SPECIAL “SVET AUSTRALIA”: IVANA ĐORĐEVIĆ “PREDSEDNICA” – IMA LI SLOBODE ZA ONE KOJI JEDNOM UĐU U SVET ESTRADE, KRIMINALA I POLITIKE

*********************************************

3.

SLIKE SA LETOVANJA SA NAJBOLJIM DRUGOM/JET SET

Stevana je stajala pored prozora svog kabineta kada je sekretarica Nevena uvela urednika „Jet set“-a na sastanak.  Pre njegovog dolaska na stolu je čekala biografija, ko je šta je, bračno stanje, sklonosti, kredibilitet tog omalenog čoveka koji je nekim čudom u ovom trenutku iskrojio njen Stevanin život, onako da je to može koštati položaja. Skoro pa u Nušićevoj „Ministarki“.

  • Dobar dan! – prišla je prva i pružila mu ruku, nijednim gestom ne pokazujući da može da ga pojede iz jednog zalogaja – Vi ste taj moćni čovek! Sedite – pokaza mu na udobnu fotelju.

Čovek se nasmeja počastvovan naletom komplimenata o moći. Svi realno vole da se osećaju moćno. Taman i kada je ta moć veličine jednog napisanog slova i tri fotografije koje menjaju ljudsku sudbinu. Počela je prva. Navika iz detinjstva da prva preseče.

  • Uvek sam se pitala kako izgledaju urednici tabloida. Evo, danas da se i nas dvoje sretnemo. Pretpostavljate zašto sedimo nas dvoje ovde danas.
  • Pazite, ja odavno nisam imao čast da me jedna ministarka ugosti u kabinetu pre doručka – pokušao je da se našali, a Stevana mu se kiselo nasmeja.
  • Da pređemo na stvar. Vi znate da smo mi u sred političke kampanje o porodičnim vrednostima, kao što znate da sam ja porodična žena sa dvoje dece, bez ijedne mrlje u karijeri.
  • Da imate mrlju cela ova priča ne bi bila interesantna, verujte – ubacio je odmah urednik „Jetset“-a.
  • Ali kao neko ko je dugi niz godina u medijima znate da Srđan Tomić jeste razveden, da ga žene vole i ja zaista razumem vašu ideju da bi spojiti ministarku informisanja i atraktivnog voditelja bila divna naslovna strana. Ali i sami znate da nema apsolutno nikakvog osnova za spekulaciju – oštrim tonom mu se obrati Stevka.
  • Ali vi ste prosto neverovatno interesantni na tim fotografijama, uz to ste uspešna žena i ova ekskluziva se ne viđa tako često.
  • Slažem se da je vrhunac demokratije napisati i objaviti ono što želite. Slažem se sa vama, izuzev u jednom delu. Vidite, mnogo je gadna stvar kada se zamerite šefovima. Postoje prosto neke stvari koje se ne rade. Ne dira se devojka najboljeg druga, ne pljuje se onaj ko te plaća… To se prosto ne radi.

Urednik izvi obrve upitno, a Stevana nastavi.

  • Ali kada pogrešite, red je da se izvinite u sledećem broju. Ukoliko želite svoj status uticajnog urednika tabloida i dalje. Zamislite koliko bi recimo džukački bilo da ja sutra prosledim medijima vaše fotografije sa letovanja na kojima se ljubite sa najboljim drugom? Ne ide. Nije lepo i to se ne radi, razumete? Ipak imate divnu ženu i zlatnu decu. A u znak dobre volje, dobićete intervju sa Srđanom Tomićem. A mene ljubazno,  molim da više ne uzimate ni u objektiv niti  u usta. Jesmo li se razumeli?

Urednik je pogleda ljutito, ali ona ga prekide.

  • Vidite, vi možda imate smisla za eksluzive, ali nemate za politiku. Nemojte. I uvedite vašeg fotografa kada zatvorite vrata sa druge strane.

Više nije ni dizala pogled samo je pozvala Nevenu da isprati gospodina kako je rekla.

Momak sa kačketom, od svojih 25 godina ušao je i ostao otvorenih usta kada je video Stevanu kako ispija kafu dok ga čeka da uđe.

