Piše: RADE BERAK
Zaboravio sam kad sam zadnji put pisao putopis, ali eto, zahvaljujući odmoru na Balkanu, nakon punih 9 godina, pružila mi se šansa.
Kao i svima nama koji smo ostali u dijaspori, i sama pomisao na put u rodni kraj, budi emocije koje je teško opisati. Pripreme traju mesecima, karte se obezbeđuju unapred, kupuju se pokloni, štede se pare u banci i sa nestrpljenjem se čeka rolanje avionskih točova po pisti koji će vas koji trenutak kasnije vinuti u nebesa i poneti put brdovitog i prelepog Balkana.
Cveta konzumira kafelate sa mlekom od badema sat vremena pre ulaska u avion
Let od Melburna do Dohe, glavnog grada Katara sa istoimenom avio kompanijom traje nešto više od 14 sati. Treba to izdržati, pogotovo u godinama koje u našem slučaju mogu mirno da se nazovu jeseni života.
Avio kompanija Katar koja je na listi visoko kotirana, po mom skromnom mišljenju, ne zaslužuje taj epitet. Osoblje na melburnškom aerodromu je neljubazno i prosto su nas maltretirali nekim pravilima koja sa zdravim razumom nemaju veze. U redu, u prtljagu koji ide „dole“ imali smo par kilograma više, tačnije 2 kg i 200 grama i tu nas „odraše“ sa 365 dolara globe. Ali, cirkus je sledio kad su počeli da mere kilažu koja ide u kabinu. Na naše zaprepašćenje, izmeriše i moj laptop što mi se nikada ranije nije desilo u životu. Moja supruga je morala da izvadi dobar deo stvari koje će sutradan sa aerodroma pokupiti njen brat a moj šurak. Ni razumevanja, ni empatije kod tih ljudi. Odrati putnika po svaku cenu, njihov je moto. Koga briga što vam je adrenalin na maksimumu i ozbiljno ugrožava ushićenje zbog puta.
Pred poletanje iz Melburna. Cveta se u međuvremenu oslobodila džempera i obukla letnju kombinaciju
Druga prevara kompanije je ta što su nam uredno naplatili ekstra mesto do vrata kako bismo mogli ispružiti noge ali umesto toga smestiše nas odmah iza biznis klase gde je bukvalno pola metra praznine. Da i ne spominjem hranu koja je siromašna i nekvalitetna i prilično tesna sedišta u poređenju sa Emirats Airways.
Pozitivna stvar u svemu je slučajno poznanstvo sa dvoje prekrasnih ljudi, bračnim parom, Vesnom i Miroslavom Radojkovićem, Beograđanima koji žive u Melburnu. Pozitivna energija kojom oni zrače doprinela je da put do Dohe izgleda kraći od stvarnog.
Na Hamad aerodromu na kafi sa Vesnom i Miroslavom
Po sletanju u Katar, na masivni, po mnogim ocenama najveći i najbolji aerodrom na svetu – Hamad, provedosmo tih sat i po do dva sa Radojkovićima i onda nas je autobus vozio nekih 15 minuta do mnogo manjeg aviona sa kojim smo poleteli za Beograd. Miroslav je imao mali peh na aerodromu jer je zaboravio kofer pa je bukvalno pred zatvaranje vrata aviona uleteo unutra.
Bilja Marković koja se proslavila hitom “Opatica” deluje odmorno
Kolege: Biljana Marković i Ivan Kukolj Kuki
Voditelj “Kafansko veče” emisije, Deni, zagonetno se smška i uživa u letu izmešu Dohe i Beograda
Kristina Subotić iz Melburna, nekadašnja članica FG “Avala” poželela je da se slika sa čuvenim Ljubom Aličićem
Srećni posle dugog leta na beogradskom aerodromu: Biljana, Ljuba i Kuki dok čekaju prtljag
Za uspomenu: Bilja Marković sa urednikom Portala
Deo ekipe “Kafansko veče”
I muzičari iz pratnje su našli razloga za šalu prilikom leta
U putu sretosmo grupu estradnih umetnika koja se vraćala iz Perta, sa australijske turneje gde su kao deo emisije „Kafansko veče“ boravili. Nije mala stvar na tako malom prostoru sresti kvalitetne pevače kao što su Biljana Marković, Ljuba Aličić i Ivan Kukolj Kuki, sa kojima je bio i prateći bend i, naravno, nezamenjivi voditelj Deni.
Let do Beograda, uz pesmu i šalu trajao je nešto više od pet sati ali to je baš prohujalo, što se ono kaže. Po sletanju na Surčin, relativno brzo smo pokupili prtljag, prošli carinsku kontrolu. Pomenuti bračni par je velikodušno ponudio da nas prebaci do centra grada gde nam je bila destinacija, tako da nam je to bilo veliko olakšanje posle ne baš prijatnog puta od Melburna do Dohe.
U prestoniom gradu Srbije nas je dočekala moja snaja Vesna, udovica od pokojnog mi brata Miloša, ponudivši nas svim i svačim…
Začudo, nismo osećali umor…
