Piše: Rade BERAK

Idemo dalje. U ovom nastavku pisaću o Hajdučkim vodama kao i o manastiru Liplje. Ovo prvo sam posetio tri, a manastir dva puta.

Prvi susret sa “rajem na zemlji” zvanim Hajdučke vode, koji se nalaze ba putu Maslovare – Teslić, posetio sam sa šurakom Kostom. Drugi i treći put sa suprugom Cvetom.

Slike govore za sebe

Zaista, ako tražite savršenu destinaciju za odmoriti dušu i napuniti baterije u prelepoj prirodi, Hajdučke vode imaju sve ono što vam treba.

Smeštene na obroncima planine Borja, karakterišu se nestvarno lepim pejsažima, božanstvenom borovom šumom i svežim planinskim vazduhom koji udišete pri svakom koraku. Čitavo okruženje deluje nekako umirujuće.

Još jednom ću reći – Raj na zemlji!

Tu u letnjoj bašti restorana “Hajdučka vatra”, popismo sa Kostom po jednu dunjevaču, pa onda uz bogat ručak, zalismo sa hladnim pivom i to domaće radinosti. Proizvodi ga alfa i omega restorana Miodrag Kovačević zvani Cigo. Neverovatan gospodin sa manirima koji bi ga preporučili najeminentnijim svetskim hotelima i restoranima.

Čuvena cicvara

Druga poseta, rekoh, bila je sa suprugom Cvetom gde smo u već pomenutom restoranu jeli najbolju cicvaru na svetu i pljeskavicu sa kajmakom koja se pekla sa povrćem u zemljanoj posudi prekrivenoj testom. Ukus je nemoguće opisati, to se jednostavno mora lično probati.

Cveta je pokazivala i svoje humane osobine tako što je jednoj keruši koja je šepala na prednju nogu, obilato davala hranu i sa njenog i kog tanjira.

“Gre’ota, ima sigurno štence i trebamo je nahraniti” – reče Cveta. Ja, naravno, nisan protivrečio, a i da jesam, ne bi mi ništa pomoglo.

Tu sam idući između stolova i malih bazena vode koji ovaj restoran čine još glamuroznijim, primetio mnoštvo drvenih tabli prikovanih na borove i svaka je imala neku poruku. Izdvajam par od njih: “Nije isto živjeti i biti živ”, “Porodica je kolijevka ličnosti”, “Možeš da platiš ljekara ali ne i zdravlje”…

U neposrednoj blizini, ukusno sagrađen mali vodopad sa kojeg se voda spušta u improvizovano jezerce kojim pastrkme veselo plivaju. Na celom imanju kompleksa je nekoliko manjih jezera punim riba. A nešto bliže, u okviru ograđenog dela letnje bašte, pećina iz koje vas gledaju oči prepariranog medvedića…

Cvrkut ptica čine ovu idilu božanstvenijom. Pogled preko puta na manji obronak planine Borje sa skijaškom žičarom samo vam zagolica maštu i zapitate se “kako tek ovo izgleda zimi”? Sudeći po slikama prođe vam knedla kroz grlo.

Sa menadžerom Vukašinom i službenicom hotela Hajdučke vode

Treći i konačni boravak na Hajdučkim vodama bio je nedelju dana pre povratka za Australiju, s tim što smo jedno veče prespavali u hotelu koji po svemu ispunjava najstrožije kriterijume turizma. Ljubazni menadžer istog Vujadin Pešević  učinio nam je boravak još prijatnijim.

Večera u restoranu je priča za sebe. U ambijentu starinskih i pomalo zaboravljenih narodnih radinosti, Cveta je jedva došla sebi od iznenađenja koliko su leponje bile ukusne; prosto su se topile u ustima.

Ono što će nam takođe ostati u sećanju i zbog čega preporučujem Hajdučke vode, jeste i prebogat i kvalitetan doručak. Na rastanku, slikasmo se na slikama u lokalnim narodnim nošnjama. To je ono gde groz rupu proturite glavu i izgleda kao da ste i sami obučeni u narodnu nošnju.

Osveženje u Jotan Motelu

Kafu i hladan čaj od breskve popili smo u motelu “Jotan”, na raskrsnici puta koji vodi, na levu stranu prema Maslovarama pa dalje prema Banja Luci, a na desnu prena Tesliću, odnosno Doboju.

Mi skrenusmo desno jer nam je sledeća destinacija bio manastir Liplje udaljen nekih 10-15 km od Hajdučkih voda. Uskim putem i mnoštvo krivina stigosmo pred prelepi manastir Liplje, koji se nalazi u podnožju planine Borja uz reku Bistricu 25 km zapadno od Teslića. Datira iz XIII vijeka i zadužbina je kralja Dragutina. Za hroničare da kažem i to da je u njemu svoju svešteničku karijeru kao monah, započeo i episkop banjalučki G. Jefrem.

U prvoj poseti sa Kostom, nismo mogli uraditi mnogo slika zato što jednostavno nismo znali da se u manastir ne može ući u šorcu i sa kratkim rukavima, a mi smo upravo tako bili obučeni. Da smo znali da ćemo kasnije sresti mnoge “razgaćene” posetioce, ne bismo se držali protokola.

U manastiru Liplje sretosmo drage ljude iz Melburna

Monah Dositej priča o manastiru Srbima iz Melburna

Kad smo sa Cvetom ušli u prelepu portu manastira, primetih poznate face iz Melburna. Tačnije bila je u pitanju Ljilja Gostić koju viđamo u kuhinji Crkvene opštine “Sv Sava” Greensborough. Ona je, kako reče, na putu za Francusku, svatila sa porodicom i prijateljima. Slikasmo se za uspomenu a takođe smo prisustvovali slovu o manastiru koje je održao monah Dositej.

Na kraju smo u prodavnici kupili suvenira  kao uspomenu na ovaj veličastveni pravoslavni objekat.

Dakle, ako vas put bilo kojim povodom nanese južno od Kotor Varoša na putu za Doboj, obavezno posetite i Hajdučke vode i manastir Liplje. Ili jednostavno otiđite tamo sa namerom…

U sledećem nastavku ide priča o bogatom selu Laktaša koje smo posetili takođe tri puta… neću vam sada reći o kome je reč, već budite spremni za čitanje.


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila