Biti dobar svirač bilo kojeg instrumenta, a pogotovo harmonike, bez koje se narodna muzika ne bi mogla zamisliti, je zahtevan. Zahteva puno godina truda i vežbanja i samo najuporniji i najtaletovaniji mogu da postanu virtuozi na ovom divnom instrumentu kao što je gospodin Aleksandar Đurović, priznat i poznat majstor na harmonici, kako na našim prostorima, tako i vani granica naše zemlje.
Čovek koji je od rane mladosti odabrao harmoniku i do dan danas ostao joj veran. Aleksandar, divan gospodin i veoma cenjen i tražen, kako među svojim kolegama, tako i od publike sa kojom se druži mnogo godina, potvrda su i nagrada za njegov rad. Aleksandar Đurović, čovek koji je dobar deo svoga života posvetio muzičkom školovanju i unapređivanju, kako muzičkog obrazovanja tako i iz drugih oblasti.
Visoki intelektualac, koji svoje znanje i iskustvo godinama prenosi na svoje saradnike i kolege, koda je god u mogućnosti. Svoje znanje i savete rado podeli sa svima koji žele ili se bave poslom vezanim za muziku i muzičku kulturu.
Da je u Švedskoj, tj. u Skandinaviji i širom Evrope je jedan od traženijih harmonikaša, govore mnogobrojna gostovanja, skoro svakog vikenda, na području Skandinavije ili van granica skandinavskih zemalja.
Gospodin Aleksandar je rođen u Beogradu školovao se i muzički usavršavao kako kroz muzičke škole i sve to krunisao Akademijom umetnosti. Kroz svoj veoma intenzivan i naporan rad, imao je sreću da raste pokraj velikih imena od kojih je učio najbolje.
Jedan je od poslednjih učenika velikog umetnika Miodraga Todorovića Krnjevaca, vrhunskog stvaraoca srpske narodne muzike koji je iza sebe ostavio jedno pravo bogatstvo i trag u narodnoj muzici. I kako nam Aleksandar kaže, Krnjevac je imao ogromnu muzicku kulturu i od njega su njegovi učenici imali mnogo toga da nauče. Ostaće zauvek tajna, da li je bio bolji i veći harmonikaš, kompozitor ili muzički pedagog. Šta god, bila je čast biti u grupi kod gospodina Krnjevca.
“Preko njega sam savladao tajne muzike i slobodno mogu reći da sam od učenja kos njega, postao sledbenik njegovog pravca, koji ću negovati i čuvati dok god postojim.
Od ranog detinjstva sam se bavio muzikom i poneo sa sobom u osnovi melodiju rodnog kraja, na šta sam ponosan.
Moj ujak Mića Teofilović, takođe je imao veliki udeo u mom muzičkom odrastanju. Mnogo godina sam radio i bio član njegovog orkestra i kroz taj period rada pratio sam velike estradne umetnike. Slobodno mogu reći da sam tu stvorio temelj svega ovog što sam danas.
Šumadija je iznedrila mnogo zvučnijih muzičkih imena. Ona ima svog “Don Kihota” a to je Mića Teofilović.
Sarađivao sam sa Aleksandrom Paunovićem i sve to je doprinelo mojoj malenkosti da hrabro stojim ovolike godine sa svojom harmonikom i da ponosno odsviram svaku notu.
Dok sam živeo u Srbiji i radio na prostorima bivse YU, nagrađivan sam prestižnom nagradom “PRVA HARMONIKA” i još mnogo nagrada koje su mi značile i znače mnogo, a ujedno me i obavezivale da uvek budem dosledan priznanjima , koja su mi dodeljivana.
Počastvovan sam što sam i tada a i sada uvek zadobijao poverenje, naših velikih umetnika da budem muzička pratnja njihovih koncerata i zabava koje su zauvek ostale zapamćene po najboljem.
Godine 2007. odlučujem da napustim Beograd i Srbiju i da se preselim u kraljevinu Švedske gde i danas živim i radim.
Integracija u potpuno novu zemlju je bila pomalo i teška ali s obzirom na sva životna iskustva, znao sam da samo jedan kontinuran rad i upornost dovode do uspeha. To mi je omogućilo da danas uživam u svemu što radim i imam.
Pokraj obrazovanja koje sam doneo iz svoje zemlje, nastavio sam sa školovanjem i ovde tako da sam završio i univerzitet u Švedskoj i sa tim zaokružio svoj intelektualni deo života.
Muzika mi je mnogo pomogla, vrata mnogih institucija su mi bila lakša za otvoriti, svoj rad kada je muzika u pitanju krunisao sam sa nekoliko autorskih radova koje sam stvarao uporedo radeći sa svojim bendom koji nosi naziv “ALEKSANDAR ĐUROVIĆ“
Kolegijalnost i saradnja orkestra je dala rezultat naše prepoznatljivosti, jedan smo od cenjenijih bendova na prostorima Skandinavije a i šire što su dokaz naši stalni angažmani kako među našom populacijom, tako i kod naših domaćina i ostalih naroda koji žive na ovim prostorima.
Orkestar “Aleksandar Đurović“ je internacionalni orkestar koji je često zastupljen na raznim festivalima, snimanjima kako u muzičkoj industriji tako i u ostalim sferama umetnosti, poput glumačkih ostvarenja i svega što je vezano za rad kulturne baštine.
Moram da istaknem uspešnu i lepu saradnju koju sam imao sa velikom damom i glumicom Jelena-Milom koja takođe živi i radi u Štockholmu koja je u glumačkom svetu kako među našim zemljacima tako i među Šveđanima – veoma cenjena i priznata glumice.
Uspeo sam da sarađujem sa divnim kolegama koji su kotirani visoko profesionalno i da atmosfera koju gajimo uvek bude pozitivna i krajnje korektna. Mnogo naših gostiju sam dočekao i ispratio. Jer nije samo da čovek vlada dovoljno svojim poslom; u našem poslu moraš preuzeti i odgovornost i ulogu domaćina i pobrinuti se da svaki gost bude maksimalno ispoštovan. Da svi naši gosti odu sa lepim utiskom i da uvek požele da nam se vrate.
Da se isplati vredno raditi i uvažavati rad drugih to osete veliki svetski umetnici i uvek pruže ruku prijateljstva i saradnje. To se meni dogodilo u karijerijeri, imao sam čast da sarađujem sa izuzetnim umetnicima koji su priznati u svetu. O ovoj saradnji ćemo u nekom drugom našem druženju i siguran sam da će taj deo mog prisustva pokazati koliko umetnost pruža i povezuje sve nas. Vi, kao urednik, znate o čemu se radi, a vaš Portal će zasigurno to lepo predstaviti našim zemljacima koji i te kako zaslužuju da saznaju sve ono što naši ljudi rade i stvaraju.
Na mnogim festivalima internacionalnog karaktera sam učestvovao i na taj način pokazo sebi i drugima da umetnost nema i ne sme da ima granice, da je umetnost spona u razvijanju kulture i empatije ka svim ljudima dobre volje.
Posebnu zahvalnost dugujem mom dugogodišnjem saradniku i klavijaturisti Darku Stamenkoviću, umetnici Oliveri Ćehi, velikim profesionalcima i veoma odanim i vrednim kolegama mog orkestra, kao i svima sa kojima sarađujem i radim ovaj i te kako kreativan i veoma ozbiljan posao. Divno je raditi sa kolegama i ljudima koji su svesni da je umetnost veća od svih nas.
Veliko hvala što ste pokazali dobru volju i odvojili vreme da nam se predstavite i što smo zadobili Vaše poverenje da zavirimo u Vaš umetnički svet i vašim prisustvom pokažete i budete lep primer svim mlađim generacijama da i van granica svoje zemlje, čovek može biti i te kako uspešan. Vaš životni put je od početka usko povezan sa muzikom. Odakle ljubav ka harmonici i da li je bilo teško doći do statusa kakav danas uživate?
Pa jednostavno, čovek se rodi sa određenim talentima. Oduvek me je privlačio zvuk harmonike, vredno sam se školovao i radio a i porodično, kako ste rekli na početku našeg druženja, vučem korene. Moja velika ljubav i podrška koju sam dobijao od svoje porodice mi nikada nije dozvolila da se udaljim od harmonike i pokraj svih životnih obaveza, ona je uvek imala posebno mesto u mom životu.
Kako su se uspesi ređali, tako je i rasla želja za većim rezultatima i edukovanjem i eto danas sam to što sam uvek i želeo da budem – instrumentalista koji uživa u svakoj odsviranoj noti.
Radili ste i sarađivali sa mnogim našim umetnicima i kao prateći orkestar i kao saradnik; kakva su vaša iskustva? Da li je rad sa velikim imenima za vas kao šefa orkestra bio odgovoran i zahtevan?
Naravno, sa sve i jedanim kolegom sa kojim sam sarađivao, trudio sam se maksimalno da ispoštujem i profesionalno odradimo naše zajedničke nastupe. Nisam nikada sebi dozvolio da ako je nečija popularnost veća, bude bolje ispoštovan; svi koji stanemo na scenu ispred publike, imamo isti cilj i obavezu, da ostavimo utisak da ono što radimo, radimo srcem i sa puno emocije i postovanja i kvalitetno. A to publika i te kako oseti i nagradi. Nečiji repertoari su zahtevniji ali uz jedan ozbiljan rad sve to se savlada.
Vi zaista odišete sigurnošću i ljudskim dostojanstvom i poštovanjem umetnosti na jedan izuzetno lep i profesionalan način. Čiji nastup pamtite kao nešto sto je ostalo zauvek zabeleženo u Vašoj karijeri?
Malo nezahvalno pitanje, pamtim skoro svaki svoj nastup, ali s obzirom da sam rastao sa njihovim pesmama, za mene su zauvek ostavili dubok trag veličanstveni Predrag Živković Tozovac, Dobrivoje Topalović, Sinan Sakić i Džej Ramadonovski. Ta količina emocije je neverovatna kada delite scenu sa takvim umetnicima.
Da li ste radili nešto po pitanju autorskih radova?
Da, počeo sam i sa tim radom, snimio sam kolo koje se zove “Šarganska osmica“ koje je nekako odmah prihvaćeno kod publike. U planu je jedan album na kome vredno radim. Još jedna numera tj. kolo je završeno “ ŠUMADINAC U STOCKHOLMU“. Sada trenutno radim i spot i baš se radujem realizaciji celokupnog projekta. Ostatak planiranih kola i pesama je u toku i kad završim ceo projekat podeliću to sa svima vama. Moj moto je “Voli ono što radiš i podeli tu radost sa svetom koji prati i poštuje tradiciju naronog melosa“!
Sigurno će u Vašem kolu “ŠUMADINAC U ŠTOKHOLMU” zaigrati i Šveđani jer dobar muzički projekat je nešto što vole svi ljudi, a to Vam i od srca želimo. Idu novogodišnji praznici da li ćete ih provesti radno ili u krugu svoje porodice?
Kod mene će i ova Nova godina biti radna kao i mnoge do sada. Orkestar “ALEKSANDRA ĐUROVIĆA“, moja malenkost i kolege koje ću i ovaj put ugostiti su vrhunski umetnici, pa ćemo svi zajedno u restoranu “STINSEN“ u Štokholmu, ispratiti staru i dočekati Novu 2023. godinu. Garantujemo najlepšu zabavu i program koji ćemo zajedno sa domaćinima priuštiti dragim gostima, koji budu sa nama. U muzičkom delu pesme neće manjkati a za dobro raspoloženje i pesmu sa nama će biti cenjena i poštovana koleginica Olivera Čeha, Igor Đurović, Marko Paunović i Vladan Ješić i svi ste dobrodošli na narodno veselje proverenog restorana “STINSEN“!
Uvek kada sretnem nekoga sa takvim iskustvom i tako bogatim muzičkim znanjem, pokušam da na najbolji način “iskoristim“ za bolji doprinos i negovanje dobre muzike i kulture. Kako Vi danas gledate na razvoj naših novih estradnih ličnosti, muzičkih pravaca i da li biste da imate moć tu nešto menjali?
Pa, iskreno bih, jer treba sačuvati blago, koje nam je ostavljeno da negujemo i cenim. Grandiozne radove koje su stvarala velika umetnička imena. Mnogo je novih pravaca koji pomalo kvare tu našu muzičku kulturu, razlog je nedovoljna kontrola kako u tekstovima tako i u vizuelnom predstavljanju tih novih numera. Mora se znati šta je i koliko dozvoljeno u jednoj pesmi, da vulgarnost mora biti sankcionisana isto tako, da i toliko erotike ne sme preovladati kroz muzičku umetnost. Možda je ovo malo strogo, ali ipak mislim da danas svi rade šta hoće, a to ne smemo dozvoliti. Ako je pesma neka pobedi tekst, melodija, aranzman a ne brutalnost i golotinja, koje je sve više i više, malo više “cenzure“ treba uvesti.
Privodimo kraju naše druženje; ahvaljujem Vam se na vremenu i Vašoj srdačnosti. Koju poruku imate da pošaljete ka našim pratiocima; naravno i ka ljudima koji prate Vaš rad?
Dobro zdravlje, mir i ljubav, da vas prati i da svi zajedno zakoračimo u Novu godinu sa osmehom i radošću. U svoje ime i u ime svih mojih saradnika od srca Vas pozdravljam i nadam se našoj dugotrajnoj saradnji, postovanje za sve vas od Aleksandra Đurovića.
Slađana BOJOVIĆ
