O karijeri i pjesmama naše drage Ćane uvijek se može govoriti i pisati i to sa velikim poštovanjem. Da je sve što otpjeva ova zvijezda naše narodne muzike od srca prihvaćeno od strane njene mnogobrojne publike, tome smo i sami svjedoci. Već dugi niz godina Ćana je originalno započela dolaske na privatna slavlja ljudi kao, možemo to slobodno reći, KRALJICA IZNENAĐENJA. Skriveni poklon koji se angažovan od onih najbližih slavljeniku, odjednom pojavi kao očaravajući i prepoznatljiv glas i gost i na najljepši mogući način obraduje slavljenike. Zaista originalan, upečatljiv i dosad neviđen način na našim prostorima, nešto što ide uz Ćaninu dušu, energiju i pjesmu. A publika to prepoznaje i cijeni.
Poštovana i draga Ćano, kad i kako ste počeli sa tim, koji dolazak na slavlje Vam je ostao u posebnom sjećanju, mada vjerujem da su svi.
Draga Nataša, kao prvo pozdrav svim tvojim čitaocima, a kad je u pitanju vreme kad su me angažovali prvi put kao iznenađenje, to je bilo negde u Švajcarskoj možda ima 12 godina od tad i sećam se gospođa Mara Todorović me pozvala za punoletstvo njene kćerke. I kad sam ja došla gore, sve lepo po dogovoru, to je blizu VV-a u Švajcarskoj, oni koji ne žive tamo možda ne znaju da se tamo proizvodi najlepša čokolada Nestle, izrazila je želju da ja ne uđem baš u salu sa pesmom nego iz jednog dela sale da se javim sa pesmom u određenom trenutku. Za celi plan je znao samo još Nadin brat koji je i došao po mene na aerodrom. I izrazila je želju za pesmom Nadam ti se, pošto celo društvo voli tu pesmu. Eto, tako je i odatle krenulo. Njeno društvo je samo podijelilo to slavlje na Fejsu, pročulo se i ljudi su potom dobili raznorazne ideje i usledili su pozivi
Ono što bih posebno izdvojila? Svako iznenađenje ima neku svoju čaroliju i svako iznenađenje je priča za sebe, jer zaista te porodice koje priređuju jedno takvo slavlje, oni su u jednom takvom iščekivanju kako će reagovati njihovi bližnji, najprije slavljenik a i svi dragi gosti. Pored toga što se pripremaju onako kao sve domaćinske porodice za slavlje, ovo je još jedan, da tako kažemo, faktor više , odnosno razlog više da se posebno spremaju. I onda je njima jako važno da to bude u ono vreme u koje smo se dogovorili, a ja kao perfekcionista vremena, kao švajcarski sat funkcionišem uvek sam tu na vreme i nikad se nije desilo da kasnim, jer onda to ne bi bilo to. Naravno, dešavalo se da dođem ranije, ako je negde daleko, pa ne možeš da proceniš baš u pola sata put, ja onda svratim popijem kafu, da kažem odsedimo to neko vreme suprug i ja, ako je to neki EX YU prostor, jer me suprug redovno prati na ovim prostorima, a retko u inostranstvu.
Koje pjesme pjevate najčešće prilikom dolaska na slavlje?
Za pesme najčešće traže da uvodna bude ili Nadam ti se ili Moj rođeni ili Na današnji dan, tu pogotovo traže ako su rođendani u pitanju, zavisi od situacije, bilo je i da su tražili i Naše veselje. Tako, od slučaja do slučaja, ali definitivno Nadam ti se i Moj rođeni su dve najtraženije uvodne pesme.
Je li bilo pomalo opasnih ili čudnih situacija?
Pa šta da ti kažem, opasnih situacija, da, bilo je. U tom nekom smislu da silazim niz stepenice pa dugačka suknja ili haljina ili visoka štikla, pa kad se pentram uz neke stepenice. Jednom sam se spotakla i onako, baš za medalju pala, zapetljala sam se sama u svoju suknju. Bilo je recimo situacija kada sam dolazila bubom, pred mladenački sto, to je neka oldtajmer buba bila, kum me je vozio i mi smo se našli na nekoj pumpi u blizini šatre sa slavljem, tj.svadbom od 1500 ljudi. Doneli su mi mikrofon i mi smo se zaputili tamo, to je nekih 500-600 metara od te pumpe. A sve je to bilo gore iznad Šipova. I kad sam ja prilazila šatoru ja sam videla kanal i daske stavljene preko kojih treba buba da predje, ja i kum naravno unutra a ja idem pevajući. U glavi mi je bilo šta ako kum promaši i ako padnemo u kanal. Onda će biti opštenarodno veselje (smeh). To je bilo, onako….Recimo da sam imala tremu i strah neki i sa onim čuvenim kamionom isto, to je meni bilo visoko i po prvi put sam na takav način dolazila. Tako, uvek je adrenalin prisutan, i naravno, ja sam puna isto adrenalina da sve to prodje kako treb. Da ispoštujemo domaćine, da se ne desi ništa naopako, da se čuje dobro ton, da tehnički funkcioniše sve, jer ja sam otprilike daleko, nekad se zna desiti i po 400-500 metara, jedva da čujem mog klavijaturistu koji samo treba da mi da tonalitet, da ne prekida mikrofon, da se hiljadu nečega ne desi…
Ko se više obraduje Vašem iznenadnom dolasku na slavlje, slavljenik ili gosti?
Ne znam šta da ti kažem ko se više obraduje, slavljenici obično budu u šoku prvih par sekundi i onda najčešće krenu suze. A i gosti kada vide njih sa suzama onda krenu i oni, zaista bude uzbudljivo. Meni samoj svaki put bude onako, emocije prorade a ja sam inače emotivac veliki i inače sam jako vezana za moju porodicu i familiju i ja tako hledam i na ostale familije koji me angažuju. Moja radost je utoliko veća što mene inače angažuju familije koje su vrlo povezane i vrlo slične samim tim što razmišljaju kako da učine veselje još lepšim i specifičnijim, da nije onako svakidašnje. Danas je toliko sve ubrzano da slabo ko razmišlja o ikome, a onda zamislite koliko je to lepo kada neko smišlja celu godinu dana, a možda i više, pored toga da napravi veselje već uz to i da priredi iznenađenje i usreći tog nekog svom kome to priređuje.
Da li je tajna ogromne ljubavi koju Vaša publika gaji prema Vama baš u toj spontanosti, u Vašem neposrednom i srčanom pristupu svakom nastupu, bio on u ogromnoj sali ili na manjem, privatnom slavlju?
Verovatno je tajna u tome, ja i moja publika često to kažem da smo na ti. Jer ja stvarno nikada ne izigravam neku zvezdoću niti pokušavam sebi da umislim da sam ja iznad nekog, ne znam kog. Samim tim što sam u porodici u kojoj sam odrasla, odrasla u veri, otac i majka su mi bili jako u veri i uvek su nam govorili da ne treba da se gordimo, da su svi ljudi jednako važni, da su sva zanimanja jednako važna, da mi ne možemo jedni bez drugih i ja sam nekako odrasla u tom ambijentu i mene zaista ništa ne može da promeni. Mene često ljudi pitaju, kako to, neke se tvoje kolege “uzvezde” jedva hoće da pozdrave, a ti si uvek ista itd. Verovatno to što nosiš iz kuće i sa čime si odrastao, a odrasli smo, majka je poprilično bila stroga s obzirom da je otac rano umro, tako da je njoj najvažnije bilo da smo mi dobri ljudi pre svega. Zanimanje kao zanimanje, majka čak nije ni očekivala da će ovo biti moje koje jeste, čak nije bila ni posebno srećna kada sam joj saopštila da ću krenuti ovim putem, pevačkim, jer u to vreme se nije gledalo blagonaklono na ovo zanimanje. Ali posle je naravno uživala u tim svim nekim mojim uspesima i u ogromnoj ljubavi koju mi publika pruža i to je zaista mnogo lep osećaj kad znate da ste voljeni. I ja stvarno volim ljude i ljudima prilazim najiskrenije, najpoštenije što mogu, najemotivnije. Naravno, postoje nekada i oni ljudi koji ne uzvraćaju na takav način ali ja prosto to negde, ne akceptiram. Jednostavno shvatam da su ljudi jedna velika bašta raznovrsnog bilja gde neko miriše, drugo leči, treće truje, četvrto nema baš prijatan miris itd. Ali cela ta bašta je potrebna i verovatno služi nečemu, tako da, ja se trudim da od sebe dajem maksimum, a to je i neku emociju i ljubav i poštovanje i uvažavanje, zaista svakom prilazim sa najviše moguće poštovanja, a mogu da kažem, da u 90 posto slučajeva mi se to i vraća.
Često me ljudi pitaju i to kako mogu da budem uvek pozitivna i uvek nasmejana? Pa znaš kako, ja zaista volim posao koji radim, ja često kažem da sam privilegovana što radim posao koji uveseljava ljude, i koji budi najtananije emocije i nekako to smatram Božijim darom. Trudim se i kad imam neke probleme, a naravno živ si čovek i svi imamo neki problem, nekada nisi ni zdrav , ali ja se trudim da to ostavim po strani i da se izdignem iznad toga jer sam duboko svesna da nikom ne treba pevač koji je namrgođen ili koji je došao sa svojim problemima. Ljudi su platili svoje karte ili su platili tvoje gostovanje nekim povodom koji god bio da im podigneš atmosferu barem za jedan stepen veću od radnih pevača i svirača. Ti nemaš pravo da neke svoje probleme ili neki svoj negativan lični momenat prenosiš u salu odnosno na ljude koji su te angažovali. Ja se toga slepo držim, a puno vremena sam provela radeći kao radni pevač kada su mi gostovale velike zvezde, kolege moje sadašnje i tačno se znalo zbog čega je neka sala uvek puna kad određeni pevači pevaju. A opet, znalo se da neki drugi pevači samo kad imaju hit i taj hit je toliko ogroman da prosto ljude hipnotiše, onda dođu. A inače, ako nemaju hit nemaju ni angažovanje. Postoje pevači koji imali ili nemali hit, gde negde i ja spadam, uvijek imaju kredit kod publike, i kada bih recimo napravila pauzu u snimanju, ili ne daj Bože promašila neku pesmu mislim da moja publika ne bi to meni uzela za zlo, jer jednostavno znaju da se ja maksimalno trudim. Na svakom svom nastupu dajem ono 10+ što se kaže, od sebe, dajem neki svoj maksimum. Tako da to je moja i privilegija imati takvu publiku koja te po 3, 4, 5 puta zove na gostovanje, zovu oni i druge kolege ali recimo ja sam uvek tu. I to meni predstavlja radost zaista.
Poruka za naše čitaoce?
Veliki pozdrav svim čitaocima koji čitaju vaš portal i želim im srećne sve predstojeće praznike, šta god da slave, da u zdravlju, radosti i dobrom raspoloženju slave okruženi svojim najbližima.
Draga Ćano, naša redakcija Vam želi još mnogo, mnogo velikih hitova kojima ćete pored onih već poznatih uveličavati naša slavlja i proslave, i sve Vaše nastupe širom svijeta, svako dobro u ličnom životu i da se uvijek srećemo u ovako lijepom i optimističnom raspoloženju.
Nataša Glamočanin
