko konerata različtih žanrova. Pošto je koncert o kome govorimo bio posvećen romskoj muzici, sledeći planiramo da bude posvećen sevdalinkama. Otkriću vam veliki plan! Želja nam je da Narodni orkestar bude osnivač festivala “Romske muzike” u Kragujevcu. Zamenik ministra u resoru za nacionalne manjine gospodin Radosavljević najavio je da će biti vrlo počastvovan da nam pomogne u realizaciji tog projekta.
Šta je karakteristično za Veliki narodni orkestar? Kako biste ga predstavili?
Veliki narodni orkestar pod mojim imenom je nešto sasvim posebno i mislim da takve muzičke formacije nema nigde, da se neko tako bavi humanitarnim i umetničkim radom. Moram da kažem da je to vrlo, vrlo teško, jer ova muzička i pevačka formacija zahteva sasvim drugačiji pristup u svakom pogledu. Mi smo ograničeni koncertnim prostorom, zvukom, monitoringom, prevozom i mnogim drugim stvarima. Ali da bi zvučalo tako kako zvuči, moramo da se dovijamo kako bi imali svoj zvuk.
Imamo gudače, duvače, pevače, ponekad bude i veća pevačka grupa, pa nas na bini bude više od dvadeset. Ali meni je to drago jer zahtevam na kvalitetu. Uglavnom se svi bore da ih ima što manje, a nas svakim danom ima sve više i više, što je još jedan pokazatelj da to ljudima odgovara i da orkestar muzičari vole i cene.
Vaš orkestar poštuju muzički urednici sa radija i numere koje svirate. Jeste li zadovoljni sa ostalim medijima?
Ovaj orkestar je snimio mnogo snimaka kvalitetnih koji se vrlo često emituju. Mnogi i ne znaju ko na tim snimcima svira, tako da to bude čak i pripisano i drugim poznatijim orkestrima. Hoću da kažem da zbog jako dobrog i moćnog zvuka čak i muzički urednici mešaju i ne prepoznaju. Redovno se ovaj orkestar čuje na talasima Radio Beograda, ali ono što je mnogo bitno je da se mi ne reklamiramo i da pored umetničkog se bavimo i humanitarnim radom. To je, po mom mišljenju, vrlo značajno ljudima kojima je potrebna pomoć u teškim momentima. Mislim da imamo najviše humanitarnih koncerata na Balkanu, a mislim i šire. Na žalost, nema mnogo poziva i termina sa televizija, što otvoreno zameram muzičkim urednicima koji nisu prepoznali veličinu i značaj ovog orkestra koji ima prepoznatljiv umetnicki zvuk, koji čuva muzičku tradiciju i tako radi više od 30 godina.
Veliki Narodni Orkestar je vrlo specifičan, postoji li mogućnost da se nekad smanji po potrebi?
Orkestar može da se pojavi sa manje članova, kako bi ispoštovao sve ljude koji imaju potrebu za muzičkim programom. Vrlo često se svira i u staračkim domovima, deci sa posebnim potrebama, slepim i slabovidnim licima, i svima onima koji imaju želju da ih mi oraspoložimo i smanjimo im muzikom brige. To su vrlo teški i emotivni susreti ali naš posao je da se bavimo, kao što rekoh, ne samo muzikom već i humanim radom i ljudima koji su u teškim fizičkim i duhovnim problemima.
Otuda mi moramo da budemo stabilne ličnosti i da znamo kako muzika leči i pomaže ljudima. Zbog toga u orkestru mi ne želimo ni jednog lošeg čoveka, svaki član mora da bude dobar čovek, pre svega pa onda dobar muzičar i kolega. Ljudske vrednosti su mi važne.
Vi ste osnivač i rukovodilac Orkestra, uređujete muzički program, ugovarate nastupe, vodite probe itd. Zahtevni šte što je dobro, podižete odgovornost članova, ali i obožavani od njih jer o svemu brinete, posebno o svim članovima. Kako sve to postižete? Da li imate pomoć od članova orkestra?
Na sreću, uvek ima mladih ljudi, akademaca i visprenih članova koji uvek priteknu u pomoć za vežbu, rad, za ponašanje, redovne dolaske na probe itd. Sekretar orkestra je Đorđe Veselinović vredan je i mnogo pomaže. Sve više dobijamo poziva od agencija za posredovanje, a to nam daje prostora da se bavimo samo našim poslom. Naravno da brinem o svemu posebno o Orkestru, to je moj posao i moram reci ljubav jer je to normalno, ne bi trajao 30 godina drugačije! Moj glavni cilj ue da jedan takav vrhunski orkestar održim što duže na javnoj sceni i da opravdamo poverenje poublike i muzičkih stručnjaka, uglednih ljudi saradnika, institucija, što verujem da smo uspeli!
Da li vašim primerom šaljete poruku mladim ljudima kada je u pitanju rad, istrajnost odgovornost, stručnost itd?
Naravno! Pošto se bavimo ozbiljno muzikom i umetnošcu mi podržavamo mlade ljude i oni su dobro došli. Naša je želja pre svega, da se uradi jedna stručna studija o narodnoj muzici, kojom bi se bavili ljudi sa akademije i napravili joj taj pristup. Kako su mnogi članovi orkestra akademski obrazovani muzičari, oni doprinose radu, samim tim ovaj orkestar je jedna vrsta akademije za narodnu muziku. Cilj nam je da zainteresujemo mlade ljude da sviraju narodnu muziku onako kako treba. Mislim da orkestar zaslužuje jednu veliku medijsku pažnju, kako sa umetničke, tako i sa ljudske strane.
Za kraj, koju poruku imate za naše čitaoce?
Pozdravljam čitaoce portala “Svet Australia” i publiku iz celog sveta. U ime orkestra i moje lično, zahvaljujemo se redakciji na podršci kao i Slavici Momaković koja je veliki čovek i velika umetnica. Takođe, želim da se zahvalim svim divnim ljudima, saradnicima, koji su nam na bilo koji način pomogli. Želimo svima da im ova godina bude lepša i bolja od predhodne i da budemo zdravi.
SREĆNA SVIMA PRAVOSLAVNA NOVA GODINA!
Slavica MOMAKOVIĆ
