Naša najveća zvezda narodne i folk-pop muzike na Balkanu, Lepa Brena, dobila je u okviru “Sabora narodne muzike Srbije”, najelitnije i najveće priznanje “Nacionalni estradno muzički umetnik Srbije” od “Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije” (SEMUS).

Da je nagrada stigla u prave ruke najbolje svedoči njena grandiozna karijera, jer u okviru trajanja od aprila 1982. godine, pa sve do danas, ostvarila je uspehe koje niko nije na estradi. U prilog tome idu milionski tiraži prodatih ploča, prepuni stadioni kod nas i u svetu, takođe, ogromne dvorane za održavanje koncerata, kao i razni nastupi, prestižne nagrade, priznanja, zahvalnice koje je Brena prestala da broji.

Zatim, bezvremenski hitovi (sve što otpeva postane hit), podsetićemo vas na neke od njih: “Čačak’, “Mile voli disko”, “Sitnije cile sitnije”, “Bato bato”, “Pile moje”, “Jedan dan života”, “Voli me voli’, “Okrećes mi leđa”, “Hajde da se volimo”, “Četiri godine”, “Boli me uvo za sve”,”Zaljubiška”, “Ja nemam drugi dom”, “Kazna Božija”, “Luda za tobom”, “Pomračenje sunca”, “Uđi slobodno”, “Začaran krug”, “Zar je važno da li se peva ili pjeva”, “Jugoslovenka”, itd.

Veliki broj spotova je uradila za pesme: “Sitnije Cile sitnije”, “Epidemija ljubavi”,”Dečko mi je školarac”, “Bosanac”, “Bato Bato”, “Šeik”, “Sanjam”, “Golube”, “Hajde da se volimo”, “Robinja”, “Jugoslovenka”, “Poželi sreću drugima”, “Igraj dragi”, “Ja pripadam uvek tebi”, “Čuvala me mama”, “Imam pesmu da vam pevam”, “Jblane”, “Četiri godine”, “Let's fall in love”, “Čik pogodi”, “Boli me uvo za sve”, “Tamba Lamba”, “Evo moga delije”, “Biće belaja”, “Kazni ga Bože”, “Zaljubiška”, “Pesma narodna”, “Ljubavne igrarije”, “I da odem iza leđa Bogu”, “Dva dana”, “Ma gde baš ti”, “Ja nemam drugi dom”, “Nema leka apoteka”, “Ti ne znaš”, “Bol za bol”, “2,3,303 noći ja i ti”, “Moj se dragi Englez pravi”, “Ona ili ja”, “E, moj Miko”, “Kolo kolo”, “Nekoj drugoj decu pravi”, “Kazna Božija”, “Izdajice”, “Šta će mi život”, “Luda za tobom”, “Ti si moj greh”, “Ljubav je”, “Sve mi dobro ide osim ljubavi”, “Takve i Bog čuva”, “Pomračenje sunca”, “Pazi kome zavidiš”, “Briši me”, “Uradi to”,  “Stakleno zvono”, “Biber”, “Metak sa posvetom”, “Ne bih ja bila ja”, “Uđi slobodno”, “Ljubav nova”,  “Žali Bože”, “Carica”, “Zar je važno dal’ se  peva ili pjeva”, “Boliš a ne prolaziš”, “Kao nova”, “Srećna žena”, “A kako ću ja”, “Odiseja ljubavi”, itd.

Filmografija je veoma značajan deo njene karijere, igrala je uspešno u filmovima:

“Tesna koža”(1982), “Nema problema”(1984), “Kamiondžije opet voze” (1983 ), “Kamiondžije ponovo voze” (1984), “Hajde da se volimo” (1987), “Hajde da se volimo 2” (1989), “Hajde da se volimo 3” (1990 ), “Taksi bluz” (2019).

Lepa Brena (Inter)nacionale (kako je publika zove iz milošte) je diva koja sa svojom pesmom ruši sve granice, poklanja svojoj publici svuda u svetu obilje radosti, spaja ih u “armiju sreće” što svedoče brojna videa sa koncerata. Njen raskošni glas velikog raspona, vrhunsko umeće i prelepa boja čine prepoznatljivost koja je od izuzetnog značaja za šou biznis. To je umetnica sa neverovatnom harizmom, enegijom i motvacijom, prva je pevačica sa naših prostora koja je dovela šou program na televizijsku i muzičku scenu, pre nje je to bio samo Đorđe Marjanović. Njen zanosni izgled, elegancija, scensko graciozno kretanje, sa sobom nam donosi čarobnu prašinu koju samo velike zvezde imaju.

Iako smo Lepu Brenu zatekli na turneji, ona je prihvatila intervju za naš Portal i pokazala da je profesionalac bez premca.

