Piše: Rade BERAK
Tokom duge i bogate novinarske karijere imao sam prilike da se sretnem sa mnogim poznatim ličnostima iz raznih društvenih sfera. Zato ću ovim „mini feltonom“ pokušati da iz naftalina izvadim neke najzanimljivije susrete. Oni neće biti hronološki složeni već onako đuture, na koju fotku u tom trenutku naletim.
SNEŽANA SNEKI BABIĆ
Da se nije pojavila kao pandan Lepoj Breni koja je početkom 80-tih uveliko harala prostorima bivše zajedničke države, verovatno bi SNEŽANA SNEKI BABIĆ doživela oreol „nacionale“. Međutim, i ovako je svoje ime ispisala zlatnim slovima na estradi.
Žena koja tokom bogate karijere nije imala ni jednu mrlju i bukvalno nije dala povoda žutoj štampi da je čereči, može sa ponosom reći da iza sebe i uz sebe, ima bogato muziko nasleđe.
Hitovi, kao što su: „Neka stari ko voleti ne zna“, „Rupica na bradi“, „Dušo moja tanana“, „Takni me takni“, „Hopa cupa“, „Caki Cale“, „Nije kuća na prodaju“… i mnogi, mnogi drugi, i dan-danas se pevaju na raznim veseljima.
Prvi susret u Melburnu početkom 90-tih
Drugi susret u Melburnu sredinoim 90-tih
Prelepu, dugonogu, tada plavušu iz Pančeva, upoznao sam kada je početkom 90-tih gostovala po prvi put u Australiji. Rodilo se prijateljstvo na prečac. Visoka kao jela sa holivudskim osmehom i gracioznih hodom na svojim, kako su ih klasifikovali, najdužim nogama na estradi, nikoga nije mogla ostaviti ravnodušnim. Stoji i podatak da je Sneki upravo te noge osigurala na milion evra.
Na ručku u Nocturno u Melburnu
Sretali smo se mnogo puta, prilikom njenog svakog dolaska u Australiji, a jednom čak i u Beogradu. Ono što mnogi ne znaju je činjenica da je Sneki neverovatna lafčina. Nije od onih estradnih ličnosti koja ima sašivene džepove i u njenu galantnost sam se lično uverio par puta. Prvi put dok smo sedeli na ručku u čuvenom „Nocturno“ restoranu na Lygon ulici, Sneki nije dozvolila da ja platim račun, bez obzira što sam bio inicijator druženja. Njene reči: „Dosta si ti meni pomogao na polju promocije, pa da ti se bar malo odužim“, bile su iskrene i namenski upućene.
Na ručku i druženju u “Ima dana” na čuvenoj Skadarliji
Drugi put, kada sam 2014. boravio u Beogradu, Sneki je videla moje objave na Facebook-u i onda mi putem mesendžera stiže poruka: „Čekam te u 12.00 u ‘Ima dana’ na Skadarliji“. Naravno, obradovao sam se tom pozivu i proveo u prijateljskom druženju, uz bogato iće i piće, sa ovom vanserijskom ženom i lepoticom, više od dva sata. Opet je ona bila ta koja je platila ceh.
Sreli smo se još jednom u klubu Vojvodina u Melburnu gde je i pored snažnog gripa, ispoštovala svoju vernu publiku i nije dala da se bilo šta izmakne kontroli.
Takva je uvek bila, profesionalac od glave do pete, drugar neviđeni kad se svetla pozornice pogase. Žena koja ne voli estetsku hirurgiju i veruje u zdrav život a time i starenje kao prirodni proces.
Mislim da bi se mnoge njene kolege a pre svega koleginice, trebale ugledati na nju jer, život je prolazan a slava večita…
Za kraj, postavljam i njen hit koji me svakom prilikom kad slušam, emotivno razgali. U pitanju je „Nije kuća na prodaju“.
