Svi misle da je lako napraviti gulaš ali ne bih rekao da je baš tako. Moja pokojna baba Draginja Stupar koju su svi znali po nadimku Mićinica, što je bilo aluzija na njenog supruga a mog dedu Miću (Milana). Oni su bili rodom iz Podgradaca ali, budući da je deda bio ćumuraš, menjao je kokaciju i sudbina je htela da se za stalno skrase u najlepšem selu na svetu – Grabovici! Ko zna da li bi tu i ostali da deda nije tragično nastradao kod Crne reke i ostavio Mićinicu sa troje dece da se snalaze kako znaju i umeju.
Baba je bila „župljanka“, kako su je Grabovčani često nazivali, ali je znatno doprinela kulturi i prosperitetu tog kraja. Između ostalog je bila vrhunska kuvarica pa je spremala jela za koja oni nikada nisu ni znali ni čuli. Jedno od tih jela je bio gulaš koji je, doduše, retko pravila, tačnije samo onda kada bi ujak Boris koji je tada bio gastarbajter, donosio teleće, juneće ili goveđe meso.
Meni je ostalo u sećanju to njeno majstorisanje pa sam danas odlučio da napravim srneći gulaš po receptu babe Mićinice. Meso od srne je moja supruga Cveta dobila od koleginice sa posla.
Za taj „poduhvat“ mi je trebalo, pored srnećeg mesa, iseckanog na komadiće veličine kocke šećera i, crni luk, beli luk, peršun, brašno, aleva paprika, biber, začin C, ulje, belo vino, paradajz pire, senf.
Prvo na vatri (ja sam kuvao napolju budući da je bio lep dan, a Cveta koja je u to vreme bila na poslu, ne voli da joj kuća miriše na, kako ona kaže „mandžu“), sa malo ulja (ako imate svinjsku mast još bolje) propržio crni luk. Kada je isti postao staklast, dodao sam meso koje sam uz mešanje pustio da malo porumeni. Tada sam stavio kašiku brašna i mešanjem se stvorila gusta masa. U to sam onda dodao čašu belog vina (baba Mićinica je malo stavljala u grlo, malo u lonac, hahahaha) i pustio da se dinsta. Potom sam dolio sa vodom da ogrezne i ostavio da se krčka. Ne treba zaboraviti da je srneće meso nešto žilavije jer je divljeg porekla, ali je po ukusu jako slično teletini, pa mu treba duže kuvanje.
Kad je kuvanje bilo na dve trećine pri kraju, dakle posle sat vremena krčkanja, dodao sam začine: začin C, alevu papriku (ko voli ljuto može i ljuta paprika), biber, dve kašike ukuvanog (pire) paradajza, promešao i ostavio da se kuva.
Kada je kuvanje bilo skoro gotovo, dodao sam beli luk sitno seckan, kašiku senfa i ostavio još 10 minuta na tihoj vatri da krčka, vodeći računa da ne zagori.
Na kraju sam isključio vatru i dodao sitno seckan peršun. Naravno, gulaš ne ide sam već obično uz neki prilog. Baba Mićinica je najčešće uz gulaš servirala pire krompir, takođe jedno od jela koje je je ona patentirala u Grabovici ili neku vrstu pirinča, odnosno riže, kako se u tom kraju kaže. Ja nisam pravio ništa pošto je Cveta već unapred pripremila prilog od Arborio pirinča čime mi je samo olakšala posao.
Mnogo štošta sam od babe Mićinice naučio pa eto i da skuvam poneko jelo. Bon apetit. Izvolite!
Rade BERAK