Photo: GAJA

Na Saboru narodne muzike Srbije, dodeljno Vam je najveće  priznanje “Nacionalni estradno-muzički umetnik Srbije”. Kako ste doživeli ovo visoko priznanje i koliko Vam ono znači? 

Svakom umetniku prija priznanje, pogotovo ako je to priznanje od publike ili od renomiranih, uglednih organizatora, ljudi koji prate naš rad. “SEMUS” organizacija je najveća i najznačajnija kod nas i ove godine dodelila je priznanja meni, kao i mnogim mojim kolegama i koleginicama. Na taj način shvatamo da se naš rad prati i ocenjuje, da sve što radimo nije uzaludno, već da postoji jedna viša instanca koja ceni i poštuje naš rad. Veoma sam počastvovana i zahvalna.

Photo: Miloš Nadaždin

Ako smo dobili tačnu informaciju, Vaša velika turneja SUMMER TUOR 2022 počela fantastičnim koncertom 28. maja u Dizeldorfu (Nemačka). Prepune sale, prisutnost mnogih nacija, mnoge zanima gde ćete u nastavku nastupati i do kada će trajati turneja? 

Što se tiče turneje, ona je počela ove godine mnogo ranije i mi smo već prepuni za 2022. godinu. Polako se dogovaraju aranžmani za ’23. i ’24. godinu. Faktički smo započeli turneju prošle godine 17. jula sa koncertom u Crvenki, tako da niti brojimo, niti pratimo koji je to broj koncerata, bitno je da je za svaki koncert ekipa spremna, sveža i odmorna. Veoma retko radimo koncerte dan za danom, osim ako nastupi nisu uzastopno u istom gradu.

Photo: Miloš Nadaždin

Da li je pevanje za Vas bio poziv sudbine?

Ja pevam od aprila ’82. godine. Kada se bavite jednim poslom 40 godina i kada ste u tom poslu svim srcem, onda zaista to predstavlja sudbinski poziv. Čovek doživi toliko turbulencija na ovom našem području, nekada imate takve psihofizičke padove koji vas toliko demorališu da čovek pomisli da mora da odustane od svojih ciljeva i nečega što zaista voli. Međutim, uvek pobedi vaš ego, pobedite i nastavite da radite ono što volite najviše na svetu.

Za mene je sve to šou biznis: pevanje, komunikacija sa publikom, koncerti, veći, manji, najveći, kakvi god…

Možete li izdvojiti iz Vaše prebogate karijere neki događaj koji vam je ostao posebno u sećanju ?

Kada pričamo o razdoblju od 40 godina zaista je teško spomenuti samo jednu stvar koju je vredno pamtiti celog života. Svaki momenat u mojoj karijeri je bio poseban, deo jednog lepog mozaika uspomena. To je takoreći jedna filmska priča, od samih početaka, najranijeg detinjstva do današnjeg dana. Možda jednom sve to pretočim u jednu lepu knjigu. Cilj bi bio da svako treba da veruje u sebe, bez obzira na pol i profesiju kojom se bavi, jer svako je poseban na svoj način. Bitno je ne dati drugima da vas demorališu, da vas skrenu sa puta, jer je vera u samoga sebe veoma važna.

Ime Lepa Brena institucija je na estradi! U vrhu muzičke i filmske karijere, osnovali ste zajedno sa suprugom Bobanom Bobom Živojinovićem i Aleksandrom Sašom Popovićem produkciju GRAND najveću, najpopularniju muzičku kuću na Balkanu, koja je svojim emisijama i šou  programima zadobila milionski svetski auditorijum. Stvorili ste veliku muzičku familiju mladih pevača, “novih zvezda” i onih već renomiranih. Posle više godina rada, prodali ste produkciju, pokrenuli nove biznise, putujete, uživate svakako zasluženo, obilazite svetske turističke atrakcije… Otkrijte nam, snagu Vaše profesionalne zrelosti sa kojom raspolažete, kako ste mirno, pored svega postignutog, nastavili drugim putevima da ostvarujete uspehe i da blistate punim sjajem. Kada se osvrnete, kako sebe i svoj život vidite sada? 

Moja karijera je zaista jedna veoma duga, složena priča. Počelo je od jedne devojčice kojoj je prorok predvideo sjajnu karijeru, perioda kada nisam verovala u sebe sve dok nisam shvatila da sam već na nekom putu. A njega je trebalo izdržati bez obzira na sve. Nakon dana kada sam snimila prvu pesmu “Čačak Čačak” bilo je raznih uspona i padova, puno mesta koja sam videla, ljudi koje sam upoznala. Jedan od tih divnih ljudi je pokojni Raka Đokić, čini mi se najbolji menadžer na području Jugoslavije. Imao je kultne ideje o koncertima po halama, stadionima, sa originalnom Lepa Brena lutkicom, sa filmovima “Hajde da se volimo”, gostovanjima u “Tesnoj koži”, “Kamiondžijama”. Raspad Jugoslavije prekinuo je napredak moje karijere koja je sem na Balkanu trebalo to da bude i nešto šire. Mi nismo imali nikakve snove prema Zapadu i nešto dalje, prosto nas je rat stopirao u jednom trenutku karijere koja je mogla da bude možda i mnogo veća. Ja moram da priznam da se ne žalim. Da nije bilo tih prekida i pauza ne verujem da bih ikada stigla da oformim svoju porodicu i da imam  familiju. Ona mi danas pomaže da imam božanstveni balans između privatnog i poslovnog sveta.

Kada se osvrnem iza sebe vidim veliku požrtvovanost, pasioniranost, strast. Oni su me vodili i zbog njih sam potom dobijala potvrde i rezultate na svim poljima. I na materijalnom i mentalnom. Osećam se srećnom, ali i mirnom jer imam na šta da budem ponosna. Moj suprug i ja smo ljudi koji smo se zaista krvavo borili za svoje mesto pod suncem, puno radili da bismo ostvarili svoje ciljeve. Časno i dostojanstveno. Danas posle toliko godina uživamo u lagodnosti i pogodnostima jednog takvog života.

A što se tiče tog odnosa prema poslu, prosto jedan posao vezuje se za drugi, treći… Mislim da svi ljudi koji su radoholici ne znaju za odmor, vikend, duge pauze. Mi prosto radimo i kada ne radimo, smišljamo nove planove, biramo nove pesme. Naš posao nije klasičan, nemamo klasični odmor poput većine ljudi da čekamo letnji ili zimski odmor. Odmarate onda kada klonete. Saznanje da vas publika negde „čeka“, daje vam energiju, ljubav i strast. Novi zanos. Srećni ste jer radite posao koji toliko volite.

Vaša karijera je za mnoge inspiracija, kako se po Vama zapravo postaje uspešna žena, koji su Vaši parametri?

Ja ne mogu po nekom šablonu da objasnim kako se postaje srećna i uspešna žena. Verovatno morate biti posvećeni, zaneseni, zaljubljeni u ono što radite. Naravno, mislim da velike rezultate prate i velike žrtve. I trajnost je mera kvaliteta. Trajnost je mera vrednosti. Ako nešto kroz tolike godine živi i traje, znači da su ljudi to prepoznali, oni cene vaš rad i to je ono što je nama  negde najvažnije i što čini da mogu dalje.

Zbog velikog uticaja na javnost, imaju li danas umetnici pravo da ćute na dešavanja u svetu ili je bolje da iznesu svoj stav? 

Zaista sam imala prilike da pratim mnoge umetnike koji su politički aktivni i to su umetnici koji imaju svetsku popularnost. Na našim balkanskim prostorima, demokratija se pogrešno tumači. Smatram da demokratija nikako ne sme da preraste u anarhiju. Kao žena, majka, supruga, nežniji pol nikako nisam ljubitelj vulgarizma i primitivizma, a naročito ne fizičke agresije. Agresivnost je prisutna svuda u svetu, čini se posebno na našim prostorima. U tom smislu, smatram da još nismo doživeli tu vrstu nadahnuća, intelektualnih i duhovnih sloboda da naši umetnici i javne ličnosti imaju pravo na svoju profesiju, ali i svoj politički stav. Svako ko je javna ličnost može da doživi vrlo neprijatne situacije sedeći na dve stolice. Ta vrsta demokratije još uvek nije sazrela. Čini se da kod nas mnogo brže raste tehnološki napredak nego što raste duhovni, mentalni ili intelektualni napredak, koji bi ostvario prihvatanje svake vrste različitosti: seksualne, verske, intelektualne, polne ili bilo kakve druge. Taj proces moderne tranzicije još traje.

Ja bih rekla da ima ipak nekog sazrevanja ili prevelikog zakonskog dopuštanja da ljudi iznesu na jedan pogrešan način svoje mišljenje. Slažem se da treba da postoji različito mišljenje, ali da to ne bude pod pritiskom, fizičkim ili verbalnim.

Mnogim obožavaocima širom sveta, postali ste idol, posebno mladim devojkama i devojčicama koje su dolazeći sa mamama na koncerte nosile mini suknjice na rese poput Vas, sanjale da stanu ispod reflektora i postanu Lepe Brene… Kako biste njih posavetovali, kojim putem da krenu i pronadju ili dotaknu svoju zvezdu uspeha?

Svako ko je pročitao knjigu “Put kojim se ređe ide” već na početku knjige saznaje da čim beba udahne vazduh mora da pusti prvi plač. Tako vam je i sa životom. On je prepun uspona i padova. Kroz padove najbolje ojačate, shvatite da je život jedna velika i duga priča, da morate biti veoma  uporni, istrajni, borbeni. Samo su veliki borci pravi šampioni.

