Od kako nam je Milivoje Stojanović preminuo pre godinu i po dana sećanja na njega i njegova dela ne mogu da izblede. Zato već drugi put u isto vreme obležili smo susret koreografske škole iz 1986.
Škola za koreografe i učitelje koju je samoinicijativno otvorio Milivoje Stojanović 1986. godine u cilju da osposobi kadar stručnjaka u oblasti jugoslovenskih narodnih igara, sastala se u subotu 28. oktobra u Centennial parku. Došli su iz Kvinslenda, Newcastle-a i raznih predgrađa Sidneja.
Školin kratak vek je zapečatio nezaboravne i do sada nedostižne nastupe. Prva grupa je osvojila 1. 2. i 3. mesto na baletskom takmičenju Estedfords, tada održanom u sidnejskoj Opera House i zbog Milivoja je započeta nova kategorija “World Dance”.
Nastup ispred Jovana Pape 2. na Sidnejskom stadionu.
Večernji nastup u koncertnoj sali sidnejske Operea House za Shell Festival, Turneju po Novom Zelandu, TV nastup na komercijalnom kanalu 10 i kanalu 2. I mnogo drugih nastupa u multikulturnoj zajednici Australije.
Škola je imala podršku tadašnjeg ministra za multikulturna pitanja gospodina Al Grasby-a sa kojim se koreograf Stojanović više puta sastao po pitanju razvijanja naše kulture na državnom nivou. Samim tim sledio je i veliki bal u hotelu Wentworth gde je škola impresivno nastupala.
Opstali su pojedini članovi i radili u zajednici kao učitelji. Posle smrti koreografa skupila sam školu na druženje da se sete svog učitelja.
Sada već drugi susret u oktobru mesecu postaje tradicija ove “folklone porodice”, koju cine članovi iz svih krajeva bivše Jugoslavije.
Ovaj susret je bio poseban. Posle lepog ručka u predivnom restoranu Homestead u Centennial parku, ja sam uzela svoj pokretni zvučnik i u sredini poljanje pustila koreografije i muziku uz koju su nekada članovi igrali.
Smeh do suza, stezanje u grudima, padanje na travu sve je činilo ovom susretu lek za njihovu dušu.
Pojedini članovi su ostali do 1 ujutro, gledajući svoje nastupe, prepričavali anegdote, viceve i nadnoknadili vreme koje ih je prošlo za čas.
Prepričavanje i sećanje na Milivoja je posebno dirljivo. Svi su se složili da se takav čovek više ne rađa. Svojevrstan autoritet, strog ali istovremeno gospodin pravom rečju, duhovit, vredan i spreman svoje vreme da uloži bez nadnoknade finansijske samo da se uspe. I uspevao je, jednoglasno su se svi složili.
Sledeći susret se sprema. Meni je dat zadatak da ga organizujem. Da li Novu godinu ili posetu Kvinslendu? Bez obzira gde se sreli, igra će živeti i tragovi doena se neće zaboraviti.
Za “Svet Australia”: Rajka Čelić
