USKORO NOVI ALBUM “MARTA, THE TEMPEST”
Brilijantna pijanistkinja i kompozitor Marta Milošević Branković internacionalna slavna umetnica, rođena Beograđanka, poseduje zavidnu karijeru. Mnogi joj odaju priznanje i imenuju je kao zvezdu nove generacije jer zauzima u svetu muzike posebno mesto. Da se radi o vrhunskoj pijaniskinji svedoči njen blistavi umetnički put. Diplomirala je klavir sa 20 godina na muzičkoj akademiji u Beogradu kod profesorke Jokut Mihajlović kao najmlađi student sa najvećim prosekom u generaciji. Takođe na istom fakultetu završila je studije za medije. Kao nesvakidasniji talenat od Srbije je dobila stipendiju u Americi za uspešan razvoj koncertne delatnosti. Početkom dvadesetih započela je svoju internacionalnu karijeru kao solo kamerni muzičar.
U Čikagu u istorijskoj “Canc Rudolf ” dvorani doživela je ovacije i fantastične kritike od profesora sa Džulijard škole Ebi Sajmona za svoje izvođenje Baha i Šopena. Radila je sa vodećim imenima pijanizma od Moskve do Njujorka za vreme svojih regularnih i magistarskih studija.
Marta sedamnaest godina živi i radi u Majamiju (Florida) gde je završila drugu magistraturu iz klavira u klasi poznatog pijaniste i pedagoga Kemala Gekića sa posebnim počastima, punom stipendijom kao student generacije na “Florida International University”. Marta je od 2010 godine održala preko sto solističkih koncerata u mnogim salama istočne obale Amerike na kojima je dobila sjajne kritike, iz Saut Bič “Njuz Magazina” nazvali su je “Novom snagom američkog pijanizma” i “Majami Heralda”: “Crni labud klavira”. Snimala je za TV i radio u Americi, Kanadi, Srbiji i Českoj. U poslednjih šest godina Marta je imala dve koncertne turneje po Evropi sa koncertima, TV i radio snimanjima, master kursevima po Srbiji, Makedoniji, Ljubljani, Turskoj i Češkoj Republici. Ona je maestralan kompozitor, njeno bavljenje modernizacijom klasike u Americi odlično prolazi. Njena karijera doživela je veliki uspon 2018. kada je potpisala ugovor sa uglednom produkcijskom kućom “Parma Recordings” za koju je izdala svoj prvi album pod nazivom “BLACK SWAN OF PIANO” (CRNI LABUD KLAVIRA), sa kojim je doživela veliki uspeh širom sveta, uvršćen je u top dvadest abuma za 2019. god. gde se našao na zavidnom broju pet. Album je dobio sjajne kritike u Njujorku, Italiji, Engleskoj i Kanadi. Ovih dana čeka izdavanje novog albuma za istu produkcijsku kuću pod nazivom “MARTA, THE TEMPEST” što je i bio povod našeg razgovora.
Sa Vašim prvim albumom “BLACK SWAN OF PIANO” postigli ste svetsku slavu, našli ste se na petom mestu Top dvadesetih albuma 2019. god. Uskoro Vam izlazi novi album “MARTA, THE TEMPEST”. Kakva imate očekivanja, da li će ovaj album premašiti uspeh prethodnog?
Vrlo je teško prevazići album koji je imao iznenađujući uspeh posebno što se od “BLACK SWAN OF PIANO” albuma to nije očekivalo jer je bio prvi album i muzika na njemu nije poznata široj publici. Međutim, ja smatram da je “MARTA, THE TEMPEST” bolji album u svakom smislu i da će prevazići očekivanja prvog albuma iz nekoliko razloga. “MARTA, THE TEMPEST” je klasičniji album u neku ruku ženstveniji privatan album. Od Šopena do modernih autora pokazuje jednu zanimljivu retrospektivu moga rada i puta. Zanimljiva anegdota za ime albuma povezuje moje prvo sletanje u Majami zajedno sa uraganom Katarina gde je moj avion bio zadnji da sleti pre nego što se aerodrom zatvorio. Tad je moj suprug Nebojša, tadašnji momak, rekao: “Ti si jača od svake oluje”. Šaleći se odgovorila sam mu: “Da ja sam Marta, The Tempest, oluja koju ne možeš zaustaviti”.
Koje ste programe svirali na novom albumu, ko su Vam bili saradnici? Gde će se održati promocija, odnosno, da li planirate promotivnu turneju?
“MARTA,THE TEMPEST” ima po meni pravi pijanistički program; Šopen Rahmanjov, takođe moju kompoziciju “Tempest”, delo češkog kompozitora Jana Jiraseka “Srodna duša” i dva dela” poznatog američkog kompozitora Frederika Kaufmana koji je bio u Srbiji u nekoliko prilika i čiju muziku često ovde izvodim i sviram. Na kraju albuma stavili smo dve atraktivne kopozicije u specijalnom aranžmanu miksovane sa hard rok zvukom i gostujućem akustičnim gitaristom Denverom Kuperom sa kojim sarađujem niz godina. Neka te dve kompozicije ostanu kao iznenađenje za publiku.
Za ovaj album sam se držala pobedničke produkcijske kuće koja je izdala moj prvi album “Parma Rekordings” in Nju Hempšira. Parma je sestrinska kompanija “Navona Rekordsa” i poznatog “Naksosa”. Mada je ovaj album profesionalno u tonskom studiju “Florida internacionalnog univerziteta” gde sam i magistrirala pre mnogo godina sa svim mogućim počastima. Promocija albuma se priprema na Saut Biču u jednoj umetničkoj galeriji. Nakon promocije sledi niz koncerata po severnom delu Amerike.
Vaša karijera u Srbiji, dokle je stigla?
Između 2000-2002. održala sam mnogo solističkih koncerata i bila gost mnogobrojnih novina i emisija u Srbiji. Karijera jeste krenula ali je bila srpska karijera i jednostavno ni tada ni sada to nije bilo dovoljno. Da bismo uspeli moramo se vinuti van granica zemlje u kojoj smo rođeni. Uzelo je vremena stvoriti ovde karijeru ali je vredelo u svakom smislu te reči.
Šta obuhvata trenutno Vaš rad da li negde uskoro nastupate?
Do pandemije svirala sam konstantno. Program “Marta 2020 godine” održala sam koncert za našeg Patrijarha koji je prvi put posetio srpsku crkvu u Majamiju. Bilo je više hiljada ljudi, da bi samo dve nedelje nakon tog velikog koncerta sve se zatvorilo. Međutim, tokom pandemije ja sam rešila da i dalje sviram i da održim sedam onlajn koncerata u različitim salama sa različitim programom i na različitim socijalnim medijima. Imali smo hiljade i hiljade gledanja, gostiju, fenomenalnih kritika i taj ceo proces me je naterao da ozbiljno i verno vežbam tokom ovog teškog perioda za čovečanstvo. Takođe sam snimila šest različitih spotova i naučila preko četiri sata muzike i kompoovala nove kompozicije. Onlajn koncerti su mi mnogo pomogli da razvijem lepu publiku koja me pomo prati po celom svetu preko onlajn aplikacija. O januara 2022. imala sam tri različita nastupa pred publikom i niz snimanja.
Kao istočno evropskom umetniku da li Vam je bilo teško napraviti karijeru u Americi?
Kada sam stigla u Čikago 2002. Godine, počela sam od pozitivne nule, namerno kažem pozitivne jer sam znala da počinjem ispočetka, ali sam bila vrlo pozitivna oko svega i htela sam se upustiti u novi život. Moji roditelji, majka Mira i otac Bane (inače poznati filmski umetnik) su hteli da budem ovde iako sam jedinica i dali su mi blagoslov da se u sve upustim što je vrlo važno. Nisu bili sebični. Ja verujem u pozitivnu energiju i mislim da se pozitivnim ljudima dešavaju bolji životi u Americi. Uvek kažem da me je američka publika prihvatila oberučke jer su im falili ljudi kao ja. Takođe, moj bivši profesor klavira Kemal Gekić mi je uvek govorio: “Ako možes da zakucaš na sva vrata koja ti se pokažu na putu biće uspeha”. Danas ja na to odgovaram da sam bila hrabra i uporna da ne popustim ni jedan momenat i naravno da su se prava vrata otvorila kada je trebalo.
Kako je biti žena kompozitor u Americi?
Mislim da je lakše biti žena kompozitor u Americi nego bilo gde u svetu i raduje me da sam ovde baš u ovom trenutku, jer jeste vreme novina i promena. Potražnja je veća i tržiste postoji. Imala sam prilike da upoznam niz fenomenalnih žena kompozitorki i da napravim onlajn koncert posvećen njihovim delima tokom pandemije. Koncert je fantastično prošao na nekoliko medijskih platformi i skrenuo je pažnju jer je kupljen od strane televizijske stanice “On Now TV” i Ebay platforme u Velikoj Britaniji.
Moje komponovanje se desilo kasnije od moje pijanističke karijere ali kad sam jednom krenula više nisam stala. Mislim da sam takva u svemu. Od 2016. godine pa do danas izkomponovala sam preko osam klavirskih kompozicija od kojih su sedam već objavljene i planirane za album posvećen samo mojim delima. Svoj kompozitorski postupak vidim kao veoma personalnu reflekciju mog života do sada, veoma upornog muzičkog puta od istočne Evrope do Amerike i jedne ženske privatne priče posvećene svima kojima se desi nagon za nečim novim.
“CRNI LABUD KLAVIRA” u svetu Vaš poznati vrhunski album, nije se mnogo čuo u Beogradu iako je dobrim delom sniman na Kolarcu, što je sasvim čudno, šta mislilte o tome?
CRNI LABUD KLAVIRA album je moj ponos i dika sve do danas, bez obzira što se toliko toga desilo nakon samog izdavanja albuma. Mislim da je situacija u Srbiji takva da se ljudi i mediji bave više problemima i ljudima koji žive tamo, nego nama koji smo ovde što je totalno normalno. Album je napravljen za svetsko tržiste i sedamnaest kritika iz celog sveta su zasenile kritičare iz Srbije koji nisu reagovali. Kada je prva kritika iz Evrope stigla umesto kritičara u Srbiji, dali su braća Englezi, namerno ih zovem braća jer su oni prepoznali moju numeru, novinu, bunt i želju, gde su dali četiri zvezdice za ocenu albuma. Nakon Engleza stigla je fantastična kritika iz Italije, onda su usledile kritike iz Rusije, Kine i Južne Afrike. Sve se nalazi na Google pretraživaču tako da nema laži i prevare. Živimo u vremenu gde se sve može saznati. Neću pomenuti ime poznate umetnice koja je ovo izjavila, ali se apsolutno slažem sa rečenicom: “Uspeh se teško oprašta posebno ako umetnik dolazi iz male sredine”.
Koje planove imate za dolazeći period?
Moji planovi za dolazeći period su veliki. Najvažniji plan je koncert koji je propremi u “Karnegi holu” između 2023/24. godine. To će biti moj veliki solistički debi i veče posvećeno meni. “Karnegi hol” je razlog zašto sam pre skoro dvadeset godina i došla u ovu zemlju. To je krajni cilj čije ostvarenje vidim uskoro. Takođe, nameravam da upišem doktorske studije i da snimim album samo sa mojim kompozicijama.
Kako bi sebe danas opisali Vaše muzičke pozicije i Vaš stil u muzici?
Ja sam performans umetnik i kompozitor koji obožava Šopena i Rahmanjinova, ali voli da dotakne i klavirsku modernu muziku. Imam utisak da je vreme podmlađivanja klavirskog repertoara i približavanja klasike mlađoj publici. Mislim da je to moj zadatak da oplemenim svojim programom američku klasičnu scenu. Mnogi hoće da sviraju klavir ali samo neki mogu da žive od toga i da im klavir bude život. Da bi došli do toga mora da se neumorno vežba i neumorno kuca na sva moguća vrata. Moj moto je: “Moje vreme je sada i to sada će me služiti dugi niz godina”.
Koliko se Vaše privatno izdanje razlikuje od onog na sceni?
Ja verujem da postoje dve Marte. Jedna Marta je totalno moderna, poletna, uvek spremna za akciju i konstantno u pokretu. Dok druga Marta je veoma intimna, strpljiva, radna i analitična, a scena je za nju život. Druga Marta vidi scenu kao svoju jedinu realnost gde može biti najiskrenija i najčistija.
Slavica MOMAKOVIĆ