Šta da posavetujem mlade devojke? Posavetovala bih im prvo da vode računa o sebi, budu dostojanstvene, da realno procene svoje mentalne i fizičke sposobnosti, da je veoma važno obrazovanje, lična kultura, vaspitanje. Savet je i da ne odustaju lako, da veruju u sebe.

Uvek ste znali šta je za vas pravi trenutak, vukli ste prave poteze poslovno i privatno, živeli ste u skladu sa svojom suštinom, iako multimedijalna ličnost sačuvali ste porodicu i sebe. Da li Vas je to život nagradio posebnom premijom da umete da vladate situacijom, kako na to gledate? 

Na ovo pitanje ću vam odgovoriti veoma jednostavno. To je pitanje lične inteligencije. Morate imati realnu procenu situacije, ljude sa kojima možete da se posavetujete. Ja sam imala jednog mentora koji je bio za mene alfa i omega, to je pokojni Raka Đokić.

Posle toga, najvažnija ličnost je ipak moj suprug sa kojim se dogovaram, koji je moj veliki savetnik i saputnik, neko ko mi uvek predlaže zaista prave stvari.

Danas mogu da se dogovaram i sa moja tri sjajna sina. Sa Filipom koji je završio biznis organizaciju i psihologiju u Hjustonu u Americi, Stefan koji je isto završio fakultet u Majamiju i sa Viktorom. To su tri momka iz tri generacije koji su obrazovani i koji su danas zaista dobri savetnici bilo da se radi o novim poslovnim idejama ili mojoj karijeri.

Photo: Hello Magazin

Iz Vašeg iskustva, šta je ključ harmoničnog braka i uspešnih porodicnih odnosa?

Za svaki harmoničan odnos morate biti diplomatični, mudri, tolerantni. Važno je da imate podršku i da iste te kvalitete poseduje vas partner. Ono što je najbitnije je iskrena ljubav i razumevanje. Ukoliko partneri nisu ostvareni profesionalno, to može da guši dobar odnos. Međutim, ne postoji ni jedna knjiga – priručnik za brak. Postoje oni koji su manje ili više tolerantni i oni koji su uspeli da učine da taj odnos bude harmoničan. Isto tako se slažem ukoliko taj odnos ne može da bude harmoničan, ako neko trpi, onda zaista ne treba biti u tom braku. Bolje je i dobar razvod nego neharmoničan brak.

Kako se pojavite Vaša izuzetna linija odmah pada u oči. Mnogi misle da izgledate bolje nego ikada. Kako ste doveli do perfekcije Vaš izgled? 

Ja sam na početku karijere imala nekih 16-17 kilograma viška. Uspela sam da se izbalansiram i to tokom perioda od šest meseci velikih odricanja. Danas kroz to ne bih volela ponovo da prolazim, zato što je sa godinama problematično skidati kilograme. Posao kojim se ja bavim zahteva umerenu ishranu, normalniji način života gde je važno da pazite šta jedete, da jedete zdravu hranu koja je veoma bogata povrćem i voćem, a manje mesom. Ja uglavnom gledam da prilagodim svom organizmu hranu koja će mi dati energiju, a ne hranu koja će me opteretiti. Osim toga, ja jesam zaljubljenik u lep i zdrav izgled. Ono što ipak predstavlja prioritet je to da se osećam zdravo i da sam ustvari zdrava.

Da li ste osim turneje na kojoj ste trenutno, definisali planove do kraja godine, šta možemo novo da očekujemo od Vas? 

Za vreme korone smo smislili jedan proizvod koji će biti namenjen damama bez obzira na godine i kilograme. Radi se o jednom proizvodu koji se nosi i koji će da ih ulepša. Pričaćemo više o tome na jesen. To je nešto što je inovativno, a predstavlja svakodnevnu potrebu žene.

U ime redakcije portala “Svet Australia” i moje ime, zahvaljujem se draga Breno, što ste prihvatili intervju, da li za kraj imate poruku za naše čitaoce?

 Zaista se ne sećam zbog ove korone kada sam poslednji put bila u Australiji. Volela bih da pozdravim sve vaše čitaoce, svu moju publiku, da im poželim puno dobrih i pozitivnih misli, da se okrenu ka sebi i da zavole sebe na način zbog kojeg će se osećati dobro, da vode računa sa kim se druže, sta jedu i piju. To daje rezultate, to se na kraju vidi. Za ostalo ću se pobrinuti ja kada dođem. Očekujem da na koncertima podignemo nivo hormona sreće na jedan veoma, veoma zavidan nivo. Voli vas vaša Brena.

Slavica MOMAKOVIĆ


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila