Kao što smo i najavili, od petka, 17. novembra, kreće feljton knjige “Predsednica” autorke Ivane Đorđević koja vas neće ostaviti ravnodušnim. Neka uvod u sve to bude njen intervju koji je dala za “Objaktiv” a mi uz njeno odobrenje, prenosimo.
Druga knjiga, a prvi roman. Voditeljka, blogerka, pisac. Ivana Đorđević intrigira domaću javnost kako god se okrene, ali ono što je ovoga puta neobično jeste što je u istu knjigu združila naizgled nespojive likove u životu. Autorka romana “Predsednica” Ivana Đorđevic kaže da je knjiga spontano dobila taj naslov.
– To me posavetovao Vanja Bulic kada sam mu rekla o čemu pišem. Skoro sam dobila komentar jedne čitateljke kako joj je moj novi roman olakšao činjenicu, da se sve žene, manje-više bore sa istim ajkulama, jer smo sve zapravo u istom životnom okeanu. Sferu diplomatije sam odabrala slučajno. Osnovno pitanje koje mi se vrzmalo po glavi dok sam pisala dogodovštine Stevane Mandic i njenih junaka jeste ima li slobode za one koji je dobrovoljno ulože u estradu, politiku ili kriminal. I mogu li ti ljudi ikada da žive ponovo izvan tih okvira.
I do kakvih si odgovora došla radeći na ovoj knjizi?
– Moja “Predsednica” daje odgovore na ista pitanja koja muče sve žene, roditelje, patnere, koja izlaze iz okvira ko ste, koju uniformu nosite, na kojoj ste funkciji. Stevana Mandić je uzeta kao zena iz naroda i ona okvirno kroz prizmu svojih iskustava priča priču o onome što može da prolazi i jedna kasirka, i jedna slikarka, i bilo koja žena na ovom svetu. Nije ovo priča samo o ženi koja je na funkciji. Ovo je priča o ženi koja je spoznala sebe u trenucima kada je već društveno i životno pozicionirana tako nema nazad. “Predsednica” je priča o tome da nekada u životu želite i možete da promenite bukvalno sve. I to preko noći. I da za dozvolu ne morate da pitate nikoga. Merilo da li ste negde srećni uvek ste samo vi, sami.
Mnoge žene se ostvare kroz posao, a taj privatni deo, gde žele da budu voljene, ostane nekako po strani, a i taj deo traži da bude priznat, da živi i da se dokaže. Kad je žena na položaju, ulog je mnogo veći.
“Predsednica” između ostalog objašnjava i koliko je teško biti u javnosti?
– I kako izgleda kada u trenucima proglašenja pobede, glavna junakinja doživljava svoj najveci intimni poraz. Podrška bliskih ljudi ne podrazumeva se uvek. Žene bazično niko ne pita jesu li spremne za nešto u životu, jer se ta spremnost podrazumeva. Da li žena u javnosti, mora da bude žena na sve spremna? Izgleda da da. Pazite sad, žena ne sme da se pobuni, žena uvek treba da se uklopi. A ako se ne uklopi, kako onda misli da živi – na poslu, u partiji, u porodici, sa kolegama?
U čemu i protiv koga se buni jedna predsednica u tvojoj knjizi?
– Stevana Mandic je recimo, žena koja odlazi na gej venčanje, uprkos protivljenju šefa svoje partije, žena koja preduzima rizike, jer dolazi iz budućnosti. Nju ne zanima učmala sredina i kako se nešto nekad radilo. Nju zanima novo doba, kvalitetniji, praktičniji i jednostavniji život. “Predsednica” briše razliku između narodne pevačice i ministarke, jer su obe birale javnost za glavnog sudiju. Likovi u knjizi složeni su tako da svako od njih bije neku svoju bitku kroz koju se priča dublja priča o prihvatanju, spoznaji, ciljevima u životu. Jer isto želi da bude priznata i prosvetna radnica, kao i modni dizajner i narodna pevačica.
Da ne bude zabune ovo nije nikakva ženska literatura gde spoznajete i isceljujete sebe, ovo je surovo realna storija o onome sto znamo. Nekad komedija karaktera, nekad surova melodrama.
Ko se još od likova pojavljuje u knjizi?
– Mnogo njih. Imate i tatoo majstora koji se bavi prljavim poslovima za državu ili pojedince koji to plate, tabloide, imate i tajkuna koji ima svoj privatni univerzitet, urednika na TV, narodnu pevačicu koja peva na inauguraciji ali je prethodno prošla koučing šta da peva, kako da se ponaša i obuče na tom skupu. Knjiga je sublimirala sve aktere koji deluju u jednom javnom polju bez obzira da li su to preobučeni kriminalci ili ljudi koji su tu završili jer njihov posao od njih zahteva javnost u radu. I zanimljivo, život uredi da svako sedne na svoje sediste u pozoristu zvanom život čak i ako neko na kvarno zauzme tuđe mesto.
Šta da očekuju oni koji izaberu tvoju “Predsednicu”?
– Tri sata lude rolerkoster vožnje! Ovo nije predsednica koju ste vi izabrali. Ovo je knjiga koja je izabrala vas. Sve vas koji ste hteli da vidite hepi end. Moguć je, čak iako je u javnom životu. Verujte mi.
Foto: Vesna Antonić
