Suzana Branković Dinić, profesorka klavira i pevanja vrhunska je umetnica na našoj muzičkoj sceni, sa nemerljivim glasovnim mogućnostima. U Beogradu poseduje školu pevanja “Super voice” sa suprugom Petrom inžinjerom audio i video produkcije i gitaristom, u kojoj imaju veliki broj učenika bez starosne granice. Suzana je nezamenljivo i ugledno ime kao prateći vokal našim najvećim zvezdama za snimanja u studiju, ali i na velikim turnejama u zemlji i inostranstvu. Posle premijere filma “Toma”, posvećenom životu legendarnog Tome Zdravkovića, ispraćenom neverovatnom popularnošću duetske pesme “Ponoć”, Suzana je postigla ogroman uspeh, jer su je ona i Aca Pejović, otpevali brilijantno, dočarali su verodostojno boje glasova i interpretacije naših velikana Silvane Armenulić i Tome Zdravkovića.
Njihove ličnosti koje se emotivno prepliću u filmu igrali su sjajni glumci Tamara Dragičević i Milan Marić, njima su Suzana i Aca pozajmili glasove. Za film “Toma” režisera Dragana Bjelogrlića može se reći da je do sada naš najgledaniji domaći film. Bezvremenska pesma “Ponoć” čiji je autor muzike i teksta Željko Joksimović prešla je 30 milona pregleda na YouTube. Svedoci smo da se radi o velikom umetničkom filmskom delu, jer interesovanje i gledanost u Srbiji, regionu i dijaspori ne jenjava.
Sa našom sagovornicom Suzanom Branković razgovarali smo o njenoj karijeri pre i posle filma, kako joj je život preko noći postao bajka.
Posle filma “Toma” za koji ste otpevali raskošno duetsku naslovnu numeru “Ponoć” sa čuvenim Acom Pejovićem, kao i sve pesme legendarne Silvane Armenulić ništa više nije isto; širom sveta se čulo za Vas. Kako je došlo do Vaše saradnje sa Željkom Joksimovićem koji je autor muzike i teksta istoimene pesme?
Sa Željkom Joksimovićem sarađujem dugo godina, kako studijski, tako i kao prateći vokal na njegovim koncertima. Započeli smo saradnju kada je on napravio projekat “Dva sveta”, od tada smo da ne kažem u poslovnom smislu nerazdvojni.
Što se tiče pesme “Ponoć” Željko me je pozvao 2020. godine u sred Korone, policijskog časa i onog čitavog haosa, blagoočajan jer se Ilma Karahmet devojka koja je trebala da snima pesme Silvane Armenulić razbolela, pritom nije ni bila u Srbiji. Željko me je pitao, da li bi pesmu “Ponoć” mogla da otpevam samo kao info, kao demo snimak i Silvanine pesme planirane za film jer su sutradan glumci trebali da budu na setu i da snimaju te scene gde trebaju da pevaju. Zamolio me je da što verodostojnije probam da izmitiram Silvanu, njen način interpretacije. Ja sam to uradila, ali iskrena da budem nisam bila naslušana puno takvih pesama, jer sam pre svega pop pevačica. Ali, eto, sutradan kad su pesme čuli glumci, reditelj Dragan Bjelogrlić, Željko Joksimović, svi su se oni tada složili da je to fenomenalno i apsolutno su rekli “Ti si Silvana” i to je to! Igrom sudbine sam postala Silvana. Tako da, na žalost, Ilma Karahmet nikada nije otpevala te pesme, demo snimci koje sam otpevala ostali su kao trajni za stalno.
Vaš glas i vrhunska interpretacija u pesmi “Ponoć” oduševila je milionski auditorijum, sama pesma doprinela velikoj popularnosti filma jer se prosto lepi za dušu, vraća nas u staro vreme romantike kada se liskrena jubav uzdizala više nego danas… Da li ste očekivali tako veliki uspeh, šta Vam je zapravo ta pesma donela?