  • Vidiš dečko, lepo je što si me juče slikao dok sam bila u kafani. Lepo je i što si mlad i što hoćeš da radiš. Koju si školu završio?
  • Elektrotehničku.
  • I tamo te nisu naučili da se ne hvataš u strujno kolo – nasmeja mu se Stevana prvi put iskreno. U očima mu nije videla strah. Ali morala je da ga vidi.
  • I kaži ti meni da li ti je palo na pamet da prvo meni ponudiš slike? Vidiš nije lepo slikati ozbiljne ljude u neobiziljnim situacijama.  Ja, mladiću, nisam starleta, niti pevačica i meni uz moj imidž majke i supruge ne ide da budem švalerka najboljem drugu iz detinjstva. Naravno da ti to ne kapiraš, jer se tvoj život sastoji od Fejsbuka i Instagrama, poneke snajke i ponekog piva. A kada budeš imao porodicu shvatićeš da nije lepo da nekome sklanjaš zavesu dok se kupa.
  • Vidite, možda je moj život Fejsbuk kako kažete, ali ja od ovog posla živim. I nekako sam izgleda naivno smatrao da živim u slobodnoj zemlji.
  • Nego šta nego u slobodnoj, dragi mladiću! Da nije slobodna, jutros ne bi sedeo ovde, nego bi te već neko negde tukao, vezanog za radijator i polivao hladnom vodom kad se onesvestiš. Ali ja sam žena. I majka. Ali sam pre svega političar koji služi ovoj državi. Pa te niko ne tuče. Nego sediš sa mnom ovde, koja sam eto slučajno ministarka informisanja. U globalu gledano, tvoj šef na nivou države.
  • Dobro, ako vi kažete…
  • Ne kažem nego su se karte nekako posložile. I nije lepo da pljuješ u bunar iz kog piješ vodu. Ti si mlad, treba da imaš porodicu da živiš normalno, a to nećeš moći ako ne naučiš na koga smeš da udariš.
  • Sad bih trebalo da budem zahvalan što me niko nigde sada ne tuče?
  • Bićeš mi zahvalan jednog dana, kad budeš shvatio da sam bila u pravu. A do tada se nadam da se nećemo sretati. Možeš da ideš.

Osećala se poraženo. Iako je uprla sve svoje kapacitete da dokaže da je ledena kraljica i da je ovo ne dotiče, nije bilo tako. Prvi put joj je izvučen tepih ispod nogu. I od strane koga. Deteta kome je trebalo da počupa uši i frustriranog urednika tabloida. Zazvonio joj je telefon. Srđan.

  • Boli tebe uvo. Sad ćeš tek biti faca! Poznato TV lice u akciji! Ma nije mi ni do čega. Sad sam ih ispratila obojicu. Mile? Ma Mile kaže biću slavnija i od Cice! Boli njega uvo, on ode čovek na posao…a ja u školu sa detetom. Počinjem da kapiram što poznati nose tamne naočare, majke mi! Osećam se da mi je neko skinuo gaće i da me sada zagleda ko kako prođe. Nešto kao na porođaju. Kada čekaš da svako pomalo zavuče ruku i vidi koliko si otvoren…Jeste…Sve što sam gradila do sada, palo je u vodu, sa dva škljoca aparatom! – pričala je Stevana u jednom dahu.

Telefon prijavljuje drugu vezu. Milan. Pre neki dan je nosila belo odelo koje joj je skrojio i šarmirala diplomate, danas je zvezda tabloida.

  • Vidi, sada moraš da se pojaviš na TV-u da malo plačeš i pričaš kako to nije bilo, kako je sve izmišljeno. Kako protivnička partija smešta i kako su udarili na ženu, majku, kraljicu!

Uspeo je i da je nasmeje od sve muke. Žena, majka,…bludnica. U najmanju ruku. A da je bar nešto radila, nego ništa. Ali čik to objasni onom čitaocu  u Čibutkovici, koji kupuje novine za 20 dinara da vidi kako se ministarka veseli i plače na ramenu poznatog TV voditelja, koji je gle čuda slobodan i zgodan.

Zvoni telefon. Opet. Po stoti put toga dana. Otac.

  • Sine, vidi , tvoj Mile zna da nema ništa… Jel tako da nema? – pomalo uplašeno šta će čuti upita je otac – Ja Srđana znam još dok ste bili deca, pa eto tata da ti kaže…Samo da nemaš kući i na poslu problema, idu izbori…Uostalom, tebe ljudi vole, neće tu da bude ništa. Već iduće nedelje neko drugi na tapetu. Ihaj, nemoj ti da se sekiraš ili ne daj Bože da piješ lekove. Okreni lepo Krsmanca i sve mu objasni…

Kako da objasni tati da do iduće nedelje ima jezik da otupi pričajući raznim novinama, ljudima…ili još gore da ne priča. Kako objasniti da će sutra otići u školu gde će je roditelji zagledati kao starletu koja se slikala za Plejboj gola. Kako objasniti da se neće zaboraviti, jer ljudi loše stvari dugo pamte.

Telefon ne prestaje. Šef partije, Krsmanac.

  • Čuo sam da si se sastala sa urednikom izdanja. Izviniće se preko cele strane to je sređeno. Možda nije loše da Srđan da intervju za neki dnevni list da to koliko sutra izađe. Sredi to sa njim.

Posle kažu Beograd je svetski grad. Beograd je selo. Radomir je čuo da je urednik bio, a Igor ga čestito nije ni vratio do redakcije.

Sledeći poziv. Jovanka.

  • Dušo moja, pa šta je bre ovo? Majku im njihovu! Šta ti kaže Mile? A ništa, odveo dete u školu. Što ti ženo imaš sreće! Mene bi onaj moj bivši zapalio na sred Terazija. Šta kaže, sad si prava gospođa minsitarka? Od sve muke čovek da se nasmeje. Lepo je što ne gubi smisao za humor. Zovi šta god treba, znaš da sam tu.
  • Najstrašnije je Jole, što će ovaj tekst i ove slike da me prate i posle izbora. I to će biti glavna asocijacija na sva moja buduća pojavljivanja. Svi moji uspesi biće sa etiketom „ona što vara muža u kafani“. A bila si sa mnom i videla da smo svo četvoro pevali i nazdravljali. Čik dokaži ti sad bilo kome! 

 

4.

GOSPOĐA MINISTARKA

Najduži dan u životu. Posle onog kada je pobegla od kuće. Kraj radnog vremena. Igor je čeka ispred ministarstva. Sreće čistačicu Cecu ispred kancelarije.

  • Ministarka, dobar dan. I doviđenja.

Stevana klima glavom i pokušava da se osmehne prolazeći.

  • Ja sam žena prosta. Ali hoću da vam kažem da ih sram bude! Našli su na koga da udare! Seme im se zatrlo. Bog vam je dao da ste pametni i lepi, da imate lep porod, pa vam zavide i žene i muškarci. Ja znam da ste vi čestita žena! Bili su danas ovde videla sam ih, htela sam onog malog sa oni spuštenim pantalonama metlom da počistim! Tuđ hleb jede, a hoće vaš svet da menja! Fuj!

Stevani pade mrak na oči automatski videvši scenu kako fotograf slika čistačicu koja ga juri metlom po ministarstvu…O, ne! Sve već vidi na medijski način! Ali se blago nasmeja Ceci i potapša je po ramenu.

  • Hvala što mislite na vašu ministarku.

Kad mi čast brani čistačica, zadnje je vreme došlo, pomisli. Šta vrede svi amandmani, svi nacrti zakona, kad će me ljudi pamtiti po Srđanu. Jedinom čoveku koji nikada nije imao ni prostu insinuaciju na mene. Dok je silazila niz spiralne stepenice, shvati da bi joj jako prijaloda se prošeta, da udahne vazduh. Ipak sede sa Igorom u auto. Vozili su se bez reči.

Kako je život čudan. I kako ga menja jedna reč. I kako nekada okrene fotografiju iz drugog ugla i promeni smer kretanja vremena. Ono što je juče bila čista opuštencija danas je postala katastrofa. Čista katastrofa.

Stiže ispred zgrade u kojoj živi. Treba smognuti snage i pogledati svoje ukućane u oči.Oni nisu krivi ni za šta. Ona je za njih i dalje ista majka, ista supruga ista ona koja je jutros izašla na vrata. A zapravo je razmontirana na sastavne delove i mora da se što pre sastavi u prihvatljiv model.

  • Mama, dobila sam pet iz srpskog. Diktat! – ćerka joj leti u zagrljaj. Stevana oseća kako dobija snagu, kako taj porodični momenat moraš da imaš da bi ostao normalan.

Mile dolazi sa terase na kojoj je pio kafu i čitao novine i prvi put se sreće sa njegovim pogledom. Ne zna da li da plače ili da se smeje. Čeka reakciju.

  • Zvezdo Granda, kude si ti? Sad si i prava gospođa ministarka imaš i švalera… Boli te uvo – pokušava da okrene na šalu.
  • Nije smešno, Mile. Uošpšte.
  • Mama, šta je to švaler?
  • Ljubavnik, to je ljubavnik sine. Ljubavnik je švaler.
  • A šta je to ljubavnik , mama?
  • To je čovek koji… O, pile malo, pusti mamu i ljubavnika i švalera, moli te majčica tvoja. Kad porasteš samo će ti se kasti, idi u svoju sobu dok mama i tata pričaju – umorno uzdahnuvši.
  • Tebi je bitno šta Krsmanac kaže. Svi ostali su nebitni. E, sad ta javnost ženo…htela si u kolo, sad igraj. Slikaj se malo za Gloriju, za Story, krpa dao bog imamo, Milan nek ti iskroji nešto da budeš u fullu, pa udri po tome kako je sve namešteno…Ko da je bitno šta će da napišu, ako su ti slike lepe! To si mi i sama jednom rekla.
  • Nemoj me i ti jebati sad molim te – reče mu kratko Stevana i ode da se istušira i presvuče.

Telefon je utišala još dok je Igor vozio ka kući. Neka zvoni, ma samo neka zvoni. Cela porodica Mandić, Mile i Stevana, mala osmogodišnja Marija i šesnaestogodišnji Luka konačno se okupila na obroku koji je bio nešto između ručka i večere.

  • Majka, da ti kažem. Danas su svi pričali o tebi u školi. Ali svi su mi rekli da si neviđena carica. Prvo svi moji ortaci kažu super izgledaš, a drugo ovo što je izašlo je namešteno. Svi znaju da je namešteno, jer čika Srđan šeta pevačice a ne ministarke. Čak mu je i ona zadnja bila full riba – u jednom dahu izdeklamovao je njen prvenac, a Stevani preko lica pređe konačno iskren osmeh.

Velika je radost kad i klinci kapiraju u kom grmu čuči zec. Ali kako će se to odraziti na glasače? Ljudi vole senzacije, a način da ovo prođe kao čist demokratski potez jeste da ona ništa ne komentariše i da pusti da prođe. I pravi se mrtva. Kao da se ništa nije desilo.

NASTAVLJA SE


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila