Rade BERAK, glavni i odgovorni urednik
Malo – pomalo, prođoše tri godine. Kao tren. Kao da je sve juče počelo. Na Roždestvo Presvete Bogorodice iliti, Male Gospojine, 21. septembra 2018. krenusmo u avanturu, na teren koji je koliko dobar, isto toliko je i klizav i ne garantuje vam da ćete stići do cilja.
Portal Svet Australia, koji samo nominalno nosi takvo ime, zbog mesta pokretanja, za ove tri godine, obišao je svet hiljadu puta. Kao svetlost, munjevito brzo… Zamišljen kao medij koji će se baviti estradom, tu i tamo i drugim vrstama umetnosti, te kulturom i zanimljivostima iz kulinarstva i cvećarstva, nije se dao skrenuti sa puta i zato, posle samo tri godine bitisanja, odbačenih „pelena“, korača hrabro i profesionalno.
Da bi Svet Australia postao, opstao i nastavio zacrtanim ciljem, trebalo je mnogo kockica složiti, mnogo štošta ukomponovati. U ljudstvu, tehnici… u svemu što ga danas čini modernim portalom koji je autentičan, koji ima bar 99 posto autorskih članaka.
Kada se te, 2018. rodila ideja za pokretanjem portala koji će biti posvećen zaboravljenim veličinama u muzici, filmu, umetnosti, trebalo je pre svega formirati tim, redakciju sposobnu i vrednu da sav teret ponese hrabro na svojim plećima. Dakle, trebalo je naći kvalitetne i karakterne ljude, profesionalce i, hvala Bogu, uz malo truda, uspeli smo.
U isto vreme, rukovodili smo se mantrom da sve to ne bi vredelo, ako ne bismo obezbedili tehničku podršku koja bi to adekvatno pratila i čitaocu ponudila. Za server je odabran isti onaj koji koriste najveće svetske firme, kao CNN, recimo, a to pre svega iz razloga da se obezbedi brzina. Jer, šta vam vredi portal ako vam treba pola sata da ga otvorite. Isto tako u saradnji sa Google pretraživačem omogućeno je da onog trenutka kad počnete pisati „Svet Australia“, isti se pojavi na vrhu i ne morate gubiti vreme u traženju. Sve to, opet, začinjeno sa vrhunskim profesionalnim webmasterom.
Dakle, naš portal je od samog starta zamišljen da bude svetski (World Wide), što se može videti i po onom COM na kraju imena. Dizajneri su sve to sublimirali i Svet Australia je mogao da krene u avanturu.
Kako je svet ipak ogroman, podelili smo, da tako kažem, interesne sfere. Posao uređivanja za Srbiju, SAD i Kanadu, poverili smo bez ustezanja Slavici Momaković, čuvenoj estradnoj umetnici, koju sam imao čast i lično upoznati krajem 80-tih prošlog veka kada je gostovala u Australiji. Slavica živi u Čikagu i budući da po prirodi posla ima velika poznanstva i konekcije kako u Srbiji, tako i na američkom kontinentu, bila je pun pogodak. Na našu sreću, Slavče, kako je iz milošte zovemo, prihvatila je izazov iako nije imala iskustva u novinarstvu, ali smo bili ubeđeni da će to svojom inteligencijom, obrazovanjem i poznavanjem tematike, lako prevazići. I, nismo se prevarili. Slavica je izrasla u vrhunsko pero koje bi svaka redakcija poželela. Njena kultura izražavanja je neprevaziđena.
Od samo starta, bilo nam je jasno da moramo imati i stranicu za Makedoniju. Tim pre što su upravo Makedonci najveći ljubitelji muzike i što po pravilu bivaju najbrojniji na koncertima estrdanih umetnika iz nekadašnje zajedničke države. Tu nam je izbor bio najlakši. Ranije poznanstvo i uspostavljeno prijateljstvo sa ekstravagantnom i proverenom novinarkom i poznavaocem estrade, vodilo nas je na Biljanu Bibu Krnčesku. Njen dugodišnji rad na televiziji i oštar stav bio je logična preporuka.
Biba je opravdala sva očekivanja, a neka i prevazišla i pokazala se da je ne samo revnosna u kontrolisanju dešavanja u Makedoniji, nego je svojom vispernošću davala konstruktivne predloge i sugestije i za druge terene. Njeno gotovo savršeno baratanje srpskim jezikom omogućilo joj je da piše i o ličnostima sa srpske estrade.
Uzelo nam je malo vremena da pronađemo nekoga ko bi nam rukovodio sa Ex-YU prostorom i Evropom. Srećom ili slučajnošću, mada se u životu ništa slučajno ne dešava, „naleteli“ smo na profesoricu i tekstopisca Natašu Glamočanin iz Prijedora koji je i sam grad muzike. Svojim temperamentom i specifičnim smislom za pravopis, Nataša se vrlo brzo uklopila u „sistem“ i znatno doprinela popularnosti portala koja i dalje raste.
Imali smo i par jakih kolumnista, posebno u liku Dragane Petrović iz Beograda koja se zbog svojih obaveza na neki način, povukla, a to opet ne znači da neće opet „vakrsnuti“.
Logistika u celom poduhvatu, pripala je maestru Goranu Đuriću sa takođe dokazanim iskustvom u novinarstvu. On je, između ostalog, i to na najbolji mogući način, ukomponovao sve to u jednu celinu koja čini uređen i pregledan, rekao bih i ugledan portal.
Konačno, kao i svakom timu, i ovom našem, potreban je bio kormilar koji će brod voditi i po suncu i po buri i uvoditi ga u mirnu luku. Tu ulogu, uz praćenje događaja u Australiji, obavljao sam ja i uz konsultaciju sa ostatkom nabrojane ekipe, donosio, bar do sada, ispravne odluke.
Svi članovi redakcije imaju status urednika i potpuno su nezavisni u svom radu i pisanju. Kod nas nema cenzure što je i razumljivo kad se zna da nismo dozvolili da potonemo u kategoriju žute štampre već da afirmativno pišemo, kako o poznatima, tako i o onima koji su nekada žarili i palili a onda, (ne)svesno počeli da tonu u zaborav. Svet Australia ih je sa margina vratio u sredinu događaja.
Dug je put pred nama. Često se kaže da ne znamo šta nam nosi dan a šta noć. Međutim, mi sigurno znamo da nećemo skretati za utabanog puta i da ćemo nastaviti pravcem kojim se krećemo evo već pune tri godine. Uvešćemo i neke novine ali o tom-potom.
Nek nam je srećen treći rođendan. Živeli“!