Zaista nisam očekivala ovakav uspeh i da će moj glas upšte biti u filmu, jer sam želela samo da izađem u susret i da otpevam demo snimke što je bolje moguće. Pogotovu, što sam tada bila kod mojih roditelja sa malom bebom, otpevala sam to jedva, čak nije bio ni pravi studio u pitanju i na kraju su se ti snimci zadržali i ostali trajni. Nisam očekivala takav uspeh, meni je pesma “Ponoć” već tada bila fenomenalna ali čak u tom prvom mahu nije bilo najjasnije da li će to pevati samo Aca Pejović (kao Toma) ili ćemo pevati zajedno. Na kraju je ostalo da samo ja pevam taj refren. Stvari su se menjale u hodu, ali eto, sudbina je htela da to bude tako i da se desi taj veliki uspeh i pesme i filma. I da moja muzičko -filmska bajka počne.
Šta biste rekli o Vašem životu pre filma?
Rođena sam u Zaječaru ali poslednjih 20 godina živim u Beogradu. Preselili smo se kada je trebalo da krenem u 6. razred osnovne škole, paralelno sam tada išla i u srednju muzičku školu. Promenila sam život svojih roditelja jer je mama morala da se preseli sa mnom i sa bratom a tata je ostao, pa smo ga u šali zvali “putujući tata”. Sada su oboje u penziji i uživaju. Završila sam muzičku akademiju odsek klavir, na kraju isplatilo se što su se roditelji žrtvovali zbog nas. Brat se takođe bavi muzikom, on je producent i snimatelj, ja se čitavog života bavi muzikom ali naši roditelji ne.
Pored toga što ste cenjena pevačica poznati se i po izuzetnom pevanju pratećih vokala. Sa kojim pevačima ste sarađivali?
Započela sam posao pratećih vokala davne 2004. godine, pošto smo brat i ja napravili zajedno studio; on je mene stalno snimao. Volela sam jako da pevam i da slušam kako to drugi rade pogotovu svetski muzičari i uvek sam sanjala o tom poslu. I zaista ga preporučujem, pogotovu mladim devojkama i mislim stvarno da je to posao snova. Jer pevate, radite ono što volite, u studiju uvek možete da budete kreativni, bez obzira koji je pevački žanr da li su to narodnjaci ili je rep u pitanju ili šta god, ali sa druge strane sa velikim estradnim zvezdama možete da proputujete pola sveta kao sto sam i ja uradila. Pevala sam mnogim pevačima prateće vokale, od Šabana Šaulića do Bube i Džale koji su eto reperi. Što se tiče koncertnih turneja tu sam dugo radila i radim i dalje velike koncerte sa Lepom Brenom, Cecom, Marijom Šerifović, Željkom Joksimovićem, Acom Pejovićem, Sašom Matićem, Anom Bekutom, pokojnim Tozovcem, Sergejem Ćetkovićem, Tropiko bendom, čak i sa Dadom Topićem, bili smo predrupa Rolingstonsima u Budvi na Jazu i mnogim drugima, ne mogu da se setim u ovom trenutku svih. Koliko je to divan posao toliko je i težak, treba puno da se vežba ali kada jednom prođete kroz sve to, posle je mnogo lakše. Nas ima veoma malo u zemlji, konstantno se nas 7-8 devojaka vrti na svim koncertima i ne možemo čak i da postignemo i ispratimo sve pevače koji nas traže.
Imate poznatu školu pevanja u Beogradu, za Vaš rad se zaiteresovao Aleksandar Milić Mili, direktor “Grand” produkcije, odskora pomažete njegovoj ekipi u Zvezdama Granda,da li ste zadovoljni tom saradnjom?
