Gospodina Milutinovića sam zatekla u rođendanskom raspoloženju. Iako sam želela da intervju ostavimo za neki drugi dan, kao pravi džentlmen i vrhunski sportista rekao je “NE – danas smo planirali intervju i nećemo ništa menjati. Sa vašim Portalom moje rođendansko slavlje samo može biti veselije“. Razloga za slavlje kod ovog divnog gospodina bilo je dosta. Sportisti uvek slave i svoje i tuđe pobede. Šeki, nadimak po kome ga svi poznaju se kao dete od dve godine doselio u Kraljevinu Švedsku, gde i dan danad živi sa svojom porodicom.
Potiče iz porodice koja je dala fudbalu puno, što na prostorima naše zemlje, što i po drugim zemljama. Ljubav I strast ka ovom sportu, Šeki je nasledio od svog oca, koji je takođe bio fudbaler FK Partizan. U Partizanu nije ostao dugo, a razlog prestanka i napuštanje kluba pre vremena bila je “ljubav” koju je njegov otac odabrao umesto FK Partizan. I odluka da se život nastavi van svoje zemlje je ta koja i dan danas prati porodicu Milutinović. Šeki, za razliku od mnogih koji su se bavili fudbalom nije posustao, niti razmišlja da prestane i ako je u godinama gde sa pravom može reći, ja sam dao dosta, hoću malo da proživim. Kađe još nije vreme da kopačke okači kao trofej. Uvek je bio u fudbalu. U ranoj mladosti igrao je fudbal za razne klubove koji su bili zastupljeni u južnom delu Švedske, dao je lopti sve, ali kada je lopta postala mnogo brža nego li je on to želeo, shvatio je da treba nešto i da promeni. Nije hteo da promena bude drastična i da se skloni sa terena, želeo je da započne rad fudbalskog trenera. Edukovao se u tom pravcu, posle višegodišnjeg iskustva na terenu, nadležni iz fudbalskog saveza “MMF Malme”, ukazali su mu poverenje i u tom poslu je već čitavih 30 godina.
Ponosno kaže da je trenirao mnoge generacije, da se kroz trenerski rad susretao sa mladim igračima koji su danas planetarno poznata imena i fudbalske institucije. Uporedo je uvek, kad god su naši klubovi koji su gajili tradiciju fudbala zatrebalo rado se odazivao i uvek je imao istu želju da klubovi koji su tada postojali daju i pruže šansu da se prikažu u najboljem svetlu. I da svakome ko pokaže izražen talenat, pomogne kako da dođe do većih klubova, što i jeste želja svakog igrača. U početku trenerske karijere rad i treninge je imao sa seniorima. Taj rad sa seniorima je zaista dosta odgovoran posao i tu čovek preuzima veliku odgovornost za te mlade igrače, ne samo što se treninga i fudbala tiče, već i ostalih elemenata koji treba da se izgrade kod te mladosti.
Kako ste rekli na početku našeg razgovora, da ste mnoge generacije imali pod Vašim okriljem i da su izrasli u jako ozbiljne i svetski poznata imena, da ste bili trener i našeg Zlatana Ibrahimovića, na koga smo svi ponosni. Kakav je bio Zlatan Ibrahimović na početku karijere? Da li ste verovatno u njega, da će jedan dečko koju dolazi iz “Rosengorda“ za kratko vreme postati svetski poznato ime u fudbalu?
Svi ti mladi igrači su puni elana i želje da budu najbolji. Zlatanu se u očima videlo da će u fudbalu i na terenu, da da najbolje i da oni koji su to htela da vide, su znali da je vanserijski talenat. On je uvek radio šta treba i kako treba, verovao je u sebe i zato i jeste došao do svetskog cilja i igrača koji je svojom igrom, ne samo sebe izdigao, već i kompletan švedski fudbal je kroz njega doživeo jedan preporod. Tu moram da pomenem i Darka Maraševića kao i Markusa Rosenberga, koji je za švedski fudbal jako važan. Tu je i Goran Slavkovski koji je sa 15 godina zaigrao u seriji A lige, za Inter i do sada nikad nije zabeleženo da je neko u tim godinama potpisao ugovor za veliki klub kao on.
Šta se dešava sa novim igračima koji sada igraju za MMF, a koji su sa prostora Balkana i šire, postoji li neko na koga se polažu velike nade?
Da uvek ima mladih igrača koji se bore za svoje mesto. MMF ima krasan potencijal momaka koji obećavaju, sa naših prostora. Sad je jedan od istaknutih igrača Veljko Birmančević, dečko koji igra jako lepo i koji i te kako gradi mesto u fudbalu.
Koliko je kriza Covid perioda uticala na fudbal?
Lepo pitanje. Na žalost dosta je toga uticalo kako na društvo, tako i u svim sferama sporta. E, sad postoje i oni koji su mirovali, ali i oni koji su uprkos svim problemima, vredno trenirali. Znatno je taj period uticao na sve nas. Većina od nas je održavalo kontak sa svojim ekipama. Treneri su imali zadatak da se održava ta ravnoteža i koliko su okolnosti dozvoljavale da se radi.
Koga Vi sada trenirate?
Ja sam sada trener IFK Malme, ženske fudbalske ekipe koja je izuzetno dobra. Evo polako se primičem i penzionerskom životu i malo sam još u dilemi da li da odradim još jednu godinu ili ne. Pre će biti da ću ostati ali isto se tako radujem i tom period. Da mogu da imam više vremena i za porodicu i za mog unuka i da se malo više posvetim i mojoj drugoj velikoj ljubavi a to je muzika.
Pored sporta i fudbala Vi ste jedan od boljih bubnjara, od pre par dana ste se oprobali i u pevačkom svetu. Posle toliko godina koliko se bavite i muzikom, tek sada ste otpevali Vašu prvu pesmu?
Eee, za to sam zahvalan mom velikom drugu i prijatelju, kompozitoru Zoranu Sibinovicu. Ta pesma je moj rođendanski poklon od Zorana, kome sam zahvalan i nadam se da ćemo naše drugarstvo i prijateljstvo ulepšati sa još kojom pesmom. Muzika je moja velika ljubav tako da kad god imam vremena, rado joj se posvetim zajedno sa mojim prijateljima.
Ja Vam od srca čestitam rođendan i zahvaljujem se za vreme koje ste odvojil baš danas za naš Portal i nadamo se da ćete nas još koji put provesti kroz svet fudbala. Želim Vam puno uspeha kako fudbalskom treneru tako i u Vašem životu. Za kraj, kakvu poruku, Šeki, želite da pošaljete ka čitaocima i prijateljima portala Svet Australia?
Verujte u sebe. I da budete sto zdraviji i veseliji ma gde da ste. Do sledećeg puta veliki pozdrav za sve ljubitelje fudbala i pratioce Vašeg Portala. Pozdrav, ŠEKI!
Slađana BOJOVIĆ