Školu pevanja sam otvorila sa mojim suprugom, imamo zaista mnogo učenika, eto i Mili je primetio naš rad jer smo dosta pevača “Zvezda Granda” pripremali pre. Ja sam to i ranije Miliju predlagala da se u tom smislu udružimo jer znam da čovek nema ni vremena toliko da se bavi tim kandidatima, a mi u školi zaista imamo dosta dobrih profesora pevanja koji zaista mogu da pomognu svim tim mladim ljudima. Drago mi je jako zbog te saradnje jer vidim da su mladi pevači prezadovoljni kako su napredovali, ali ima tu još da se radi i napreduje tako da mislim da će to biti super i da će sigurno neko od kandidata ući u veliko finale.
Da li ćete publiku obradovati uskoro sa nekom Vašom novom pesmom?
Što se tiče nove pesme ona se radi ali moram da kažem da to kod nas ide jako sporo, zato što smo svi muzičari i zato sto imamo studio, šalim se malo, (smeh), zato što nam je uvek preče da završimo ostalim kolegama sve na veme, da mogu da izdaju pesme, da se održe kocerti, da idu u emisije i da prezentuju nove pesme. Moj suprug inače radi i aranžmane i pesme, konstantno smo u nekom poslu i moja pesma je negde poslednja rupa na svirali. Ali obećao mi je od ponedeljka više neće biti tako, nadam se u naredna 2 meseca da će pesma ugledati svelost dana.
Da li imate omiljene kolege i koleginice sa kojima nastupate?
Ako gledate popularne pevače zaista radim samo sa ljudima koji mi prijaju, poptuno mi je podjenako super i sa Anom Bekutom i sa Brenom i sa Željkom Joksimovićem i sa Acom Pejovićem, sa svima zaista, jer imamo zaista divan odnos i generalno sa svim kolegama sam stvarno u super odnosima, tako da mi to predstavlja veliko zadovoljstvo kad nastupam sa njima. A što se tiče mojih najdražih koleginica na nastupima to je svakako Ksenija Milošević, sa njom najčešće pevam na koncertima i Jelena Đurić moja kuma, tako da smo nas tri tim snova što se tiče pratećih vokala i mnogo volimo da radimo zajedno.
Šta očekujete posle uspeha u filmu “Toma”; jeste li razmišljali o mogućnosti da dobijete ponudu za neki drugi film?
O ponudama za neke druge filmove nisam nešto razmišljala, bilo bi lepo, što da ne, uvek sam tu za bilo kakvu vrstu saradnje tog tipa,bilo bi mi svakako drago, možda još neku naslovnu numeru, možda i u pop maniru, ne mora da bude sevdalinski, važno je da je lepa pesma, a žanr koji god da bude, sve je moguće.
Korona posustaje, kolege sve više prihvataju ozbiljne poslove, kako je kod Vas, pravite li planove za dolazeću sezonu?
Važno mi je da završim novu pesmu, treba ovu generaciju đaka koje imamo u školi izvesti na pravi put, dva puta godišnje organizujemo u okviru škole velike koncerte, to nas očekuje, naredni koncert je u junu, biće i porodičnih putovaanja. Korona jeste utihnula i nadam se da se neće vraćati. Sin nam polazi u prvi razred škole u septembru zbog čega smo svi radosni, ali nam je i neka vrsta stresa i nadam se da će sve to super proći. Neke velike planove trenutno nemam.
U koju zemlju bi ste najradije otišli na odmor sa porodicom.
To je svakako Australija, bila sam tamo jednom na turneji sa Lepom Brenom i bilo je prelepo. Volela bih svakako sa porodicom tamo da odem turistički i da vidimo sve njene lepote jer me je zaista kao zemlja oduševila.
Za kraj šta bi ste poručili našim čitaocima?
Poželela bih im prvo da im svaki trenutak bude u životu lep, da utiču pozitivno na sopstveno zdravlje, da se bave fizičkim aktivnostima, da vode računa o sebi. Volite se, družite se, provedite što više trenutaka sa porodicom, uživajte.
Puno pozdrava vašim čitaocima širom sveta, Vaša Suzana.
Slavica MOMAKOVIĆ
